SVETSKE KULTURE i NARODNI OBIČAJI
Dr SIMO JELAČA
PREDGOVOR
Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.
Autor
POLjSKA
KULTURA I NARODNI OBIČAJI
Činjenice i statistika
Stanovništvo: 38,5 miliona
Glavni grad: Varšava sa 1,7 miliona stanovnika.
Veličina: 312.680 kvadratnih kilometara.
Klima: Prosečna godišnja temperatura u Poljskoj je oko 8'S. Leti su temperature niže u severnoj Poljskoj zbog Baltičkog mora.
Populacija Poljske je oko 40 miliona. Stanovništvo Poljske u Drugom svetskom ratu smanjeno je za neverovatnih 6 miliona. Trenutno, više od 98 odsto stanovništva čine Poljaci, sa malim grupama Ukrajinaca, Belorusa, Nemaca, Slovaka i Litvanaca.
Poljaci govore slovenski jezik i imaju posebnu naklonost prema engleskom. Engleski je najpopularniji strani jezik u Poljskoj. Poljsko stanovništvo je uglavnom urbano, sa 60% stanovništva koje živi u gradovima. Postoji veliki broj velikih gradova, uključujući pet sa populacijom većom od 500.000. Varšava, glavni grad, je najveći sa 1,7 miliona stanovnika. Krakov, Vroclav, Poznanj, Gdanjsk, Ščećin i Lođ su neke druge velike metropole.
Lokacija i geografija
Poljska se nalazi u centralnoj Evropi. Prostire se na 312.680 kvadratnih kilometara. Na severu Poljska se graniči sa Baltičkim morem, Rusijom i Litvanijom; na istoku Belorusija i Ukrajina; na jugu Slovačka i Češka; a na zapadu Nemačkom. Prvobitno je glavni grad bio Krakov, ali je 1611. godine premešten u Varšavu (Varszava), sadašnje sedište vlade.
Demografija
Procenjuje se da je broj stanovnika bio oko 40 miliona. Od toga, 38,2 do 38,5 miliona su bili etnički Poljaci. Širom sveta postoji dodatnih 13 miliona Poljaka koji žive u inostranstvu. Najveće etničke manjine obuhvataju oko 400.000 Nemaca i možda jednak broj Ukrajinaca, zatim 275.000 Belorusa, zatim 25.000 Roma (Cigana) i 13.500 Litvanaca. Preko tri miliona ljudi jevrejske populacije koja je nastanjivala Poljsku pre Drugog svetskog rata svela se na nekih šest hiljada do deset hiljada ljudi.
Jezička pripadnost
Poljski pripada zapadnoslovenskoj grupi jezika indoevropske jezičke porodice. Poljaci koriste latinično pismo. Književni poljski se razvio tokom šesnaestog veka i zasniva se na govoru obrazovanih gradskih ljudi, upotrebi više klase i Velikom poljskom i Malopoljskom dijalektu. Počevši od devetnaestog veka, tehnološke i kulturne promene uvele su novi rečnik.
Vlada
Najviši zakon je Ustav od 16. oktobra 1997. Poljska vlada je podeljena na tri grane: izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Izvršna vlast uključuje predsednika, premijera, dva zamenika premijera i kabinet ili savet ministara. Predsednik, koji je šef države, bira se narodnim glasanjem na petogodišnji mandat. Premijera i zamenike premijera imenuje predsednik, a potvrđuje Sejm. Premijer imenuje, a predsednik imenuje članove saveta ministara koje zatim odobrava Sejm.
Simbolizam
Zastava Poljske sastoji se od dve horizontalne trake jednake veličine. Gornja traka je bela, a donja crvena. Grb je beli orao na crvenom polju. Legenda kaže da je u lovu prvi poljski kralj naišao na ogromnog belog orla koji je čudno plakao i lebdeo nad gnezdom mladih. Ovakve bele ptice nisu bile poznate u zemlji i kralj je to shvatio kao znak. Državnu himnu, Jeszcze Polska nie Zgineła („Poljska još nije propala“), napisao je 1797. emigrantski vojnik-pesnik, Jozef Vibicki, koji je služio u poljskim legijama vojske Napoleona Bonaparte u Italiji. Usvojen je 1918. godine.
Urbanizam i arhitektura
Ogromna većina gradskog stanovništva živi u stanovima i oslanja se na masovni prevoz. Sve veće vlasništvo i upotreba privatnih automobila dovela je do povezanih problema sa saobraćajem i parkiranjem. U većini poljskih gradova postoje tri vrste oblasti ili „gradova“. „Socijalistički grad“ je izgrađen posle Drugog svetskog rata da bi se prihvatio priliv ljudi izazvan industrijalizacijom. Grad ima široke ulice i velike javne prostore. Stanovanje se sastoji od četvorospratnih ili petospratnih stambenih zgrada. Stanovi se obično sastoje od dve ili tri sobe plus kuhinja i kupatilo. Svi stanovi imaju pristup plinu, struji i komunalnoj vodi, a većina ima centralno grijanje. Ima minimalno prostora za parking i dečiju igru.
Hrana u svakodnevnom životu
Osnovi poljske ishrane su meso, hleb i krompir. Za mnoge Poljake večera nije večera bez mesa, pre svega svinjetine. Hleb se konzumira i tretira sa poštovanjem. Seljaci nožem ocrtavaju krst na dnu vekne hleba pre nego što ga preseku. Poljaci godišnje konzumiraju tri stotine funti krompira po glavi stanovnika. Povrće koje se konzumira su lokalne kulture za hladno vreme kao što su cvekla, šargarepa, kupus i mahunarke (pasulj, grašak, sočivo). Drugi važan izvor ishrane je mleko.
Večera, glavni obrok u toku dana, služi se između jedan i pet popodne i doprinosi 40 do 45 procenata kalorija za dan. Sastoji se od velike činije supe, glavnog jela i deserta. Salate, kada se serviraju, jedu se uz glavno jelo. Nedeljom, predjela mogu da započnu obrok. Poslednji obrok u danu je lagana večera koja se jede između šest i osam uveče. Božićna sezona je tradicionalno vreme za pečenje kolačića, kolača od meda i kolača sa jabukama od sira.
Osnovna Ekonomija
Poljska se menja od ekonomije u kojoj dominira državni sektor u ekonomiju u kojoj se privreda kontroliše privatno. Godine 1999. privatni sektor je generisao oko 70 procenata ekonomske aktivnosti. Poljske farme su male, neefikasne, nemaju kapital i imaju višak radne snage. Glavni proizvodi su krompir, voće, povrće, pšenica, živina, jaja, svinjetina, govedina, mleko i sir. Prosečna farma prodaje većinu svojih proizvoda i kupuje oko četvrtine hrane koju konzumira porodica. Većina industrijskih preduzeća u politički „osetljivim sektorima“ kao što su ugalj, čelik, telekomunikacije, avijacija i banke i dalje su u vlasništvu vlade.
Komercijalne aktivnosti
Poljska proizvodi poljoprivredne proizvode, minerale, ugalj, so, sumpor, bakar, industrijske proizvode, staklo, tekstil, piće, mašine i brodove. Glavne industrije su mašinogradnja, gvožđe i čelik, vađenje uglja, hemikalije, brodogradnja, prerada hrane, staklo, pića i tekstil.
Do 1997. Poljska je izvozila uglavnom u Nemačku, Rusiju, Italiju, Ukrajinu, Holandiju i Francusku. Njihov glavni izvoz su industrijska roba, hemikalije, mašine i oprema, hrana i žive životinje i mineralna goriva. Uvozi prvenstveno iz Nemačke, Italije, Rusije, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država. Glavni uvoz Poljske su industrijska roba, hemikalije, mašine i oprema, mineralna goriva, hrana i žive životinje.
Podela rada
U gradovima su i muškarci i žene zaposleni van kuće. Srazmerno tome, više žena je nezaposleno nego muškaraca. U ruralnim oblastima, žene u potpunosti učestvuju u poljoprivrednim poslovima. Pored toga, žene vode veliki broj farmi.
Poljakinje obavljaju „drugu smenu“; fenomen istovremenog upravljanja eksternim poslom i domaćinstvom. Kupovina, posebno namirnica, i kućni poslovi smatraju se ženskim poslovima.
Brak
Ljudi se obično venčavaju pre dvadesete godine. I muškarci i žene očekuju da će se venčati, imati decu i imati samo jednog supružnika za ceo život. Tradicionalno, većina brakova je bila ugovorena da bi se poboljšalo porodično bogatstvo. Ljubav nije bila važna. Formalni razvod je bio težak.
Nasleđe
Tradicionalno, otac je mogao podeliti nasledstvo na bilo koji način koji je smatrao prikladnim. Sada postoje zakonska ograničenja, posebno u pogledu podele nekretnina. Sistem ruralnog nasleđa ne funkcioniše dobro. Često imovinu nasleđuje nekoliko naslednika. Jedan naslednik preuzima posed i očekuje se da isplati gotovinu ostalima.
Briga o deci
Dojenje se smatra korisnim i zdravim. Posle toga deca spavaju u kolevci. Izbor kumova je važan, jer se pretpostavlja da dete stiče osobine kuma istog pola. Deca koja se loše ponašaju nazivaju se „neučtivom“. Dečaci su posebno odgajani da budu hrabri, nezavisni, samopouzdani i čvrsti. Ističe se i patriotizam. Poljoprivrednici i radnici koriste fizičko kažnjavanje, dok se viši slojevi oslanjaju na psihološke sankcije. Otac je strogi disciplinar, autoritarac koga treba poštovati i pokoravati mu se.
Više obrazovanje
Krakovska akademija je osnovana 1364. godine i jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi. Do 1939. Poljska je imala šest univerziteta, uključujući Katolički univerzitet u Lublinu, koji je kasnije postao jedini privatni univerzitet u zemljama komunističkog bloka. Do 1989. zemlja je imala deset univerziteta i niz specijalizovanih škola prilagođenih potrebama poljoprivrede, industrije, medicine i nastave.
Ponašanje
Veliki je stres na tome da budete ljubazni i učtivi. Od muškaraca se očekuje da ljube ruke damama i da se ponašaju pristojno. Prihvatljiv poklon za žene je neparan broj cveća, bez obzira da li je žena primalac ili prezenter. Većina muškaraca sebe smatra sudijama finog pića, a za muškarce je standardni poklon alkohol. Uvek se mora piti iz čaše.
Verska uverenja
Otprilike 95 odsto stanovnika Poljske su rimokatolici, a oko 75 odsto redovno posećuje crkvene službe. Ostalih 5 posto su pravoslavci, protestanti i druge hrišćanske religije. Judaizam i muslimani su najveće nehrišćanske religije.
Ljudi su više voleli da smrt bude brza i bezbolna i da dolazi kao posledica bolesti, a ne bez upozorenja. Umiruća osoba je stavljena na zemlju, a vrata i prozori su otvoreni da bi duša mogla da ode u raj. Mrtvi mogu biti sahranjeni u svom nedeljnom najboljem izdanju. Formalno, postoje dve vrste savremene zdravstvene zaštite. Jednu pružaju stomatolozi i lekari u privatnoj praksi na osnovu naknade onima koji mogu da plate. Drugi je od strane nacionalnih i regionalnih vlada.
Umetnost
Poljska književnost je pisana na latinskom jeziku i može se reći da je počela sa analima desetog veka. U dvadesetom veku, tri poljska pisca su dobila Nobelove nagrade: Henrik Sjenkijević, 1905; Vladislav Rejmont, 1924; i Česlav Miloš, 1980.
Pozorište i filmovi imaju posebnu moć u poljskom društvu. Ljudi imaju tendenciju da svoj život i istoriju vide kao ispunjene dramom i romantikom, i vole pozorište.
Fizičke i društvene nauke
Tokom vekova, Poljaci su dali zapažene doprinose nauci, uključujući i astronoma Nikolu Kopernika (Mikolaj Kopernik).
Etiketa davanja poklona
Uobičajeno vreme za poklone su rođendani, imendani (datum rođenja sveca po kome su nazvani) i Božić.
. Nemojte davati poklone koji su preskupi; ovo može da osramoti primaoca.
. Zaposleni donose tortu i šampanjac u kancelariju kako bi proslavili svoj imendan.
. Za Božić je uobičajeno davati male poklone uslužnim radnicima kao što su poštanski radnici, sakupljači otpada itd.
. Ako ste pozvani kod Poljaka na večeru, ponesite vino, cveće, peciva ili slatkiše za domaćicu.
. Dajte neparan broj cveća.
. Nemojte davati žute hrizanteme jer se koriste za sahrane. Nemojte davati crveno ili belo cveće, posebno karanfile i ljiljane.
. Pokloni se uglavnom otvaraju kada se dobiju.
Etikuette pri jelu
Ako ste pozvani u kuću Poljaka:
. Budite tačni.
. Od vas se može očekivati da skinete cipele. (Proverite da li vaš domaćin nosi papuče).
. Obucite se konzervativno.
. Ponudite da pomognete domaćici u pripremi ili raščišćavanju nakon serviranja obroka. Ovo su dobri maniri. Ovo se češće neće odbijati iz ljubaznosti.
. Ne tražite obilazak kuće.
. Ponašanje za stolom je kontinentalno, odnosno držite viljušku u levoj ruci, a nož u desnoj dok jedete.
. Sačekajte da vas domaćica pozove da počnete da jedete.
. Većina obroka se servira u porodičnom stilu.
. U početku uzimajte male količine hrane kako biste mogli da prihvatite drugu porciju.
. Probajte po malo od svega.
. Očekujte često tostiranje tokom obroka. Domaćin nudi prvu zdravicu.
. Zdravice se prave samo sa žestokim pićem (obično votka).
. Trebalo bi da uzvratite sopstvenim tostom kasnije tokom obroka.
. Alkohol se služi u malim čašama tako da možete progutati u jednom gutljaju.
Poslovni bonton i protokol
Opšti saveti uključuju:
. Rukujte se sa svima po dolasku i odlasku.
. Rukovanje je prilično čvrsto i kontakt očima se ceni.
. Sačekajte da žena pruži ruku.
. Neki stariji biznismeni mogu ženi poljubiti ruku prilikom susreta. Nemojte imitirati ovo ponašanje jer se to može smatrati zafrkancijom.
. Titule se smatraju prestižnim. Uz počasna zvanja sa ili bez prezimena koriste se akademska ili stručna zvanja.
. Sačekajte da budete pozvani pre nego što pređete na imena. Možete godinama poslovati sa ljudima, a ne po imenu.
. Vizit karte se razmenjuju bez formalnih rituala.
. Pokušajte da jedna strana vaše kartice bude prevedena na poljski.
. Uključite napredne univerzitetske diplome i titule na svoju vizit kartu; kvalifikacije su impresivne.
Stil komuniciranja
. Uopšteno govoreći, Poljaci ocenjuju druge prema njihovim ličnim kvalitetima. Stoga vole da provode vreme upoznajući ljude kao pojedince.
Ovo im omogućava da povećaju ljude.
. Iskrenost je veoma cenjena u Poljskoj jer je poverenje kamen temeljac poslovnih odnosa. Izgradnja ličnih odnosa je neophodna za uspešno poslovanje, posebno ako tražite dugoročan poslovni odnos.
. Poljaci su poznati po tome što su direktni komunikatori, odnosno govore šta misle. Međutim, oni su takođe veoma osetljivi na osećanja drugih i dozvoljavaju da to odredi kako i šta će reći.
. Dok se u Poljskoj ceni direktna komunikacija, naglasak se stavlja i na preciznost onoga što se kaže kako bi se informacije dostavile na diplomatski način.
. Nivo odnosa najviše određuje koliko neko može biti direktan.
. Za novouspostavljene i formalnije odnose, veliki akcenat se stavlja na diplomatiju. Kada veza prođe kroz početne faze, ljudi se osećaju ugodnije da iskreno razgovaraju jedni sa drugima i animirane razmene postaju sve češće.
Poslovni sastanci
. Najviši Poljak uglavnom otvara sastanak i postavlja temelje za ono o čemu će se razgovarati.
. On takođe može usmeno ponuditi preporučeni dnevni red za diskusije.
. Male priče su norma na početku sastanaka; nemojte žuriti sa postupkom jer je ovo deo procesa izgradnje odnosa.
. Prvih nekoliko sastanaka se zapravo može činiti više malim razgovorima nego poslovnim razgovorima. Ako je to slučaj, to znači da vas poljske kolege još uvek procenjuju i da se još nisu odlučile.
. Možda biste želeli da ovo razmotrite kao priliku da postanete ličniji i pokušate da uspostavite taj odnos.
. Sastanci za ručak i večeru se često koriste za unapređenje ličnog odnosa.
. Sastanci obično budu relativno opušteni kada se uspostavi lični odnos.
. Čvrste činjenice su važne tako da učesnici dolaze dobro pripremljeni sa činjenicama i brojkama da potkrepe svoje izjave. Od stranaca bi se očekivalo da učine isto.
. Procesi poslovnog odlučivanja imaju tendenciju da imaju hijerarhijsku osnovu i stoga će se mnoge odluke donositi na najvišim ešalonima kompanije.
. Konačne odluke se pretvaraju u rigorozne, sveobuhvatne korake za koje možete očekivati da će biti sprovedeni do kraja.
Nastaviće se...
