Drugi dio feljtona o Savi Mrkalju možete pročitati OVDjE

III dio

SAVA MRKALj (1783-1833) 

Prepiska sa Vukom Stefanovićem Karadžićem 

U jednom od svojih radova Mladen Leskovac,1 na osnovu podataka i Vukove prepiske, korigovao je tvrđenje Đorđa Rajkovnća* o godini Mrkaljevog duševnog oboljenja i smrti. Leskovčevo mišljenje da Sava Mrkalj nije „pomerio pameću" uleto 1827, nego još 1825, u mogućnosti sam da potkrepim dokumentima iz Patrijaršisko-mitropoliskog arhiva (sada Arhiv SAN) u Sremskim Karlovcima, koji takođe bacaju svetlost i na stav vojnih vlasti i mitropolita Stratimirovića prema ovoj tragičnoj ličnosti naše kulturne istorije prošlog stoleća.

U prilog Leskovčevom datiranju (1825) najpouzdanije svedoči lečnički nalaz (Ragege) Andrije Šofera od 7 januara 1826, koji je krajem decembra 1825 dobio nalog da pregleda duševno već obolelog Mrkalja u zatvoru u Glini. Šofer je u više mahova posetio Mrkalja i u svojem nalazu o njegovom stanju pokušao da objasni momente koji su nesrećnog književnika doveli do umnog porsmećaja. Ambicije i neuspesi da se one ostvare, nerazumevanje episkopa Miokovića i materijalna oskudica, uzroci su njegovog sloma. (Arhiv SAN, ao1 379/1826).

Na osnovu lekarevog nalaza general Radivojević, 1. oktobra 1826, obratio se mitropolitu Stratimiroviću, iznoseći ukratko Mrkaljevu biografiJu i tražeći, po naredbi Dvorskog ratnog saveta, da se bolesnik primi u neki pravoslavni manastir. (Isto, 379/1826) Posle više od mesec dana, 10 novembra 1826, Stratimirović je odgovorio Generalkomandi u Zagrebu da Mrkalj zbog svoje naravi nije pogodno lice za bilo koji manastir. Već je bio u tri manastira (Sv. Đurđu, Gomirju i Jasku), ali se uvek pokazivao vrlo „plahovit i nepodnošljiv", vređao je kaluđere, pa je bivao iz njih otpuštan. Sad je stvar otežana njegovom bolešću, no kako pravoslavni manastiri nisu uređeni kao katolički da mogu preuzimati i negu bolesnika, to on, mitropolit, ne može ni jednom od njih da stavi Mrkalja na teret i brigu. Stratimirović je predložio da ss Mrkalj, pošto je graničar, a ima uz to sposobnosti i lep rukopis, zaposli u nekoj vojnoj kancelariji. (Isto, 380/1826)

Za to vreme, kao i cele 1827 i 1828, nesrećni Mrkalj nalazio se u bolnici u Karlovcu. Vojne vlasti kojima js bio na teretu nastojale su da ga se na neki način oslobode, pa su, neuspešno, pokušale da ga smeste u manastir Gomirje3 Višs razumevanja prema Mrkalju pokazao je Lukijan Mušicki, predlažući da Gsneralkomanda izdejstvuje da ga primi neki od sremskih manastira. Međutim, i ovo je bilo bezuspešno. Dotičući se toga, RaJković misli da se ovom predlogu „po svoJ prilici morala... odupreti kaluđerština sremska, na čelu s mitropolitom Stratimirovićem".* Ovo mišljenje potpuno potvrđuje prepiska između Generalkomande i Stratimirovića tokom 1829 godine.

Kad je episkop Rajačić odbio da primi Mrkalja u manastir Gomirje, Generalkomanda se ponovo obratila mitropolitu Stratimiroviću. U pismu od 6. septembra 1829 uveravala ga je da je dosta vremena prošlo od Mrkaljevog boravka u manastirima pa se on izmenio i postao zreliji, a njegovo zdravstveno stanje traži promenu sredine, svež vazduh, prijatan kraj, umeren fizički rad i česte šetnje, kao što je nešto ranije predlagao Mušicki. Treba mu dati jedno svešteno lice kao čuvara, koje će ga obučavati u veri i moralu i tako ga osposobiti za povratak među ljude. A takvi uslovi nalaze se samo u sremskim manastirima. U pismu se podvlači da je Mrkalj od prirode nadaren „dragocenim znanjima", a da je sada isuviše potišten nesrećom, što sve treba da utiče na Stratimirovića da se sažali na jadnog književnika. (Isto, 246/1829)

Dva meseca kasnije, 12 XI 1829, mitropolit je odgovorio Generalkomandi u Zagrebu da ostaje pri svojem stavu iz 1826 u pogledu Mrkaljevog neprimanja u manastir. Dokazivao je da Mrkalja ne bi imao ko da pazi u manastirima, jer su mlađi kaluđeri zauzeti oko ekonomije i verskih obreda, a stariji još i vršenjem obreda po obližnjim selima. Pored toga, manastiri nemaju apoteku niti svojeg lekara, a županiski lekar je predaleko da bi mogao lečiti Mrkalja. (Isto, 247/1829)

Tako su propala sva nastojanja vojnih vlasti da preko crkve kojoj je pripadao pomognu umno bolesnom Savi Mrkalju.

D-r Slavko Gavrilović

1Mladen Leskovac, Nekolnko podataka za biografiju Save Mrkalja. Naučni zbornnk Matice srpske, serija društv. nauka 1, Novn Sad 1950, 134- 141. —2 Đorđe RaJkovćć. Izabrani spisi I Novi Sad

1930, 118-135. - « Isto, (24-125 - * Isto, 126.

* Ova molba Save Mrkalja nije se mogla dosad pronaći u Arhivu u Karlovcima.

Zbornik Matice srpske 1950.

BELEŠKE SAVE MRKALjA IZ BEČKE DUŠEVNE BOLNICE

Među Vukovim hartijama koje se čuvaju u Arhivu Srpske akademije nauka nalaze se tri nedatirana zapisa Save Mrkalja.2) Pošto se dobar deo njihove sadržine odnosi na štampani Opit Luke Milovanova, nije teško utvrditi kada su nastali. Opit je izišao i počeo se razašiljati aprila 1833,3) a već sredinom septembra iste godine, najdalje, Mrkalj nije više bio među živima:4) prema tome, beleške su pisane u pomenutom razmaku, u proleće ili u leto 1833. Kao što na šihovom omotu stoji, one su bile upućene „Gospodinu Vuku"— „Srbinu poželjenom,Srbinu visokopočitovanom, preslavnom, divnom, jedinom, besmrtnom, srcu i duhu (...) premilom", kao što u njima samima piše. Vuk je bolesnog Mrkalja obilazio u bečkoj duševnoj bolnici i kako pisac Azbukoprotresa nije mogao da govori,5) a i čuo je slabo, njih dvojica su se po svoj prilici razgovarali pismeno, ovakvim ceduljama.

Vuk ih je srećom sačuvao. Zajedno sa jednim već objavljenim pismom6) One pretstavljaju sve što nam je ostalo poslednje godine! Mrkaljevog života. Beleške odaju čoveka koji ni na samrti nije prestao da se bavi pitanjima iz mladosti, iz budimskih dana. Dalje, što je od još veće važnosti, Mrkalj se tu — jasno, da jasnije ne može biti, i s gorčinom koja se oseća čak i u rečeničnom ritmu — osvrće na svoj pretrgnuti rad „u polju književstva srbskog", na „preljutu željeznu sudbinu", na „strašno gonenije, silno gonenije, koje bi najgvrđe gradove i čitave zemlje osvojiti moglo" i koje mu nije dalo da radi „znamenito ljudski, čim jedinim spisatelj valja da je zadovoljan". Prepis beležaka donosimo niže.

Vladan Nedić

2) Br. 8552/104.

3) Vukova irepiska IV, str. 264.

4) Mladen Leskovac, Nekoliko podataka za biografiju Save

Mrkalja. Naučnn zbornik Matice srpske, SeriJa društvenih nauka 1,

str. 138.

5) Upor. u poslednjoj belešcn: .iremda sa straom, al oiet govorio bi {h), da govoriti mogu..."

6) Vukova nrepiska III, str. 70-71.

2. SAVA MRKALj

U Patrijaršiskoj Bilbioteci nalazi se pismo Save Mrkalja, koje navodim da se vidi kakve je knjige Mrkalj kao učitelj naručivao i čitao, a istovremeno da upozorim naše katihete da potraže pomenute od Mrkalja nemačke katihizise, koje se knjige mogu naći samo u velikim bibliotekama. Pismo je ovo morao Mrkalj pisati kom svom prijatelju u Karlovcu.

D. Ruvarac.

Nastaviće se...

PREUZETO: Web site ZAPADNI SRBI

PODELITE OVAJ TEKST NA: