Други дио фељтона о Сави Мркаљу можете прочитати ОВДјЕ

III dio

САВА МРКАЉ (1783-1833) 

Преписка са Вуком Стефановићем Караџићем 

У једном од својих радова Младен Лесковац,1 на основу података и Вукове преписке, кориговао је тврђење Ђорђа Рајковнћа* о години Мркаљевог душевног обољења и смрти. Лесковчево мишљење да Сава Мркаљ није „померио памећу" улето 1827, него још 1825, у могућности сам да поткрепим документима из Патријаршиско-митрополиског архива (сада Архив САН) у Сремским Карловцима, који такође бацају светлост и на став војних власти и митрополита Стратимировића према овој трагичној личности наше културне историје прошлог столећа.

У прилог Лесковчевом датирању (1825) најпоузданије сведочи лечнички налаз (Рагеге) Андрије Шофера од 7 јануара 1826, који је крајем децембра 1825 добио налог да прегледа душевно већ оболелог Мркаља у затвору у Глини. Шофер је у више махова посетио Мркаља и у својем налазу о његовом стању покушао да објасни моменте који су несрећног књижевника довели до умног порсмећаја. Амбиције и неуспеси да се оне остваре, неразумевање епископа Миоковића и материјална оскудица, узроци су његовог слома. (Архив САН, ао1 379/1826).

На основу лекаревог налаза генерал Радивојевић, 1. октобра 1826, обратио се митрополиту Стратимировићу, износећи укратко Мркаљеву биографиЈу и тражећи, по наредби Дворског ратног савета, да се болесник прими у неки православни манастир. (Исто, 379/1826) После више од месец дана, 10 новембра 1826, Стратимировић је одговорио Генералкоманди у Загребу да Мркаљ због своје нарави није погодно лице за било који манастир. Већ је био у три манастира (Св. Ђурђу, Гомирју и Јаску), али се увек показивао врло „плаховит и неподношљив", вређао је калуђере, па је бивао из њих отпуштан. Сад је ствар отежана његовом болешћу, но како православни манастири нису уређени као католички да могу преузимати и негу болесника, то он, митрополит, не може ни једном од њих да стави Мркаља на терет и бригу. Стратимировић је предложио да сс Мркаљ, пошто је граничар, а има уз то способности и леп рукопис, запосли у некој војној канцеларији. (Исто, 380/1826)

За то време, као и целе 1827 и 1828, несрећни Мркаљ налазио се у болници у Карловцу. Војне власти којима јс био на терету настојале су да га се на неки начин ослободе, па су, неуспешно, покушале да га сместе у манастир Гомирје3 Вишс разумевања према Мркаљу показао је Лукијан Мушицки, предлажући да Гснералкоманда издејствује да га прими неки од сремских манастира. Међутим, и ово је било безуспешно. Дотичући се тога, РаЈковић мисли да се овом предлогу „по своЈ прилици морала... одупрети калуђерштина сремска, на челу с митрополитом Стратимировићем".* Ово мишљење потпуно потврђује преписка између Генералкоманде и Стратимировића током 1829 године.

Кад је епископ Рајачић одбио да прими Мркаља у манастир Гомирје, Генералкоманда се поново обратила митрополиту Стратимировићу. У писму од 6. септембра 1829 уверавала га је да је доста времена прошло од Мркаљевог боравка у манастирима па се он изменио и постао зрелији, а његово здравствено стање тражи промену средине, свеж ваздух, пријатан крај, умерен физички рад и честе шетње, као што је нешто раније предлагао Мушицки. Треба му дати једно свештено лице као чувара, које ће га обучавати у вери и моралу и тако га оспособити за повратак међу људе. А такви услови налазе се само у сремским манастирима. У писму се подвлачи да је Мркаљ од природе надарен „драгоценим знањима", а да је сада исувише потиштен несрећом, што све треба да утиче на Стратимировића да се сажали на јадног књижевника. (Исто, 246/1829)

Два месеца касније, 12 XИ 1829, митрополит је одговорио Генералкоманди у Загребу да остаје при својем ставу из 1826 у погледу Мркаљевог непримања у манастир. Доказивао је да Мркаља не би имао ко да пази у манастирима, јер су млађи калуђери заузети око економије и верских обреда, а старији још и вршењем обреда по оближњим селима. Поред тога, манастири немају апотеку нити својег лекара, а жупаниски лекар је предалеко да би могао лечити Мркаља. (Исто, 247/1829)

Тако су пропала сва настојања војних власти да преко цркве којој је припадао помогну умно болесном Сави Мркаљу.

Д-р Славко Гавриловић

1Младен Лесковац, Неколнко података за биографију Саве Мркаља. Научни зборннк Матице српске, серија друштв. наука 1, Новн Сад 1950, 134- 141. —2 Ђорђе РаЈковћћ. Изабрани списи И Нови Сад

1930, 118-135. - « Исто, (24-125 - * Исто, 126.

* Ова молба Саве Мркаља није се могла досад пронаћи у Архиву у Карловцима.

Зборник Матице српске 1950.

БЕЛЕШКЕ САВЕ МРКАЉА ИЗ БЕЧКЕ ДУШЕВНЕ БОЛНИЦЕ

Међу Вуковим хартијама које се чувају у Архиву Српске академије наука налазе се три недатирана записа Саве Мркаља.2) Пошто се добар део њихове садржине односи на штампани Опит Луке Милованова, није тешко утврдити када су настали. Опит је изишао и почео се разашиљати априла 1833,3) а већ средином септембра исте године, најдаље, Мркаљ није више био међу живима:4) према томе, белешке су писане у поменутом размаку, у пролеће или у лето 1833. Као што на шиховом омоту стоји, оне су биле упућене „Господину Вуку"— „Србину пожељеном,Србину високопочитованом, преславном, дивном, једином, бесмртном, срцу и духу (...) премилом", као што у њима самима пише. Вук је болесног Мркаља обилазио у бечкој душевној болници и како писац Азбукопротреса није могао да говори,5) а и чуо је слабо, њих двојица су се по свој прилици разговарали писмено, оваквим цедуљама.

Вук их је срећом сачувао. Заједно са једним већ објављеним писмом6) Оне претстављају све што нам је остало последње године! Мркаљевог живота. Белешке одају човека који ни на самрти није престао да се бави питањима из младости, из будимских дана. Даље, што је од још веће важности, Мркаљ се ту — јасно, да јасније не може бити, и с горчином која се осећа чак и у реченичном ритму — осврће на свој претргнути рад „у пољу књижевства србског", на „прељуту жељезну судбину", на „страшно гоненије, силно гоненије, које би најгврђе градове и читаве земље освојити могло" и које му није дало да ради „знаменито људски, чим јединим списатељ ваља да је задовољан". Препис бележака доносимо ниже.

Владан Недић

2) Бр. 8552/104.

3) Вукова иреписка ИВ, стр. 264.

4) Младен Лесковац, Неколико података за биографију Саве

Мркаља. Научнн зборник Матице српске, СериЈа друштвених наука 1,

стр. 138.

5) Упор. у последњој белешцн: .иремда са страом, ал оиет говорио би {х), да говорити могу..."

6) Вукова нреписка ИИИ, стр. 70-71.

2. САВА МРКАЉ

У Патријаршиској Билбиотеци налази се писмо Саве Мркаља, које наводим да се види какве је књиге Мркаљ као учитељ наручивао и читао, а истовремено да упозорим наше катихете да потраже поменуте од Мркаља немачке катихизисе, које се књиге могу наћи само у великим библиотекама. Писмо је ово морао Мркаљ писати ком свом пријатељу у Карловцу.

Д. Руварац.

Наставиће се...

ПРЕУЗЕТО: Web site ZAPADNI SRBI

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: