detalj slike: KRK Art dizajn

Padobranci  

Dvorište je umiveno kišom.

Travnjak, samo što se sušnuo, bi zasut stotinama žutih maslačaka. Baka ne voli maslačke u svojoj urednoj ,engleskoj travi, podšišanoj kao da je lenjirom merena. 

- Ponovo te žute napasti! Kada će već jednom prestati da niču?!

Okreće se dedi streljajući ga pogledom , kao da je on kriv za postojanje maslačaka na našoj planeti.

- Deda, odakle dolaze maslačci? pitam tiho da ne dolivam ulje na već potpaljenu vatru.

- Spuštaju se padobranom- ozbiljno kaže deda i maše rukama kroz vazduh kao da je upravo skočio iz aviona i propada nezadrživo kroz gust i lepljiv vazduh posle pljuska. Beči oči i pravi grimase ustima.

Deda je smešan. Uvek ima zanimljive odgovore na moja bezbrojna pitanja, da ne pominjem da mi na ista odgovara sa strpljenjem kornjače.

- Kako to padobranom? Deda, ti se meni rugaš.

Pitam, sa tobože uvredljivim tonom u glasu.

- Dobro, sedi da ti objasnim.

Kad seme maslačka bude spremno za put, maslačak promeni oblik i boju. To se dešava gotovo preko noći.

Odjednom žute glavice maslačka, zamene prozračno bele i paperjaste glave okruglog oblika. Svako maleno seme ima svoj aerodinamični, ‘ajmo reći, padobran, mada je to i uzletoplan i padobran istovremeno.

- Uzleetoplaan?! Zaplićem jezikom kao da ću ga u čvor svezati.

- Šta je to "uzletoplan" deda?! Ti si to, garant, upravo izmislio! ( Deda često izmišlja nove reči, kao da starima nije zadovoljan.)

Deda nastavlja priču prečuvši moju primedbu.

- Kada dune malo jači vetar, semena maslačka poleću sa svoje bele piste , ostavljajući je ćelavu i smešnu. - kaže deda zamišljeno. 

Razlete se po okolini, a snažniji vetar, može bogami da ih odnese čak u drugo selo, preko reke.

Kad vetar olakša, uzletoplan se pretvara u padobran. Semena padaju polako i nežno na zgodna, a katkad i nezgodna mesta, kao što je bakin engleski travnjak.

Neka semena pod naletima vetra odlete visoko toliko visoko da dodirnu oblake. Ne znam da li tamo negde na oblacima niču livade maslačka.

Gledam gore u nadi da ću videti neki oblak okićen maslačcima ,kao fijaker našeg komšije Vuleta za velike praznike.

Deda za to vreme bere maslačke i pravi ogrlicu za baku. Smešnim, paradnim korakom, prilazi joj, poklanja se i kači joj ogrlicu oko vrata. Baba se smeje...govori dedi da je bolje da i on kupi padobran, jer ako je bude ljutio, sve su prilike da će mu zatrebati. 

Okrećem se i tražim po travnjaku belu glavu maslačka.  Primičem usne i duvam u nju iz sve snage. Seme se razleće kroz vazduh. Srećan vam let u novi svet mali padobranci!!!

PODELITE OVAJ TEKST NA: