VRAGOVESTI

(zbirka horor priča Milana Kovačević, deo izdavačkog projekta CRNOSLOVLjE, Novi Sad 2022)

Boris Mišić

Kada je u pitanju kvalitetna knjiga, onda se ima volje i za dugačku analizu i prikaz. Pogotovo jer se ovde radi o horor zbirci-žanru koji volim da čitam a povremeno i sam da pišem. Dakle, Vragovesti, zbirka horor priča Milana Kovačevića. Zbirku otvara priča ,,Dan svinje'', evo početne rečenice: ,,Ne bi bilo pogrešno reći da smo po mnogo čemu slični svinjama i da nas samo jedna stvar od njih delimično odvaja.''Uistinu, svinjokolj je jedan od istinskih užasa detinjstva, barem moga, i ova priča me je dobrano podsetila na isti. Srećom moji me nikad nisu primoravali ni da učestvujem u istom a kamoli da igram neku glavnu ulogu, ali svejedno užas je ostao. Ni danas, sa skoro pola veka iza leđa, ne bih to mogao da gledam, niti da koljem bilo koju životinju. Znam, licemer sam, jedem meso koje drugi izvadi iz njeali takav sam, ne mogu. Milan je odlično prikazao ceo taj postupak užasa, taj prvi veliki šamar sveta kad shvatiš da i ,,obični'' i dragi ljudi oko tebe za čas posla mogu da se premetnu u ubice koje kolju nedužnu životinju. Ako bih imao neku zamerku na ovu priču, bila bi ta da umesto likova, posebno oca, koji su prosto naoštreni na to klanje, možda bi bilo bolje da su umesto njih likovi koji nemaju nikakav izražen mačo odnos, privrženost prema tom klanju, već to prosto obavljaju iz moranja, kao najrutinskiju stvar, stvar ishrane. Mislim da bi ta ,,banalnost zla'' svakodnevnice, ostavila jači utisak nego pomalo ritualnost celog postupka u priči. No, ispripovedana je veoma dobro, na skali od 1-5, dao bih četvorku.

Zbirku zatvara priča ,,Kontrolor kvaliteta'', po meni najkvalitetnija priča u zbirci, kojoj bi dao čistu peticu. Kombinovani korporativni horor sa snovitom, pomalo ligotijevskom atmosferom, dao je sjajan učinak. Svako ko je bilo radio u njoj, bilo kakvim poslom šetao Industrijskom zonom Novog Sada npr, lako može da zamisli sablasni autobus koji prevozi Milanovog kontrolora kvaliteta. Ovom pričom pisac pravi pun krug i briljantno završava zbirku. Čovek se izjednačava sa svinjom iz prve priče, i dospeva pod nož. U korporativnom svetu svi smo potrošna roba i potrošno meso, ništa bolje od svinje-u mračnoj viziji budućnosti ni od nas se ništa neće bacati, ako ništa drugo, poslužićemo za ishranu drugih robova sličnih nama, onda kada više ne budemo korisni i produktivni, mesto će nam biti u nekom tehnološkom oboru budućnosti. Mračna i sjajna priča. Između ove dve priče, ima još dosta toga zanimljivog. Deratizacija pacovskog konglomerata, još jedna odlična priča o korporativnom hororu i sumraku koji nas očekuje. ,,Da li znate da će za trideset godina težina celokupne morske faune biti jednaka težini otpadne plastike koja neometano pliva vodama?Disaćemo u smeću-plivaćemo u smeću-ješćemo u smeću, i iz smeća.''Odlična atmosfera, stil, pripovedanje. Možda sam jedino želeo nešto drugačiji kraj. Ocena: 4+.

Tela naših spasitelja-Jedna vrlo dobra priča o kanibalima, dobro građenje atmosfere, i poigravanje simbolima koje je u okviru ove priče vrlo smisleno-mislim na ,,krunu od trnja'' prilikom gozbe...jer pojesti čoveka je isto kao pojesti samog sebe, pojesti ne samo meso nego i dušu svoju, a time i-Hrista. Voleo bih da je bila još duža priča i da je još više vremena utrošeno na pripremanje ,,gozbe'', žao mi je što mi je donekle uživanje poremetilo što sam prilično rano i po naslovu i razvoju radnje dokučio šta će se dešavati, ali i dalje je to veoma jaka priča-ocena 4. Plodovi crnog semena, uz Kontrolora kvaliteta i Deratizaciju pacovskog konglomerata, jedna od najboljih priča u zbirci-4+. Priča se u dobroj meri oslanja na ratno nasleđe. Izvanredna stvar je da je Milan, koji po godinama hvala Bogu nije mogao biti učesnik ratova na ovim prostorima niti direktno pamtiti one najstrašnije ratne i posleratne godine, napisao odličnu priču koristeći upravo temu ratnog nasleđa, i to je svakako veliki plus za njega kao autora. Ovde opet za razliku od Tela naših spasitelja, gde poigravanje sa simbolima i verovanjima itekako ima smisla, lično bih voleo da je izostavljeno ono onanisanje demona/stvorenja, ne zbog toga što sam ja sad neki čistunac da mi to smeta u tekstu, nego mi je nekako narušilo magiju priče i magiju trenutka, ali bez obzira, sjajna priča. Tu su još tri priče-Šapat suvih usana, Pustite nas da umremo i Jestivost duše. Daleko da su od loših-ispred su mnogih domaćih priča fantastike, ali, po mom mišljenju, nisu na nivou prethodnih pet priča (ocenio bi ih sa jakom trojkom). Nekako mi nemaju tu atmosferu, misaone procese, stil i jezu i snovitost koju imaju ostale priče, negde mi je malo smetao možda donekle kitnjast stil, negde mi tema nije bila toliko bliska ili interesantna, jednostavno nešto su mi ispod nivoa ostalih pet priča.

Milanov horor je mračan, bez ulepšavanja; nema nade, sreće, katarze, praštanja. Ne očekujte nikakve hepiende. Ali očekujte kvalitetno napisano štivo. Ovo je jedna od najboljih prvih knjiga domaćeg horora i fantastike koju sam pročitao-mislim na autorske prvence. Milan ima izgrađen stil, zna šta hoće da kaže i kako, kako da postigne pravu atnosferu jezive priče. Naravno, ima tu detalja i finesa na kojima treba poraditi, izbeći suvišno i nepotrebno, ujednačiti kvalitet priča ( za zbirku je to jako bitno, i sam sam u svoju prvu zbirku meka srca stavio neke priče koje nisu trebale da se nađu u njoj). Ali sve su to stvari na kojima će siguran sam, autor poraditi u budućnosti. U svakom slučaju dobili smo vrlo kvalitetnu zbirku, i kvalitetnog mladog autora od koga u budućnosti mnogo očekujem.

PODELITE OVAJ TEKST NA: