detalj slike: KRK Art dizajn

VALENTINA NOVKOVIĆ: PRIČE SU LjUDI

Dugo su stasavale u meni, više od dvadeset godina, naučile su me mnogo čemu, saživela sam se s likovima, iako to nije uvek bilo prijatno, jer su priče po žanru raznolike. Ono što je zajedničko svim pričama je da su iskrene jer opisuju stanja, događaje, razmišljanja koja su česta i svojstvena svakom čoveku - Valentina Novković

Valentina Novković, diplomirala je na katedri za ruski jezik i književost. Piše poeziju, kratke priče, bavi se prevođenjem i pisanjem književnih osvrta. Poeziju i prozu je objavljivala u mnogim časopisima.

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, poljski, makedonski, rumunski, uzbečki, azerbejdžanski, korejski i bangla jezik. Zastupljena je u mnogim inostranim poetskim antologijama, od kojih je najznačajnija onu koju je sačinio rumunski pesnik Leo Butnaru, kog je Udruženje pisaca Moldavije predložilo za nobelovu nagradu, a koju sačivanja osamdeset najznačajnijih pesnika današnjice.
Urednik je u izdavačkoj kući Liberland. Novinar portala Fokus Vesti gde su joj sagovornici bili mnogi stvaraoci iz Rusije i bivšeg Sovjetskog Saveza.
Voditelj redovnog programa biblioteke Milutin Bojić, „Razgovor sa pesnikom“. Član Udruženja književnika Srbije i saradnik Instituta za dečju književnost. Živi u Beogradu.

Валентина Новковић - књижевница и преводилац

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Beograd, 28.07.2023.

Nedavno ste objavili, šestu po redu, knjigu „ Nemiri, pomirice“. Pesma po kojoj je knjiga dobila naziv je pesma „Golub“. Šta nas očekuje u ovoj pesničkoj knjizi, šta nam poručuje? 

Na samom početku želim da se zahvalim Vama, Nedo, i Književnoj radionici Kordun na pozivu i divnoj saradnji. Ilija i ja, na radost svih poštovalaca pisane reči, sarađujemo dugi niz godina gradeći mostove među narodima, potvrđujući da umetnost ne poznaje granice i predstavlja lepši deo stvarnosti. „Nemiri, pomirice“ su, kako ste rekli, moja šesta objavljena knjiga, čine je dve celine: „Lom-kost, krotkost“ i  „Nemiri, pomirice“. Recenzenti ovog pesničkog rukopisa su prof. dr Golub Jašović i dr Mališa Stanojević, istaknuti stvaraoci koji su nekoliko decenija prisutni na  srpskom književnom nebu i meni je izuzetna čast da su, upravo oni, iščitali pesnički rukopis i preporučili ga za štampanje. Kao što se iz naslova može zaključiti, stihovi iz ove knjige govore o nemirima koji potresaju čovekovu dušu, o raznim iskušenjima koja su put ka duhovnom uzrastanju, a kruna tog uzrastanja je, svakako, postizanje duševnog mira. Ili, kako to kaže Sveti Serafim Svarovski “treba se starati svim načinima da se održi mir duševni, ne uzmućivati se uvredama ljudi.” I svako od nas treba da  straži, kako opet kažu Sveti Oci, nad samim sobom. Da se bavimo sobom, jer čim nas ophrva gordost i sujeta, mi gubimo mir. Drugi deo knjige su već Pomirice, kada je mir postignut, kada smo spoznali smisao u miru koji dolazi kroz ljubav prema bližnjem, a ona je posledica i rezultat ljubavi prema Hristu.  

Knjigu priča „ Dva sata od zbilje“ u izdanju UKS,  čine 44 priče koje su podeljene u četiri celine. Po žanru je raznolika, šta je ono što je zajedničko svim pričama?

„Priče su ljudi. Zovete ih da žive s vama. Ako ćete biti dobar domaćin, naučiće vas svemu što znaju. Daće vam do znanja kada se spremaju da odu. Tada ćete ih predati nekome drugom“, rekao je pripovedač iz plemena Kri. Tako je i sa pričama iz knjige „Dva sata od zbilje“ (UKS, 2020) čiji su recenzenti dr Milutin Đuričković, mr Dušan Stojković i Milovan Stanković. Dugo su stasavale u meni, više od dvadeset godina, naučile su me mnogo čemu, saživela sam se s likovima, iako to nije uvek bilo prijatno, jer su priče po žanru raznolike. Ono što je zajedničko svim pričama je da su iskrene jer opisuju stanja, događaje, razmišljanja koja su česta i svojstvena svakom čoveku. Bilo da su u pitanju socijalne teme, partnerski  odnosi, humoreske ili fantastični realizam, sigurna sam da se svako od nas može  pronaći u bar jednoj rečenici, dilemi, događaju. Izdvajam šta je o pričama napisao dr Milutin Đuričković: „Skoro sve priče Valentine Novkovićkarakteriše jedinstven postupak očuđavanja i oneobičavanja, koji poseduju dinamičku strukturu, trilersku uzbudljivost, psihološku tenziju, jezičku obojenost i neočekivane obrte. Na taj način posebno se oblikuje uzročno-posledična projekcija, čija događajnost poprima dručačija značenja, motivaciju i virtuelne tokove. Ovde se radi o hibridnoj i kompleksnoj narativnoj celini, koja uprkos svim razlikama i izražajno-stilskim osobenostima (poetičkim, tematskim, idejnim), predstavlja zrelo, autentično i koncepcijski dobro osmišljeno delo“.

Naslovi Vaših pesničkih knjiga, kao i knjige priča su jedinstveni, specifični i prepoznatljivi. Koliko važnosti pridajete naslovima, kako knjiga, tako i pesama?

Lepo ste to primetili. Naslov se izdvoji sam od sebe, kako za pojedinačne pesme i priče, tako i za knjige i verujem da to nije slučajno. Sigurno je da  zriju, komešaju se i čekaju pravi tren da budu iznedreni, sami sebe naslove.

Vaše pesme su prevedene na više jezika. Vi ste, takođe, preveli značajan broj knjiga, pojedinačnih pesama, eseja, delova romana...Mnoge prevedene knjige dobile su nagrade za prevod, neke od njih nominovane su za najznačajnije nagrade. Koje su to knjige i autori?

Moje pesme su prevedene na sedamnaest jezika, objavljene u eminentnim književnim časopisima širom sveta, kao i u relevantnoj periodici u našoj zemlji. Deo su brojnih domaćih i inostranih antologija čiji su priređivači  dr Agron Šele, dr Marlene Pasini, Nilavro  Nil, Leo Butnaru, Alisija Kuberska i drugi.  Knjiga „Odgonetke nežnosti“ (Liberland Art, 2021) je prevedena na rumunski (Timpul, 2022), i  turski (Bajgenč, Kitap, 2023), a u toku su prevodi i na druge jezike. Do sada sam prevela pojedinačne pesme i priče više od dvesta autora sa ruskog i engleskog govornog područja, a zastupljene su relevantnoj književnoj periodici u Srbiji. Knjiga priča Rahima Karimova, književnika i prevodioca iz Kirgistana, dobila je 2019. godine priznanje za najbolju proznu prevedenu knjigu, a dodelilo ga je Udruženje književnika Crne Gore. Prevela sam dve knjige zaslužnog novinara i književnika iz Uzbekistana, Kučkara Narkabila, (Galaksijanis, 2021) dobitnika ordena Sv. Ane upravo za prevedeni roman „Nasmeši se, draga“ a koji govori o avganistanskom ratu i učešću autora romana u njemu.  Njegova knjiga priča „Slučaj u tuđini“, takođe je naišla na lep prijem i kritike i čitalaca. Tu su i pesničke knjige Hosijat Rustamove, uzbekistanske pesnikinje, prevodioca i urednika časopisa „Svet knjige“, Lea Butnara, moldavskog književnika kog je Udruženje književnika Moldavije 2019. nominovalo za Nobelovu nagradu, u pitanju je izbor iz njegove poezije  od sedamesetih godina prošlog veka do danas pod nazivom „Od subote do nedelje, kao i knjiga „Prostranstvo u snegu“, slede nepalski pesnik Krišna Prasai čije su knjige prevedene na više od 40 jezika, Stanislav Li, kazahstanski pesnik i njegova knjiga haiku poezije „Na kraju neba“ i mnoge druge. Iz Sankt Peterburga sam 2019. godine dobila priznanje za  doprinos jačanju književnih veza između Rusije i Srbije na koje sam veoma ponosna, jer je potvrda da moj rad nije ostao nezapažen.

Višestruko ste nagrađivani za celokupno stvaralaštvo. Verujem da Vam je to veoma značajno, no, na koji način Vas to oblikuje? Prateći Vaš rad, čini mi se da Vam predstavlja odgovornost da budete sve bolji i kvalitetniji, aktivniji?

Bilo bi neiskreno kada bih rekla da mi nije značajno, jeste, svakako. Priznanja su dokaz da je Vaš rad primećen i da u sebi sadrži određeni kvalitet, ali i odgovornost i izazov da ne treba da spavate na lovorikama, već da rastete i kao čovek i kao stvaralac. Ove godine sam laureat dva  meni veoma značajna priznanja: nagrade Nadži Naman koju dodeljuje istoimena fondacija za kulturu u Libanu. Na ovogodišnjem konkursu je uzelo učešće 2929 autora iz 79 zemalja koji pišu na 30 svetskih jezika, a nagrađeno je 60 pisaca i velika je čast biti među odabranima, kao i nagrade „Zamak Alanja“ za najlepšu pesmu na međunarodnom festivalu u Alanji pod nazivom „Ne dozvoli“.  

Ovih dana održano je „Kulturno leto na Paliluli“ u organizaciji Gradske Opštine Palilula, gde ste bili moderator. Kakvi su Vaši utisci?

Gradska opština Palilula i centar za kulturu „Vlada Divljan“ na čelu sa  direktorom Ljubišom Đurovićem, su i ovog leta  odlučili da Beograđanima, ali i svima koji će leto provesti u Beogradu, daruju manifestaciju „Kulturno leto na Paliluli“ koja će ugostiti brojne eminetne srpske književnike. Druženja sa autorima će se održavati svakog petka od 20 časova u multimedijalnoj sali centra za kulturu „Vlada Divljan“.  Meni je pripala, uistinu, velika čast da budem voditeljka ovih večeri, a manifestaciju su 21. jula otvorila tri barda srpskog pesništva: Bratislav R. Milanović, Vidak M. Maslovarić i Zvonko Karanović. Prisustvo velikog broja poštovalaca pisane reči i kolega po peru potvrdilo je da za ovakva dešavanja, i te kako, ima interesovanja. Već 28. jula ćemo ugostiti prof. dr Goluba Jašovića, dr Mališu Stanojevića i Ivana Lalovića, te pozivam sve da nam se pridruže i dožive magiju stihozborja. 

Једна од Валентининих књижевних трибина

U Biblioteci „Milutin Bojić“ tradicinalno već, održava se Tribina „Književni razgovori“ koju uređujete i vodite. Gosti su Vam eminentni pesnici, zapravo svi oni čija reč ima određenu težinu. Kako je sve krenulo?

Tribina „Književni razgovori“ se u ovom prostoru održava punih šest godina i zaista je ugostila brojne književnike, stvaraoce kojima je stvaranje nasušna potreba i čija reč ima težinu, a među njima su Gojko Božović, dr  Milan Orlić, dr Mališa Stanojević, Dragan Jovanović Danilov, Dejan Stojanović, Vidak Maslovarić, pokojni Miljurko Vukadinović, Danilo Jokanović, Ivana  Milankov, Gordana Simeunović i mnogi drugi. Zaista je teško pobrojati sve one koji su nam pričinili čast gostovanjem, uz čije smo stihove ili prozne odlomke uživali.  Od septembra nastavljamo sa druženjima, te koristim priliku da najavim gostovanje pisca, direktora Festivala autorskog filma, Srđana Vučinića, o čemu ćete blagovremeno biti informisani iznova.

Pišete za nekoliko portala. Uradili ste veliki broj sjajnih i značajnih intervjua sa mnogim književnicima, kako u našoj zemlji, tako i širom sveta. Šta za vas predstavlja tako dobra saradnja sa književnicima na svim meridijanima sveta?

Pišem za Fokus vesti, Konkretno, Pokazivač i Književnu radionicu Kordun. Saradnja za našim književnicima, ali i onim širom sveta je za mene veoma dragocena, razgovori su prilika da se izađe iz okvira  poznatog, iz onog na šta smo navikli. Svaka kultura ima drugačija obeležja i lepo je upoznati se sa njima, saznati na koji način stvaraju, razmišljaju kolege iz drugih zemalja.  Neretko iznova iščitavam ranije intervjue, preispitujući neke od ustaljenih stavova,  pokušavam da dođem do dela autora o kojima ranije nisam  imala prilike da čujem. Svaki od razgovora nudi mogućnost da proširimo vidike i ta je interakcija dragocena. U planu je da ovi, uistinu, dragoceni razgovori budu smešteni među korice knjige.

Takođe, saradnja sa našom Književnom radionicom „Kordun“ je veoma uspešna, plodonosna i traje dugi niz godina. Kako je došlo do saradnje sa Ilijom Šaulom?

Saradnja sa Ilijom Šaulom i Književnom radionicom „Kordun“ je plodotvorna i traje dugi niz godina, a započela je na preporuku drage koleginice po peru, Branke Selaković, objavljivanjem mojih stihovai priča. Veoma cenim sve ono što poštovani Ilija čini za književnost, umetnost uopšte, dajući prostora kako etabliranim stvaraocima, tako i onim koji su tek zakoračili u svet književnosti. Posebno bih istakla našu saradnju sa inostranim stvaraocima čija poetska i prozna dela, (u mom prevodu) kao i intervjue,  Ilija rado objavljuje na portalu Književne radionice „Kordun“ i time doprinosi jačanju međunarodnih književnih veza, potvrđujući da umetnost ne poznaje granice. Posebno me raduje priznanje za međunarodnu književnu saradnju koje mi je ove godine dodeljeno tokom trajanja ProPoet festivala u Inđiji, a  koji je  ugostio eminetne stvaraoce iz sveta i naše zemlje.

Sa Karlom Astrahanom neumorno radite na očuvanju kulture. Vaša saradnja je dugogodišnja i veoma uspešna. Spremate li nam nešto novo?

Pesničke knjige Stanislava Lija i Hosijat  Rustamove u izdanju Liberland Arta su veoma čitane što potvrđuje kvalitet prevedenih dela koji smo prepoznali i izdavač, Karlo Astrahan, i ja kao prevodilac, na radost svih istinskih poštovalaca pisane reči.  

U planu je nekoliko knjiga: „Na jeziku pesme“ Arslana Bajira turskog književnika, prevodioca i esejiste koju će objaviti ASoglas, na čelu sa glavnim urednikom Dejanom Spasojevićem, kao i pesnička knjiga „Odleteo u svitanje“ Mai Van Fana, jednog od najznačajnijih savremenih vijetnamskih pesnika i pesnički rukopis „Kapi rose na vrhovima“ Rini Valentine, indonežanske književnice i antologičarke.  

Šta je u planu u narednom periodu? Gde možemo očekivati promocije nove knjige „Nemiri, pomirice“?

U planu je predstavljanje nove knjige „Nemiri, pomirice“ u Udruženju književnika Srbije tokom septembra, a potom i u drugim gradovima čemu se veoma radujem.  Srdačan pozdrav autorima i čitaocima Književne radionice „Kordun“.

PODELITE OVAJ TEKST NA: