|
|
|
 | Nenad Simić-Tajka | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Dnevnik 2
Ugledni predsednik jednog od brojnih sportskih saveza, a inače direktor poznatog preduzeća u Beogradu 90 i neke godine prošlog veka, pred redovan sastanak udruženja istomišljenika nervozno upita:“Kog đavola još čekamo? Daj da ne dužimo, moram stići da gledam drugi Dnevnik”!Drugi deo rečenice reče tiše, onako kao za sebe u bradu, ali reči ipak skliznuše do naćuljenih ušiju nekolicine sportskih radnika.“Šta da gleda?”prikriveno se došaptavaju mlađi članovi upravnog odbora. Skrivenog osmeha jedan drugog bockaju laktovima u rebra, ne verujući koja je ovca ovaj njihov predsednik kad žuri na tamo neki dosadni informativni program. Nijedan derbi nije na rasporedu, niti ekstra dobar film na programu, a ni Pesma Evrovizije. Dobro zezam se za pesmu Evrope. Elem, posle par minuta ukapiraju mladi i naivni momci da je presedavajući stvarno ozbiljan u nameri da ne zakasni na te važne vesti, da su ga bliski saborici stariji i mudri koji su po funkciji tik do njega pa ga znaju kako diše, šta je važno, a šta ne u datom trenutku dobro razumeli. Shvatili su savet kako treba i jednodušno istog momenta podržali inicijativu, pa se i mlađi na kraju uozbiljiše na proceduralnom sastanku. Tako to ide, znate i vi koji ste sastančili nekada, mislim od glave ili od predsednika, pa preko potpredsednika i sekretara na ostale članove koji obično služe da popune broj, prave gužvu i izigravaju kvorum. A da, i da podignu ruku ponekad i izglasaju već donešenu odluku na nekom skrovitom, samo njima znanom mestu. Na sastanku se brzo leti u susret Dnevniku 2 od tačke do tačke, bilo odlaganjem rešenja, bilo donošenjem privremenih mera.“Šta će biti večeras u tom dnevniku”?- šapuću jedan drugome na uvo neiskusni 'pitomci' volonteri, očekujući nešto poput afera prisluškivanja Špegelj 2 i ostaju bez pravog odgovora. Nestrpljiv je i presedavajući. Znoji se dok svakih par minuta pogledava na svoj skupoceni ručni sat, lupa šakom o sto, pucketa prstima i zeva dok pričaju već pripremljeni, odabrani govornici, iako oni kao poslušni saradnici ekspresno skraćuju govore. Onako poslovično bled u licu, direktor pre podne a predsednik predveče iz minuta u minut dobija na dodatnom strahopoštovanju slušalaca. Tamo negde pred sam kraj skraćenog sastanka pod tačkom razno dok su se pakovali papiri ispred nervoznog rukovodsva i uz škripu namerno pomeranih stolica koje daju signal i onima koji 'spavaju' na sastanku da je vreme da 'sudija svira kraj', mladi članovi udruženja dobijaju odgovor od starijeg gospodina na pitanje koje se već i zaboravilo, ko još gleda dosadni drugi Dnevnik i šta ima važno tamo da se čuje osim sportske rublike, i vremenske prognoze?“Sve”!- tiho reče najstariji od prisutnih kao za sebe, gledajući bezizražajno negde i nigde po sali.“Sve smernice će dobiti u Dnevniku” , pokupi papire ispred sebe pa ustade, jer se sastanak upravo završio. Izgledao je kao da mu je muka i da će da se ispovraća preko stola. Ovaj put nije prozivao našeg presedavajućeg i uvaženog direktora za tamo neke procente donacije koji su se zagubili usput na predsednikovom putu od tačke A do tačke B, nema više ni snage ni volje za sukob, a nema ni skoro nikakve podrške. A predsednik? E on je otrčao saplićući se na stepenicama, preskačući prva dva mislio je da će treće lečenje sina narkomana sad dati sigurno rezultate. Pa platio je najboljem stručnjaku iz Rusije i to sve unapred. Na zadnjem stepeniku koji ga zamalo nije stajao teškog pada ukaza mu se lik njegove žene koju nije video od prošlog vikenda. Sutra će je nazvati. Ma kod svojih…gde bi inače. Malo je ljuta, javiće se kad je prođe, odagnava crne sumnje i žurno pušta produženi korak do sportskog mercedesa. Hvata sva žuta svetla po raskrsnicama i stiže na vreme u svoj raskošan dom ne propuštajući da sasluša najsvežije vladine vesti, izveštaje iz skupštine i proklamacije rukovodećih ljudi u zemlji. Umešno tumači njihova zakukuljena saopštenja i znalački čita između redova. Odmara se od dnevnih obaveza uz viski sa ledom koji ga anestezira i oseća trend političkih odluka. Mora da bude spreman ujutro i da zna kako da nastupi u novom danu kad ode u svoju firmu na posao jer takva su vremena i stavovi se menjaju kao i nemirna kursna lista, da ne pogreši, ne daj Bože, i skrene sa reformske staze, da sačuva svoj teško stečeni položaj i privilegije. Da bude besprekorano poslušan vojnik sistema i na dnevnoj političkoj liniji najveće i vodeće partije u državi. Armije poltrona.
|
