PARADOKS, SMEJURIJA I TRAGIČNO RUGANJE  | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn, ilij@saula.art
Paradoks, smejurija i tragično ruganje
Jaka svetlost sijalice isijavala je mrak iz poda. Stojeći čvrsto i uspravno, V. je spavao. Nemirnim snom je dodirivao obe strane vazduha koji je kružio oko njega. Sa desne strane, lice mu je nažuljao grumen kamenog vazduha i terao ga da izabere levu stranu mekšeg snevanja. Otkinuo bi delić sna dodirujući meki jastuk strujanja letnje noći. Ali, uživanje u snu gonilo je nemir da promeni stranu.
Odmoran i naspavan, gmizao je kao zmija. Blatom je umivao lice i sa osmehom uživao u izrazu sopstvenosti. Ram ogledala vraćao je nazad osmeh, prelep osmeh razbijenih komada cigli. Stare, poderane patike navukao je na ruke i potrčao klizeći niz stepenište. Bara je ispuštala prve jutarnje zrake, a bose noge hodale su po suncu. Retki prolaznici su sporo jurili ka jutarnjem mraku, klizili su kroz letnji sneg i... Zlobni bi nagazili njegove prste uživajući u jauku. Ritual sreće za kraj dana koji se budio.
