детаљ слике: КРК Арт дизајн

Падобранци  

Двориште је умивено кишом.

Травњак, само што се сушнуо, би засут стотинама жутих маслачака. Бака не воли маслачке у својој уредној ,енглеској трави, подшишаној као да је лењиром мерена. 

- Поново те жуте напасти! Када ће већ једном престати да ничу?!

Окреће се деди стрељајући га погледом , као да је он крив за постојање маслачака на нашој планети.

- Деда, одакле долазе маслачци? питам тихо да не доливам уље на већ потпаљену ватру.

- Спуштају се падобраном- озбиљно каже деда и маше рукама кроз ваздух као да је управо скочио из авиона и пропада незадрживо кроз густ и лепљив ваздух после пљуска. Бечи очи и прави гримасе устима.

Деда је смешан. Увек има занимљиве одговоре на моја безбројна питања, да не помињем да ми на иста одговара са стрпљењем корњаче.

- Како то падобраном? Деда, ти се мени ругаш.

Питам, са тобоже увредљивим тоном у гласу.

- Добро, седи да ти објасним.

Кад семе маслачка буде спремно за пут, маслачак промени облик и боју. То се дешава готово преко ноћи.

Одједном жуте главице маслачка, замене прозрачно беле и паперјасте главе округлог облика. Свако малено семе има свој аеродинамични, ‘ајмо рећи, падобран, мада је то и узлетоплан и падобран истовремено.

- Узлеетоплаан?! Заплићем језиком као да ћу га у чвор свезати.

- Шта је то "узлетоплан" деда?! Ти си то, гарант, управо измислио! ( Деда често измишља нове речи, као да старима није задовољан.)

Деда наставља причу пречувши моју примедбу.

- Када дуне мало јачи ветар, семена маслачка полећу са своје беле писте , остављајући је ћелаву и смешну. - каже деда замишљено. 

Разлете се по околини, а снажнији ветар, може богами да их однесе чак у друго село, преко реке.

Кад ветар олакша, узлетоплан се претвара у падобран. Семена падају полако и нежно на згодна, а каткад и незгодна места, као што је бакин енглески травњак.

Нека семена под налетима ветра одлете високо толико високо да додирну облаке. Не знам да ли тамо негде на облацима ничу ливаде маслачка.

Гледам горе у нади да ћу видети неки облак окићен маслачцима ,као фијакер нашег комшије Вулета за велике празнике.

Деда за то време бере маслачке и прави огрлицу за баку. Смешним, парадним кораком, прилази јој, поклања се и качи јој огрлицу око врата. Баба се смеје...говори деди да је боље да и он купи падобран, јер ако је буде љутио, све су прилике да ће му затребати. 

Окрећем се и тражим по травњаку белу главу маслачка.  Примичем усне и дувам у њу из све снаге. Семе се разлеће кроз ваздух. Срећан вам лет у нови свет мали падобранци!!!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: