detalj slike: KRK Art dizajn

Treći dio feljtona o Savi Mrkalju možete pročitati OVDjE

IV dio

NEOBJAVLjENE PESME SAVE MRKALjA

Obilazeći Savu Mrkalja u bečkoj duševnoj bolnici Vuk je od njega, najkasnije 1833,1) dobio na čuvanje malu svesku stihova.2) Odatle je štampan samo sonet Mušickom i prevod jedne Horacijeve ode. Deset pesama ostalo je u rukopisu. Njima se udvaja dosad poznato Mrkaljevo nasleđe u stihu, a srpska književnost pre Branka Radičevića obogaćuje lirikom od vrednosti. Približno doba nastanka zbirke može se odrediti sa velikom pouzdanošću.

Pesma br.2 napisana je kada su Zemunci „dovršivali (...) nova školska zdanija"; to je bilo 1822.3)

Pesma br. 7 sastavljena je posle tragičnog dospeća u „gornjokarlovačku bolovaonicu"; dakle negde 1825, 1826 ili 18274) godine.

Sonet Mušickom (br. 8) datiran je, i to „meseca junija 1828".5) Pesme br. 10 i 11 svakako se odnose na Novu godinu 1829. Malena zbirka sređena je — vidi se — hrono-loški. Ona obuhvata pesme stvorene u razmaku između 1822 i 1829, otprilike. „Još znam, ali ne mogu više pisati", dodao je Mrkalj na kraju; on je, prema tome, neke stihove odneo nezabeležene u grob. Pesme u rukopisu polovinom su izvorne, a polovinom prevedene.

Od izvornih je najzanimljivija br.7, sa natpisom „Sastavljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta". Znamo njenu najbližu predistoriju. Ranivši u trenutku mračne svesti nekoga učitelja crtanja, Mrkalj je bio zatvoren.Tukli su ga „za nepokornost njegovu", okovali „u teško gvožđe" i zatim strpali u bolnicu.6) Znamo i dalju predistoriju pesme.

To je ceo nesrećnikov život — batrganje jednog izuzetnog duha u niskoj sredini koja mu je usadila i nemir i razdraženost i maniju gonjenja. Pesma nije samo potresno ljudsko svedočanstvo: Mrkalj je ovde dostigao i svoj umetnički vrhunac. Kroz neobično gipke stihove, pretežno deseterce, saopštio je on svoje poslednje iskustvo. Život ne čine kletim stihije i zveri u prirodi — čovek je čoveku veća strava. To je zaključak Mrkaljev.

Čovek, strava čoveku ah! veća,

 Goni pravdu, što je sviju sreća,

 Goni mir iz sveta sav.

 Vuk ne lovi reč ni veru svoju;

 Top i kartač ne privezu k boju

 Anakonda, ris i lav.

I u ostalim izvornim pesmama sadrži se građa za život našeg pesnika: strepnja od ljubavi „ludo nestašne (...) devojke" (br. 6); radost što se u mestu gde je boravio7) zida nova škola —- sonet besprekoran i kao misaona i kao metrička celina (br. 2); novogodišnja čestitka Mušickom sa prikrivenom (a uzaludnom) nadom da će mu se tek postavljeni vladika naći u nevolji (br. 10); sonet ženi gornjo- karlovačkog paroha8) koja je žalila njegov udes (br. 11). Na gdekoji nerazgovetni stih dveju poslednjih pesama pala je trenutna tama Mrkaljeve svesti. Prevedene pesme odlikuju se velikom raznolikošću. Tu je petnaesti psalam Davidov (br. 1); odlomak iz jedne italijanske drame o „prekrasnome Josifu" (br. 3, — nije ni Metastazijeva ni Zenova); „Ditiramb" Evalda Kristijana Klajsta (br. 4); „Leptirak" Georga Kristijana Rafa (br. 5); i Horacijeva oda Eliju Lamiji (br. 9). Mrkalj je verno i utančano prenosio izvornik. Rafovog „Leptirka" sačuvao je takoreći u celini uključujući čak i broj slogova i dvo-struki slik.9) Kako je istu pesmu nagrdio Joakim Vujić svojim rđavim prevodom!10) Ili drugi primer. Horacijevu odu Lamiji Mrkalj je dublje osetio nego li Lukijan Mušicki,11) nego li Jovan Hadžić12) i nego li Stefan Lazić;13) od ova četiri prenosa na naš jezik njegov je najbolji. Treba napomenuti da Mrkaljevi prevodi nisu nastajali slučajno. Bio je svakad i unutarnji razlog. Psalam Davidov sadržavao je misao (po Daničiću): „ko ne opada jezikom svojim, ne čini drugome zla, i ne ruži bližnjega svojega". Italijanski stihovi privukli su pesnika zato što su slavili pagansku „presvetlu veselost", koja je odagnana sa zemlje da bi je zamenio Bol nevoljni čarne žuči. U „Ditirambu" Evalda Kristijana Klajsta14) veličala se „iskra vinska"; sudeći po pesmi „Starac" — koja je ušla u antologiju Mladena Leskovca15) — Mrkalju nije bila tuđa „lozna kap". Rekli bismo da je Vujićeva nagrda od „Leptirka" pobudila pesnika da ispravi nepravdu prema Rafu. I najzad, Horacijevi stihovi Eliju Lamiji odgovarali su donekle Mrkaljevom slučaju: kao što je rimski liričar udešavao strune za prijatelja u koga je tražio (i našao) sklonište, tako je srpski liričar prizivao vilu za pesmu Lukijanu Mušickom u koga je molio (ali — ne znamo zašto — nije dobio) pribežište mira. Neštampanu zbirku objavljujemo u nastavku, novim pravopisom; uneli smo i „h", koje pesnik nije upotrebljavao.

1.

Psalom 14

Ko stoji, tvorče moj, u tvome dvoru?

 Ko l‘ seli tam' u tvoju svetu goru?

 Ko hodi čist i delat‘ pravdu skor;

 Kom istinit svak srca izgovor.

 Čij' Jezik vešt — ne lasti ni u čemu,

 Ko pakosgi ne plete iskrenjemu,

 Ni dopose na tuću pgrima čest.

 Pred njime ništa je tko lukav jest;

 Preslavan pak ko s' živog boga boji.

 Zakune li s', kod kletve on opstoji.

 On ne meće na višak srebra svog,

 Nit' mita uzimlje na nedužnog.

 Ko tvori to, prekretnje ruše l' tog?

2

Zemuncima kada su dovršivali slavno uzdignuta nova školska zdanija

Glas drevni, u dne kom se ne veruje naše,

 Da Orfej na Ismenskim bregovima

 Činjaše zver i kamen slovesnima,

 Atine oštroumne basna bjaše.

 Al', o Zemunci, ovo delo vaše,

 Gle, iste basne čini istinskima!.

 Ko doće amo k Istra bregovima

 Imade vidit' što ne verovaše.

 Sad vaši trudi eto će otvorit'

 Gde račitelji mogu nastojeći

 Odmetat' zverstvo, narav zlu pokorit.

 Kamenja eto, od kog će poteći

 Vam duga slava; Jer će to govorit'

 Zemuna dok je; što će pak sve reći!

3

Pesma iz talijanske komedije (igrokaz?) o prekrasnole Josifu(pu?)

Ti si kći bezazlsnosti,

 O pgresvetla veselosti!

 Ljubav dobri bogovi su;

 Ali boljma neg' ti nisu.

 U kom su ti srcu dvori

 Ljuta skorbca to ne mori;

 Ono tute ne čuvstvuje,

 S tobom sreća u njemu je.

 Srce, kog si vladalica,

 Lagano je kano ptica!

 Gde ne sediš ti, premila,

 Što ti nisi gotovila,

 Nikakove nema slasti,

 Ni u pesmah, ni u časti.

 Zlatnog veka izabrani

 Što su bili sretni dani?

 Bili jesu to predrago,

 Što ti ljudma daješ blago.

 Tad pastiri s pastirkama

 Hodajući po pašama

 Zadovoljstvom svojim biše

 Što ni cari nisu više;

 Dok ne doće da nas muči

 Bol nevoljni čarne žuči.

 Ta kad prosu jed u grudi

 Kod gdekoJih samo ljudi,

 Iščeznu ah! sreća svaka

 Kao munja iz oblaka.

 Pak božestva tvojeg slavi

 Oltar Egipt ne postavi,

 Gde se nose časti vruće

 Bogovima na tisuće!

 Al' sad odlakšicu samo

 Daj u carska nedra tamo,

 I pun Egipt ima biti

 Hrama tvojih ponositi.

4

Kod čaša punih veselja

 (Slobodno po Klajstu)

Živi, brate! — šta ćeš drugo?

 Svaki ode čas;

 Nit' će iskra vinska dugo

 Grejat' ovde nas.

 Nek' od tebe lekar bega!

 Smrt nas vreba tek

 Kad kod pića žabijega

 Svoj trošimo vek.

 Bujni Lozić razbibriga

 Zdravu daje krov;

 Ne šali se, nego pij ga,

 Snagom da si nov!

 Tako! — al' još jednu hoćeš!

 Nisi l' radostan?

 K ljubavi sad gotov poć'ćeš,

 Gde je slastan i san.

5

Rafov „Leptirak"

Jednom bijaše lepa tvar,

 Kad motriš kroj i mast:

 Do dva tri samo časa star

 Leptirak šarenkast;

 Po dvojim' kril'ma širokim

 Sad modar, crven sad,

 I rubljen zlatom gizdavim,

 Čim trepta svakom tad.

 Po ružama on leće tam'

 I, kao što je glas,

 Gled', lep sam! progovori sam,

 Zar nisam lep kod vas?

• Gosp. je Vujić toga istoga „Leptirka" preveo prevodeći Rafovo „Jestestvoslovije".

6

Blaženje ludo nestašne, dosadne, i najposle besne devojke

Ti kradom ljubiš mene!

 Od ljubavice tvoje

 Sve strepi srce moje

 Brez nadežde za nas.

 Te oči, lišca mene,

 Nek' jada ne zadadu!

 Da star te ljubim mladu,

 Nek' pak poživi glas!

7

Sastaoljeno kad u gornjokarlovačku bolovaonicu dospedoh pobeđen i ostavljen od svega sveta

 Jao! Jao! Jao trista puta!

 Pala nai je, pala kocka ljuta;

 More zala ov je svet!

 Led i vatra, zrak', i grom, i voda,

 Zveri, zmije, gad od razna roda,

 Često vek nam čine klet!

 Zlo je mučno sadašnje podneti,

 Zlo nas bivše peče u pameti,

 Buduće već jede nas.

 Dnevne tuge raćaju sne hudne,

 A sni noćni rastuže nas budne.

 Jesmo l' bez zla koji čas?

 Čovek, strava čoveku ah! veća,

 Goni pravdu, što je sviju sreća,

 Goni mir iz sveta sav.

 Vuk ne lomi reč ni veru svoju;

 Top i kartač ne privezu k boju

 Anakonda, ris i lav.

• „Zrak" znači u Hrvatskoj „vozduh" (Luft).

 • Treba li nam sloga?

8

Preslavnu i mlogopoželjenu arhipastiru, kada se približavaše k eparhiji svojoj putujući iz Donjih Karlovaca

(Štampano u „Golubici", I, 1839, str. 145—146, pod naslovom

„Sonet ili saglasica").16)

16) Tekstovi se nešto malo razlikuju. Stihovi 3—6 glase u rukopisu:

Nek' Tvoj nam svet bude sad u pomoći,

 O Sunce, o Ovčaru sveizbrani!

 Kroza Te sveti Srbima su dani:

 Svi glede svezu; ne sme vuk ni doći.

U „Golubici":

Nek' TvoJ nam bude svet sad u pomoći,

 O Sunce, o Mušicki sveizbrani!

 Kroz Tebe svetli Srbima su dani:

 Svi glede sojuz; ne sme vuk ni doći.

Stihovi 12—13, u rukopisu:

Zato je žećca k divnoj plamenita

 U mlogo duša putnih; no bez sreće.

U „Golubici":

Zbog šta je žešća k divnoj plamenita

 U mlogo duša putnih; al' bez sreće.

9

Flakova 26. oda u knj. I

Musa umilnik, jade i strahove

 Bacam nek' nose vetrovi nestašni

 U more tam' Kritsko; tko s boji

 Ledenih strana pod Arktom kralja

 Što Tiridat sav strepi, ja glavu si

 Ne trem. Oj, koja celovne kladence*

 Ljubiš, vij cvet na suncu što je,

 Venac o vij Lamiji ti mome,

 Pimplejo slatka! bez tebe moje sve

 Počesti zalud! Njega je žicama

 Novim, lesvijskom njega lirom

 Tebi sa sestrama slaviti red**.

* Kao: A moja bi majka jutrošnicu pila,jutros donesenu,itd

 ** Mera za koju srpski jezik nije skrojen.

10

Madrpigal za Novu godinu

Čak s Kapele ti, vilo,

 Kad reže oštra stuža?--

 Al' besmrtnu mal' arfu ja ne pojem,

 Ni mitru gordu pridobitkom česti,

 Ni glavu zlatna Mulsa.

 Uzletiv k nebu, izbiraj sa znojem,

 Želeći pesmu iskanu izvesti.

 K tom spora, idi presti;

 A nemo reci: Desnica Ti sveta!

 Svog Šedijusa ljubi mloga ljeta!

11

Mlogopošt. Gosp. Namesn. Jeleni Dijaković za Novu godinu

Jutros mi reče vila posestrima:

 „Žedniš li, Sako, sam sebeka znati:

 To nemoj sve kod svojih briga stati;

 : Prematraj hod i tućim poslovima!

 Žedniš li znati rado l' gosta prima —

 - I što zamuči prijan dok te prati:

 U svoja nedra ozbiljski se hvati;

 Tu ključ imadeš grud'ma dvoličnima.

 Sagrevaju sva srca isto seme!

 Muhamedskom smrt strela moja pleću!

 Sad zbogom! Glede slatke sestrice me."

 To nek' je tako: sumljati se neću

 Da ti, o Umna, sve me žališ vreme;^

 Jer zdravlje želim Ti, dug vek i sreću.

12

Kv- Horac Flak na Torkvata (knj. IV, o. 7)

(Štampano u „Golubici", I, 1839, str. 228—231, pod naslovom

„Oda iz K. 'Oracija Flaka, knj. IV, Z")17)

* Još znam, ali ne mogu više pisati.

NZ

U 2. „Glas drevni---" jest Hipermeter

Sad bjaše, a sad bijaše može se pesmotvorcu oprostiti. Tako

i krov umesto krv. U Horacu imade podobnih tima načina pevati

dosta.

********

17) Razlike tekstova jesu sledeće:

Osim toga, rukopis ne sadrži opširan komentar uz pesmu štampan u „Golubici".

U 8. jest Anspielung na Glas narodoljupca; a u 10. na 2 druge ode:

u odi na profesora Šafarika 18) veli g. Mušicki da ga je Šedijus učinio poetom; a jednu odu u Letopisu počinje rečima: „Desnice moja".19)

Kad bi se tu što dostojno štampe našlo, trebalo bi moju ortografiju, koja ništa ne valja, izmeniti.

„Ljut je odmaglio strogi gospodar sneg", umesto „pobegao", neće može biti u takovoj odi zločesto biti rečeno.

Poznato je da je grčki pesmotvorski jezik sasvim razlučen od govornoga grčkoga jezika; to jest: Grci dva jezika imaju, jedan govorni, a drugi pesmotvorski. Drugo su opet narečija. Nemecki

jezik malo zgolja pesmotvorskih reči imade, kao n.pr. Lenz. Više ih je, kako mi se čini, u srpskome jeziku. Ja kad pevam, ne samo sremački, koliko znam, pevam, nego i e u „Serbin" i t. d. ne izostavljam. Francuz nikada ne izostavlja e u Je vous remercie (remrsi), itd.

Vladan Nedić

1) To godine Mrkalj je umro u bolnici (Mladen Leskovac, Nekoliko polataka za biografiju Save Mrkalja, Naučni zbornik Matice

 srpske, Serija društvenih nauka, 1, 1950, str. 138)

 2) Arhiv Srpske akademiJe nauka, br. 9177.

 3) D-r Petar St. Marković, Zemun od naJstariJi vremena pa do danas, Zemun,1896, str. 112.

 4) Vukova prepiska, IV, Beograd, 1909, str. 313, 332.

 5) Golubica, I, 1839, str. 145.

 6) Vukova prepiska, IV, str. 312—313, 332.

 7) Lazar Ćelap, Jedan detalj iz života Save Mrkalja, Letopis Matice srpske, 1955, kn>. 376, sv. 4, str. 440—441.

 8) Vukova prepiska, IV, str. 340: „u Karlovcu (...) paroh i iamjestnik Joan Dijaković (...).

 9) Kao primer, navodimo prvu strofu:

Es war ein Mahl ein hübsches Ding / Von Farben und Gestalt / Ein kleiner bunter Schmetterling /Erst wenig Stunden alt.

 (Georg Christian Raff, Naturgeschichte für Kinder, 6 Aufl.Wien 1799, 8. 160.)

Jednom bijaše lepa tvar, 

 Kad motriš kroj i mast:

 Do dva tri samo časa star

 Leptirak šarenkast.

10)Estestvoslov їe (...) spisanno (...) Ge ѡrgїemъ Hrїstїanomъ Raffomъ, prevedeno Iѡakїmomъ Vuičemъ,vъ Budinѣ gradѣ,1809,str.242

11) Lukiana Mušickogъ Stihotvoreniя knь III (slavenska), u Novomъ Sadu, 1844, str.157-158

12)Serbska lѣtopisъ, 1826. Č.4, str.74

13)Pesme Horacia,preveo Stefanъ Lazićъ u Budimu, 1862, str.35

14)Ewald Christian von Kleist, Die sämmtlichen Werke I Theil,Wien1789, S.41

15)Mladen Leskovac, Antologija starije srpske poezije, (Novi Sad), 1953,str.93

IZVOR: ZAPADNI SRBI

PODELITE OVAJ TEKST NA: