детаљ слике: КРК Арт дизајн

Дневник 2

Угледни председник једног од бројних спортских савеза, а иначе директор познатог предузећа у Београду 90 и неке године прошлог века, пред редован састанак удружења истомишљеника нервозно упита:“Ког ђавола још чекамо? Дај да не дужимо, морам стићи да гледам други Дневник”!

Други део реченице рече тише, онако као за себе у браду, али речи ипак склизнуше до наћуљених ушију неколицине спортских радника.

“Шта да гледа?”прикривено се дошаптавају млађи чланови управног одбора. Скривеног осмеха један другог боцкају лактовима у ребра, не верујући која је овца овај њихов председник кад жури на тамо неки досадни информативни програм. Ниједан дерби није на распореду, нити екстра добар филм на програму, а ни Песма Евровизије. Добро зезам се за песму Европе. Елем, после пар минута укапирају млади и наивни момци да је преседавајући стварно озбиљан у намери да не закасни на те важне вести, да су га блиски саборици старији и мудри који су по функцији тик до њега па га знају како дише, шта је важно, а шта не у датом тренутку добро разумели. Схватили су савет како треба и једнодушно истог момента подржали иницијативу, па се и млађи на крају уозбиљише на процедуралном састанку. Тако то иде, знате и ви који сте састанчили некада, мислим од главе или од председника, па преко потпредседника и секретара на остале чланове који обично служе да попуне број, праве гужву и изигравају кворум. А да, и да подигну руку понекад и изгласају већ донешену одлуку на неком скровитом, само њима знаном месту. На састанку се брзо лети у сусрет Дневнику 2 од тачке до тачке, било одлагањем решења, било доношењем привремених мера.

“Шта ће бити вечерас у том дневнику”?- шапућу један другоме на уво неискусни 'питомци' волонтери, очекујући нешто попут афера прислушкивања Шпегељ 2 и остају без правог одговора. Нестрпљив је и преседавајући. Зноји се док сваких пар минута погледава на свој скупоцени ручни сат, лупа шаком о сто, пуцкета прстима и зева док причају већ припремљени, одабрани говорници, иако они као послушни сарадници експресно скраћују говоре. Онако пословично блед у лицу, директор пре подне а председник предвече из минута у минут добија на додатном страхопоштовању слушалаца. Тамо негде пред сам крај скраћеног састанка под тачком разно док су се паковали папири испред нервозног руководсва и уз шкрипу намерно помераних столица које дају сигнал и онима који 'спавају' на састанку да је време да 'судија свира крај', млади чланови удружења добијају одговор од старијег господина на питање које се већ и заборавило, ко још гледа досадни други Дневник и шта има важно тамо да се чује осим спортске рублике, и временске прогнозе?

“Све”!- тихо рече најстарији од присутних као за себе, гледајући безизражајно негде и нигде по сали.

“Све смернице ће добити у Дневнику” , покупи папире испред себе па устаде, јер се састанак управо завршио. Изгледао је као да му је мука и да ће да се исповраћа преко стола. Овај пут није прозивао нашег преседавајућег и уваженог директора за тамо неке проценте донације који су се загубили успут на председниковом путу од тачке А до тачке Б, нема више ни снаге ни воље за сукоб, а нема ни скоро никакве подршке. А председник? Е он је отрчао саплићући се на степеницама, прескачући прва два мислио је да ће треће лечење сина наркомана сад дати сигурно резултате. Па платио је најбољем стручњаку из Русије и то све унапред. На задњем степенику који га замало није стајао тешког пада указа му се лик његове жене коју није видео од прошлог викенда. Сутра ће је назвати. Ма код својих…где би иначе. Мало је љута, јавиће се кад је прође, одагнава црне сумње и журно пушта продужени корак до спортског мерцедеса. Хвата сва жута светла по раскрсницама и стиже на време у свој раскошан дом не пропуштајући да саслуша најсвежије владине вести, извештаје из скупштине и прокламације руководећих људи у земљи. Умешно тумачи њихова закукуљена саопштења и зналачки чита између редова. Одмара се од дневних обавеза уз виски са ледом који га анестезира и осећа тренд политичких одлука. Мора да буде спреман ујутро и да зна како да наступи у новом дану кад оде у своју фирму на посао јер таква су времена и ставови се мењају као и немирна курсна листа, да не погреши, не дај Боже, и скрене са реформске стазе, да сачува свој тешко стечени положај и привилегије. Да буде беспрекорано послушан војник система и на дневној политичкој линији највеће и водеће партије у држави. Армије полтрона.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: