detalj slike: Milića od Mačve

Nebojša Lapčević : Pesnik će nositi barjak slobode!

Nebojša Lapčević, je rođen 1966. godine u Kruševcu. Objavljivao u je u više listova i časopisa. Pesme su mu uvrštene u više antologija i prevođene na engleski, makedonski, francuski, italijanski, švedski, bugarski...Član je Udruženja književnika Srbije, Književnog kluba Bagdala, aktivan je u uredništvu časopisa Bagdale za decu i Puteva Kulture, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Rasinskog okruga Rasinius...

Živi u Kruševcu i radi u Kulturnom cantru Kruševac kao urednik programa Legata Milića od Mačve.

Ima širok i raznovrstan književni opus kao i veliki broj nagrada za svoje stvaralaštvo. Između ostalih dobitnik je i prestižne književne nagrade "Meša Selimović" za najbolju knjigu objavljenu u 2022. godini, koju po 35. put dodeljuju "Večernje novosti", za pesničku knjigu "Filatelist" u izdanju Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva.

To je bio i povod da razgovaramo sa ovim izuzetnim autorom.

 

Фото:Вечерње Новости - Небојша Лапчевић

 Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Kruševac, 07.07.2023.

Dobitnik ste  nagrade “Meša Selimović” za 2022. godinu koju dodeljuju “Večernje novosti”. U pitanju je poetska knjiga “Filatelist”. Veliki žiri, koji je činilo pedeset troje istaknutih književnih kritičara, teoretičara i istoričara, ovoj knjizi dao je petnaest glasova, čime je postala laureat.Šta za vas predstavlja biti nagrađen u ime tako velikog književnika kao što je Meša Selimović?

Posebnu čast mi čini da je  Filatelist bio prepoznat od strane velikog žirija, i da je ovo najveća književna nagrada koja dolazi u Lazarev grad, ali i čitav pomoravski region i jug Srbije... Nagrada sa likom Meše Selimovića, na čije sam Ostrvo uplovio putopisnim stihovima, je velika obaveza, da se pre svega, osvrnem na dosadašnji opus.Tema u Filatelistu  jeste „slika sveta“ koju danas živimo, ali takođe ta poetika se oslanja i na literauturu prethodnih laureata ove nagrade: Milorada Pavića, Dobrice Ćosića, Ivana V. Lalića, Antonija Iskovića, Dobrila Nenadića, Novice Tadića, Dragana Jovanovića Danilova, Mila Lompara, Vladimira Pištala i dr. 

Nagrada „Meša Selimović“ prepoznaje izvanrednosti u književnosti. Kako bi  opisali poruku koju želite preneti svojim delima? Na koji način želite „uticati“ na vaše čitaoce?

Putovanje je iščekivanje neslućenih prostora, često pri ruci sa istim knjigama zavisno sa koje distance pisac posmatra, u stvari, to je nasušna potreba uzajamnosti, prisnosti, prisustva u odsustvu da uhvati živu reč, kost na jeziku i kad reči su guje grla... No, pismo je  papirno ogledalo koje te za tren unizi ili uzvisi, prepreka jeskojom se suočavaju stvaraoci, strepeći od loših vesti crnoglasnika...Pesnik je sakupljač stihova, neprestani  izvestilac koji suočava svoj unutrašnji i spoljašnji svet tražeći poverenje u izgovoreno, u reč, u stih, u izvorištima slika stanja i sanja. I to takvim,svežim,kodom vrline, ova poezija po borhesovskoj formuli,Poezija je kao svetinja uvek jedan krug ispred sveta, podstiče čitaoca ka srodnijim afinitetima. Primajući nagradu u besedi ,,Stižu li ti pisma prijatelju?“ zapisah: „Čovjek (je) uvijek na gubitku“... „ako nema ljubavi“, zapisuje Meša u romanu Derviš i smrt i  u Sjećanjima. Ahmed Nurudin nije našao ljubav. Dodajem, čovek je na gubitku ako nema prijatelja. Kome će pismo poslati i „razgovor raspaliti“, ako prijatelja nema?“ 

“Filatelist“ je knjiga prožeta stihovima putopisa kroz razne predele sveta.Da li i u pesmama postoje granice i ograničenja tokom putovanja?

Pesnik dvadeset prvog veka pokušava da se prilagodi digitalnom svetu da bisvoju poetiku doveo u jedinstveni poredak u kojem će biti ovaploćene njegove misli i imaginacije. Da li je moguće izbrisati međe koje crta nova civilizacija? Sam pesnik je bogat uzajmljenim darovima neba, „a da čovek nije sopstvenik svega onog što zajmi” kako kaže Mišel deMontenj. Onog koji će stalno ispontano biti prisutan, onog koji može dokučiti daljine, nedodogled... Često su nam bliži nedohodni predeli nego sredina u kojoj živimo, putovanje nam pomačže, a umetnost nam otvara te vidike, jer umetnost je sloboda. Za slobodnog čoveka, ograničenja nema.

 U njoj su i ilustracije sa raritetnim poštanskim markicama, od prve srpske markice, prve markice uopšte, pa dalje. Šta je bilo teže, sakupljati markice ili stihove?

Filatelist“ je, zapravo, celovita knjiga, jezgrovite i složene strukture, koja ima svoju Arijadninu nit koja vodi od početka do kraja. To nije obična zbirka pesama sa različitim interesovanjima i traženjima pesnika. Stihovi se smiruju u  svedočanstvima, pismima, anzis karatama razglednicama smiruju se i ujednačavaju u pesničkim zanosimai simbolima. Čitao sam i sricao tu likovnu poetiku gledajući markice, počev od Penny black, potom prve srpske markice, Avale-Olje Ivanjicki, Itake, Van Goga, Kube, Sicilije, Puškina... i na naslovnoj strani slike Le philateliste, (F.Barrauda-a 1929.), kao predložak. Likovna poetika je ono što kao sveti zanos poezije povezuje sakupljača markica i sakupljača stihova. Oblik dopisnog stvaralaštva (Poštanska umetnost) je oblik samootkrivanja estetske razmene između pisca i čitaoca. Sutra će pismonoša pokucati i na tvoja vrata! Ali, sutrašnjica nas uskraćuje za bela iščekivanja, za odseve duše, za zatajne neizvesnosti iz poštanskogsandučetakao znamenja kuće naše.  

Pored nagrade „Meša Selimović“, ovenčani ste i nagradama “Srboljub Mitić”, “Đura Jakšić”, “Rasinski cvet”, “Brana Cvetković”, “Radoje Domanović”, “Pečat kneza Lazara”, “Zlatne značke KPZ Srbije”.Da li su vam nagrade dodatna motivacija u stvaralaštvu?

Pre bih mogao reći da bi bila prigodna reč „nada“ nego „motivacija“ da nakon radosti pisanja slede neki novi izazovi. Nagrade me često vraćaju u sadržaje nagrađenih knjiga, i shvatim da su to neponovljivi stvaralački uzleti.

U vašem raznovrsnom opusu nalazi se veliki broj zbirki pesama, proze, priča za decu, dva romana a tu su i libreta za opere i scenske kantate. Povodom značajnih godišnjica po vašem libretu izvedene su kantate i opere. Koji su jubileji u pitanju?

Svakako da je Lazarev grad, i čitavo podneblje, moj Makondo, i tačka oslonca.  Čini mi se da sam lirske kapljice pio sa Lazareve česme, što se može videti u operi Lazerevo obretenije, (kompozitor Miroljub Aranđelović  Rasinski) koja je izvedena povodom 650 godina grada. Svakako da je Lazarev grad, i čitavo podneblje, moj Makondo, i tačka oslonca. Čini mi se da sam lirske kapljice pio sa Lazareve česme, što se može videti u operi Lazerevo obretenije, (kompozitor Rasinski) koja je izvedena povodom 650 godina grada. U operi su učestvovali: Vuk Zekić kao knez Lazar, Mina Gligorić kao kneginja Milica, Milutin Jocić kao Miloš Obilić, Goran Krneta kao Sveti Amos. Dirigent Rade Pejčić, Simfonijski orkestar Vojske Srbije, Hor Istočnik. Podsetiću, prema libretu koji sam napisao povodom 1700 godina Milanskog edikta, izvedana je  i kantata Krst Svetog cara Konstantina.

Predsednik ste Književnog kluba „Bagdala“, koji ove godine takođe slavi značajan jubilej.Koje su trenutne aktivnosti kluba ?Kakvi su planovi na tom polju?

Književni klub Bagdala je živahno esnafsko društvo, i zaista je brend Kruševca. Bagdala ove godine slavi 65 godine svog postojanja. Časopis za književnost, kulturu i umetnost Bagdala izlazi bez prekida uprkos svim poteškoćama. Urednici B.L.Lazarević, Dobri Dimitrijević, Ljubiša Đidić, Miloš Petrović,  Ljubiša Đidić, danas svojim radom, postavili su časopis u vrh srpske periodike. Manifestaciju  dodela Bagdalinog prstena „Despot Stefan Lazarević“ podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i grad Kruševac. Podsetiću da su među dobitnicima bili Desanka Maksimović, Dobrica Ćosić, Dejan Medaković, Patrijarh Pavle, Drgoslav Mihailović, Milisav Savić, Mihalo Pantić, Ljubomir Simović, Matija Bećković. Upravo smo objavili novi broj 535/536 Časopisa Bagdala, u B5 formatu, i novom ruhu.

Čuvar ste i Legata Milića od Mačve, gde je ovaj značajni i veliki slikar ostavio preko 120 svojih originalnih slika. Koliko vam je njegova umetnost nadahnuće?

Veliki srpski slikar u (kući koja je bila žitni mlin) ostavio svojih 120 originalnih slika, ali i fresku Obretenije Lazareve glave i jedino svoje vajarsko delo Majka Grčka i majka Srbija (na Kosturnici) . To umetničko trojstvo, i otšelnički luk, Milić je ispisao svojom kičicim. U ovj kući je hteo da ima svoju slikarsku školu, sa pogledom na crkvu Lazaricu, Don žon kulu, staru poštu, Lazarevu česmu i Miličinu ulicu. Nije li to zavičajna lepota koja će nas spašavati u budućnosti?  

Živite u Kruševcu, gde radite u Kultrunom centru. Koje su aktivnosti Kulturnog centra? Koliko su građani Kruševca zainteresovani za kulturna dešavanja u gradu?

KCK, godišnje organizuje preko 300 programa raznovrsnog sadržaja. Legat u kojem sam urednik programa ima sadržajno isprofilisan program i svoju publiku.  Navešću samo nedavno održanu manifestaciju:

U predvečerje Vidovdana, Kulturni centar od 2009. organizuje Vidovdansku manifestaciju Triptih Raspeto Kosovo, čiji je naziv nastao po slici Milića od Mačve. I upravo u čast velikog srpskog slikara,  otvorili smo u Legatu,  izložbu slikara sveta iz kolekcije Internacionalnog umetničkog studija Radovan Mića Trnavac, Valjevo. Takođe, kolekcija slika Milića od Mačve, uzvratno je otvorena u njihovoj galeriji. Milić je u testamentu zapisao „jednu pregradu iz svog Kovčega zaveštanja izručo sam ovde u carskom Kruševcu, na radost i polzu srpskom narodu.

Kada govorimo o mladim ljudima, koliko su zainteresovani za književnost? Imaju li podršku starijih, afirmisanih kolega?

Umetnost kakvu moje generacije pamte, danas, ulazi u neravnopravnu trku sa svim digitalnim dostignućima sadašnjice; civilizacijaska vreva nas ometa da se posvetimo sebi,  porodici i pravim vrednostima umetnosti. Čini mi se da bez ovih činilaca nije moguće osećati se sigurnim i sasvim svojim.

Trenutno radite na jednom romanu. Možete li nam otkriti neke pojedinosti?

To je roman sa radnim naslovom Sejač. Odlomke iz tog rukopisa već sam objavio u književnim periodikama kao što su Zlatana Greda, Krovovi,Bagdala, Bdenje...  Moja nepresušna tema je umetnost. U intervjuu Novostiama sam rekao „Pesnik će nositi barjak slobode!“ Roman ima homerovsku formu po broju poglavlja, dvadeset četiri. Ostalo mi je par poglavlja da napišem, a potom sledi iščitavanje, sagledavanje tog mozajika da li liči na skladnu celinu. Roman počinje citatom, iz Dnevnika o Čarnojeviću, Miloša Crnjanskog, koji mi je poslužio za  moto knjige: „Možda će jednom sve nestati u umetnosti koja neće reći ni šta hoće, ni šta znači ono što kaže.“

Фото: Вечерње Новости

PODELITE OVAJ TEKST NA: