детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВАЛЕНТИНА НОВКОВИЋ: ПРИЧЕ СУ ЉУДИ

Дуго су стасавале у мени, више од двадесет година, научиле су ме много чему, саживела сам се с ликовима, иако то није увек било пријатно, јер су приче по жанру разнолике. Оно што је заједничко свим причама је да су искрене јер описују стања, догађаје, размишљања која су честа и својствена сваком човеку - Валентина Новковић

Валентина Новковић, дипломирала је на катедри за руски језик и књижевост. Пише поезију, кратке приче, бави се превођењем и писањем књижевних осврта. Поезију и прозу је објављивала у многим часописима.

Песме су јој превођене на руски, енглески, пољски, македонски, румунски, узбечки, азербејџански, корејски и бангла језик. Заступљена је у многим иностраним поетским антологијама, од којих је најзначајнија ону коју је сачинио румунски песник Лео Бутнару, ког је Удружење писаца Молдавије предложило за нобелову награду, а коју сачивања осамдесет најзначајнијих песника данашњице.
Уредник је у издавачкој кући Либерланд. Новинар портала Фокус Вести где су јој саговорници били многи ствараоци из Русије и бившег Совјетског Савеза.
Водитељ редовног програма библиотеке Милутин Бојић, „Разговор са песником“. Члан Удружења књижевника Србије и сарадник Института за дечју књижевност. Живи у Београду.

Валентина Новковић - књижевница и преводилац

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука - Београд, 28.07.2023.

Недавно сте објавили, шесту по реду, књигу „ Немири, помирице“. Песма по којој је књига добила назив је песма „Голуб“. Шта нас очекује у овој песничкој књизи, шта нам поручује? 

На самом почетку желим да се захвалим Вама, Недо, и Књижевној радионици Кордун на позиву и дивној сарадњи. Илија и ја, на радост свих поштовалаца писане речи, сарађујемо дуги низ година градећи мостове међу народима, потврђујући да уметност не познаје границе и представља лепши део стварности. „Немири, помирице“ су, како сте рекли, моја шеста објављена књига, чине је две целине: „Лом-кост, кроткост“ и  „Немири, помирице“. Рецензенти овог песничког рукописа су проф. др Голуб Јашовић и др Малиша Станојевић, истакнути ствараоци који су неколико деценија присутни на  српском књижевном небу и мени је изузетна част да су, управо они, ишчитали песнички рукопис и препоручили га за штампање. Као што се из наслова може закључити, стихови из ове књиге говоре о немирима који потресају човекову душу, о разним искушењима која су пут ка духовном узрастању, а круна тог узрастања је, свакако, постизање душевног мира. Или, како то каже Свети Серафим Сваровски “треба се старати свим начинима да се одржи мир душевни, не узмућивати се увредама људи.” И свако од нас треба да  стражи, како опет кажу Свети Оци, над самим собом. Да се бавимо собом, јер чим нас опхрва гордост и сујета, ми губимо мир. Други део књиге су већ Помирице, када је мир постигнут, када смо спознали смисао у миру који долази кроз љубав према ближњем, а она је последица и резултат љубави према Христу.  

Књигу прича „ Два сата од збиље“ у издању УКС,  чине 44 приче које су подељене у четири целине. По жанру је разнолика, шта је оно што је заједничко свим причама?

„Приче су људи. Зовете их да живе с вама. Ако ћете бити добар домаћин, научиће вас свему што знају. Даће вам до знања када се спремају да оду. Тада ћете их предати некоме другом“, рекао је приповедач из племена Кри. Тако је и са причама из књиге „Два сата од збиље“ (УКС, 2020) чији су рецензенти др Милутин Ђуричковић, мр Душан Стојковић и Милован Станковић. Дуго су стасавале у мени, више од двадесет година, научиле су ме много чему, саживела сам се с ликовима, иако то није увек било пријатно, јер су приче по жанру разнолике. Оно што је заједничко свим причама је да су искрене јер описују стања, догађаје, размишљања која су честа и својствена сваком човеку. Било да су у питању социјалне теме, партнерски  односи, хумореске или фантастични реализам, сигурна сам да се свако од нас може  пронаћи у бар једној реченици, дилеми, догађају. Издвајам шта је о причама написао др Милутин Ђуричковић: „Скоро све приче Валентине Новковићкарактерише јединствен поступак очуђавања и онеобичавања, који поседују динамичку структуру, трилерску узбудљивост, психолошку тензију, језичку обојеност и неочекиване обрте. На тај начин посебно се обликује узрочно-последична пројекција, чија догађајност поприма дручачија значења, мотивацију и виртуелне токове. Овде се ради о хибридној и комплексној наративној целини, која упркос свим разликама и изражајно-стилским особеностима (поетичким, тематским, идејним), представља зрело, аутентично и концепцијски добро осмишљено дело“.

Наслови Ваших песничких књига, као и књиге прича су јединствени, специфични и препознатљиви. Колико важности придајете насловима, како књига, тако и песама?

Лепо сте то приметили. Наслов се издвоји сам од себе, како за појединачне песме и приче, тако и за књиге и верујем да то није случајно. Сигурно је да  зрију, комешају се и чекају прави трен да буду изнедрени, сами себе наслове.

Ваше песме су преведене на више језика. Ви сте, такође, превели значајан број књига, појединачних песама, есеја, делова романа...Многе преведене књиге добиле су награде за превод, неке од њих номиноване су за најзначајније награде. Које су то књиге и аутори?

Моје песме су преведене на седамнаест језика, објављене у еминентним књижевним часописима широм света, као и у релевантној периодици у нашој земљи. Део су бројних домаћих и иностраних антологија чији су приређивачи  др Агрон Шеле, др Марлене Пасини, Нилавро  Нил, Лео Бутнару, Алисија Куберска и други.  Књига „Одгонетке нежности“ (Либерланд Арт, 2021) је преведена на румунски (Тимпул, 2022), и  турски (Бајгенч, Китап, 2023), а у току су преводи и на друге језике. До сада сам превела појединачне песме и приче више од двеста аутора са руског и енглеског говорног подручја, а заступљене су релевантној књижевној периодици у Србији. Књига прича Рахима Каримова, књижевника и преводиоца из Киргистана, добила је 2019. године признање за најбољу прозну преведену књигу, а доделило га је Удружење књижевника Црне Горе. Превела сам две књиге заслужног новинара и књижевника из Узбекистана, Кучкара Наркабила, (Галаксијанис, 2021) добитника ордена Св. Ане управо за преведени роман „Насмеши се, драга“ а који говори о авганистанском рату и учешћу аутора романа у њему.  Његова књига прича „Случај у туђини“, такође је наишла на леп пријем и критике и читалаца. Ту су и песничке књиге Хосијат Рустамове, узбекистанске песникиње, преводиоца и уредника часописа „Свет књиге“, Леа Бутнара, молдавског књижевника ког је Удружење књижевника Молдавије 2019. номиновало за Нобелову награду, у питању је избор из његове поезије  од седамесетих година прошлог века до данас под називом „Од суботе до недеље, као и књига „Пространство у снегу“, следе непалски песник Кришна Прасаи чије су књиге преведене на више од 40 језика, Станислав Ли, казахстански песник и његова књига хаику поезије „На крају неба“ и многе друге. Из Санкт Петербурга сам 2019. године добила признање за  допринос јачању књижевних веза између Русије и Србије на које сам веома поносна, јер је потврда да мој рад није остао незапажен.

Вишеструко сте награђивани за целокупно стваралаштво. Верујем да Вам је то веома значајно, но, на који начин Вас то обликује? Пратећи Ваш рад, чини ми се да Вам представља одговорност да будете све бољи и квалитетнији, активнији?

Било би неискрено када бих рекла да ми није значајно, јесте, свакако. Признања су доказ да је Ваш рад примећен и да у себи садржи одређени квалитет, али и одговорност и изазов да не треба да спавате на ловорикама, већ да растете и као човек и као стваралац. Ове године сам лауреат два  мени веома значајна признања: награде Наџи Наман коју додељује истоимена фондација за културу у Либану. На овогодишњем конкурсу је узело учешће 2929 аутора из 79 земаља који пишу на 30 светских језика, а награђено је 60 писаца и велика је част бити међу одабранима, као и награде „Замак Алања“ за најлепшу песму на међународном фестивалу у Алањи под називом „Не дозволи“.  

Ових дана одржано је „Културно лето на Палилули“ у организацији Градске Општине Палилула, где сте били модератор. Какви су Ваши утисци?

Градска општина Палилула и центар за културу „Влада Дивљан“ на челу са  директором Љубишом Ђуровићем, су и овог лета  одлучили да Београђанима, али и свима који ће лето провести у Београду, дарују манифестацију „Културно лето на Палилули“ која ће угостити бројне еминетне српске књижевнике. Дружења са ауторима ће се одржавати сваког петка од 20 часова у мултимедијалној сали центра за културу „Влада Дивљан“.  Мени је припала, уистину, велика част да будем водитељка ових вечери, а манифестацију су 21. јула отворила три барда српског песништва: Братислав Р. Милановић, Видак М. Масловарић и Звонко Карановић. Присуство великог броја поштовалаца писане речи и колега по перу потврдило је да за оваква дешавања, и те како, има интересовања. Већ 28. јула ћемо угостити проф. др Голуба Јашовића, др Малишу Станојевића и Ивана Лаловића, те позивам све да нам се придруже и доживе магију стихозборја. 

Једна од Валентининих књижевних трибина

У Библиотеци „Милутин Бојић“ традицинално већ, одржава се Трибина „Књижевни разговори“ коју уређујете и водите. Гости су Вам еминентни песници, заправо сви они чија реч има одређену тежину. Како је све кренуло?

Трибина „Књижевни разговори“ се у овом простору одржава пуних шест година и заиста је угостила бројне књижевнике, ствараоце којима је стварање насушна потреба и чија реч има тежину, а међу њима су Гојко Божовић, др  Милан Орлић, др Малиша Станојевић, Драган Јовановић Данилов, Дејан Стојановић, Видак Масловарић, покојни Миљурко Вукадиновић, Данило Јокановић, Ивана  Миланков, Гордана Симеуновић и многи други. Заиста је тешко побројати све оне који су нам причинили част гостовањем, уз чије смо стихове или прозне одломке уживали.  Од септембра настављамо са дружењима, те користим прилику да најавим гостовање писца, директора Фестивала ауторског филма, Срђана Вучинића, о чему ћете благовремено бити информисани изнова.

Пишете за неколико портала. Урадили сте велики број сјајних и значајних интервјуа са многим књижевницима, како у нашој земљи, тако и широм света. Шта за вас представља тако добра сарадња са књижевницима на свим меридијанима света?

Пишем за Фокус вести, Конкретно, Показивач и Књижевну радионицу Кордун. Сарадња за нашим књижевницима, али и оним широм света је за мене веома драгоцена, разговори су прилика да се изађе из оквира  познатог, из оног на шта смо навикли. Свака култура има другачија обележја и лепо је упознати се са њима, сазнати на који начин стварају, размишљају колеге из других земаља.  Неретко изнова ишчитавам раније интервјуе, преиспитујући неке од устаљених ставова,  покушавам да дођем до дела аутора о којима раније нисам  имала прилике да чујем. Сваки од разговора нуди могућност да проширимо видике и та је интеракција драгоцена. У плану је да ови, уистину, драгоцени разговори буду смештени међу корице књиге.

Такође, сарадња са нашом Књижевном радионицом „Кордун“ је веома успешна, плодоносна и траје дуги низ година. Како је дошло до сарадње са Илијом Шаулом?

Сарадња са Илијом Шаулом и Књижевном радионицом „Кордун“ је плодотворна и траје дуги низ година, а започела је на препоруку драге колегинице по перу, Бранке Селаковић, објављивањем мојих стиховаи прича. Веома ценим све оно што поштовани Илија чини за књижевност, уметност уопште, дајући простора како етаблираним ствараоцима, тако и оним који су тек закорачили у свет књижевности. Посебно бих истакла нашу сарадњу са иностраним ствараоцима чија поетска и прозна дела, (у мом преводу) као и интервјуе,  Илија радо објављује на порталу Књижевне радионице „Кордун“ и тиме доприноси јачању међународних књижевних веза, потврђујући да уметност не познаје границе. Посебно ме радује признање за међународну књижевну сарадњу које ми је ове године додељено током трајања ПроПоет фестивала у Инђији, а  који је  угостио еминетне ствараоце из света и наше земље.

Са Карлом Астраханом неуморно радите на очувању културе. Ваша сарадња је дугогодишња и веома успешна. Спремате ли нам нешто ново?

Песничке књиге Станислава Лија и Хосијат  Рустамове у издању Либерланд Арта су веома читане што потврђује квалитет преведених дела који смо препознали и издавач, Карло Астрахан, и ја као преводилац, на радост свих истинских поштовалаца писане речи.  

У плану је неколико књига: „На језику песме“ Арслана Бајира турског књижевника, преводиоца и есејисте коју ће објавити АСоглас, на челу са главним уредником Дејаном Спасојевићем, као и песничка књига „Одлетео у свитање“ Маи Ван Фана, једног од најзначајнијих савремених вијетнамских песника и песнички рукопис „Капи росе на врховима“ Рини Валентине, индонежанске књижевнице и антологичарке.  

Шта је у плану у наредном периоду? Где можемо очекивати промоције нове књиге „Немири, помирице“?

У плану је представљање нове књиге „Немири, помирице“ у Удружењу књижевника Србије током септембра, а потом и у другим градовима чему се веома радујем.  Срдачан поздрав ауторима и читаоцима Књижевне радионице „Кордун“.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: