O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja











Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - MAĐARSKA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - MAĐARSKA

 

Dr SIMO JELAČA



Predgovor

 
Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.


Autor





MAĐARSKA

KULTURA I OBIČAJI



 
Činjenice i statistika


Lokacija: Srednja Evropa, graniči sa Austrijom 366 km, Hrvatskom 329 km, Rumunijom 443 km, Srbijom 151 km, Slovačkom 677 km, Slovenijom 102 km, Ukrajinom 103 km.
Veličina: 93.024 kvadratnih kilometara.
Glavni grad: Budimpešta, 1.775.000 stanovnika
Klima: umerena; hladne, oblačne, vlažne zime; topla leta.
Stanovništvo: nešto preko 10 miliona.
Etnička sastav: Mađari 89,9%, Romi 4%, Nemci 2,6%, Srbi 2%, Slovaci 0,8%, Rumuni 0,7%
Religije: rimokatolici 67,5%, kalvinisti 20%, luterani 5%, ateisti i ostali 7,5%
Vlada: parlamentarna demokratija
Lokacija i geografija:
Mađarska je zemlja u centralnoj Evropi bez izlaza na more. Pokrivajući površinu od 93.030 kvadratnih kilometara, zemlja se nalazi u Karpatskom basenu, okružena Karpatskim planinama, Alpima i Dinarskim Alpima. Reka Dunav deli Mađarsku i deli prestonicu Budimpeštu. Mađarska leži u umerenom pojasu i ima četiri različita godišnja doba.
Demografija:
Mađarska je izgubila stanovništvo od ranih 1980-ih. Stanovništvo je 1999. bilo 10.065.000, 48.000 manje nego godinu dana ranije. Kao i u nekoliko evropskih zemalja, broj starih je u porastu, a dece u opadanju.
Zvanično priznate manjine su Jermeni, Bugari, Hrvati, Nemci, Grci, Poljaci, Rumuni, Romi (Cigani), Srbi, Slovaci, Slovenci i Ukrajinci. Najveća manjina su Romi, koji čine oko 5 odsto stanovništva, a broji ih oko 500.000. Druga najveća manjina su Nemci, kojih ima oko 170.000. Ima 80.000 do 110.000 Slovaka, kao i oko 35.000 Hrvata, 15.000 do 25.000 Rumuna, 80.000 do 100.000 Jevreja i 5.000 Srba.
Jezička pripadnost:
Mađarski pripada ugorskoj grani ugrofinske jezičke porodice. Pre Drugog svetskog rata, nemački je bio najvažniji i najčešće korišćeni drugi jezik. Tokom socijalističkog perioda ruski je bio obavezan u školama i na univerzitetima. Engleski je postao najcenjeniji drugi jezik, posebno za mlađe ljude sa preduzetničkim ambicijama i u akademskim krugovima, nauci i raznim poslovima i uslugama.
Mađarski jezik:
Službeni jezik mađarski govori 98% od 10,3 miliona stanovnika. Manjinski jezici su poslednjih godina sve izraženiji, a među njima su nemački, hrvatski, romski, slovački, rumunski, srpski i slovenački. Ovi jezici se pokušavaju zaštititi, jer ih mnogi pripadnici etničkih grupa zapravo ne govore.
Mađarsko društvo i kultura:
. Stari Mađari su živeli u evroazijskom nomadskom pastoralnom regionu, gde je držanje i upotreba konja igrala važnu ulogu u njihovim životima.
Porodica u Mađarskoj:
. Porodica je centar društvene strukture.
. Generacije šire porodice često žive zajedno.
. Baka i deda igraju važnu ulogu u pomaganju u podizanju unuka.
. Porodica svojim članovima pruža i emocionalnu i finansijsku podršku.
. Mađari očekuju da prijatelji podele privatne i intimne detalje svog ličnog života.
  . Ako ikada osetite da vam se postavljaju lična pitanja, ovo je jednostavno zamišljeno kao deo procesa upoznavanja.
. Mađari će čak uživati da dele detalje svog romantičnog života sa vama!
Etikuette druženja:
. I muškarci i žene se pozdravljaju rukovanjem, iako muškarac obično treba da sačeka da žena pruži ruku.
. Starija generacija se i dalje može pokloniti ženama.
. Bliski prijatelji se lagano ljube u oba obraza, počevši od levog obraza.
. U poslovnom kontekstu najsigurnije je oslovljavati ljude zvanjima i prezimenima.
Etiketa davanja poklona:
. Prilikom posete preduzeću nije potrebno donositi poklone.
. Ako ste pozvani u kuću Mađara na obrok, ponesite kutiju dobre čokolade, cveća ili zapadnog pića.
. Ne donosite vino jer su Mađari ponosni na vina koja proizvode.
. Cveće treba davati u neparnim brojevima, ali ne 13, što se smatra nesrećnim brojem.
. Nemojte davati ljiljane, hrizanteme ili crvene ruže.
. Pokloni se obično otvaraju kada se dobiju.
Etikuette prilikom jela:
Ako ste u retkim slučajevima pozvani kod Mađara u kuću:
. Dođite na vreme ako ste pozvani na večeru, iako je odobren grejs period od 5 minuta.
. Ako ste pozvani na zabavu ili drugi veliki skup, dođite ne više od 30 minuta kasnije nego što ste pozvani.
  . Možda će od vas biti zatraženo da skinete cipele na otvorenom pre nego što uđete u kuću.
  . Ne tražite obilazak kuće.
. Ponašanje za stolom je kontinentalno – viljuška se drži u levoj ruci, a nož u desnoj dok se jede.
  . Domaćica će gostima poželeti dobar apetit na početku svakog jela.
. Ne počinjite da jedete dok domaćica ne počne.
. Ne naslanjajte laktove na sto, iako bi vam ruke trebalo da budu vidljive u svakom trenutku.
  . Gostoprimstvo se meri količinom i raznovrsnošću poslužene hrane. Pote sve.
. Ako niste završili sa jelom, ukrstite nož i viljušku preko tanjira.
. Naznačite da ste završili sa jelom tako što ćete postaviti nož i viljušku paralelno preko desne strane tanjira.
. Počasni gost obično predlaže prvu zdravicu koja generalno nazdravlja zdravlje prisutnih pojedinaca.
  . Na kraju obroka neko nazdravlja domaćinima u znak zahvalnosti za njihovo gostoprimstvo.
. Prazna čaša se odmah puni, pa ako ne želite više da pijete, ostavite čašu ½ punu.
. Nikada ne zveckajte čašama ako pijete pivo.
Poslovni bonton i protokol u Mađarskoj
Odnosi i komunikacija:
. Iako su Mađari transakcijski i ne zahtevaju dugotrajne lične veze da bi poslovali, često može pomoći da ih upozna neko koga poznaju i kome veruju
. Mađari se ponose što koriste pravilan bonton u svim situacijama i očekuju da drugi učine isto.
. Druženje je važan deo procesa izgradnje odnosa.
. Očekujte mnogo poziva na večeru ili kulturne događaje. Ako imate vremena, uzvratite pozivima.
. Mađari više vole sastanke licem u lice nego bezličnija sredstva komunikacije kao što su pisma.
  . Mađari su emotivni govornici koji govore šta misle i očekuju od vas da uradite isto.
. Nevole eufemizam ili nejasne izjave.
. Mađari često koriste priče, anegdote i šale da dokažu svoje stavove.
. Mađari su sumnjičavi prema ljudima koji su suzdržani i ne žele da podele svoje najdublje misli.
. Mađari gledaju na kontakt očima kao na pokazatelj iskrenosti i veruju da ljudi koji ne mogu da ih pogledaju u oči dok govore imaju šta da kriju.
 
Etiketa poslovnih sastanaka:
. Sastanci su neophodni i treba ih obaviti unapred pismeno.
. Često je teško zakazati sastanke u petak popodne ili od sredine jula do sredine avgusta. Takođe izbegavajte zakazivanje sastanaka od sredine decembra do sredine januara.
. Tačnost za sve društvene situacije se shvata izuzetno ozbiljno. Ako očekujete da ćete biti odloženi, odmah pozovite telefonom i ponudite objašnjenje. Smatra se izuzetno nepristojnim otkazati sastanak u poslednjem trenutku i može da uništi vaš poslovni odnos.
. Zakazani su prvi sastanci kako bi se upoznali i kako bi vaše mađarske kolege utvrdile da li ste od poverenja.
  . Očekujte mali razgovor i razgovor o upoznavanju pre nego što se razgovara o poslu. Nemojte sami da prebacujete razgovor na posao.
. Ne skidajte jaknu bez traženja dozvole.
. Ako imate dnevni red, on može da se koristi kao odskočna daska za dalju diskusiju, a ne da se prati tačka po tačka.
Etiketa poslovnog pregovaranja:
. Poslovi se odvijaju sporo.
  . Poslovi u Mađarskoj se ne mogu zaključiti bez mnogo jela, pića i zabave.
. Mađari su veoma orijentisani na detalje i žele sve da razumeju pre nego što postignu dogovor.
. Ugovori treba da budu jasni i koncizni.
. Ugovori funkcionišu kao izjave o namerama. Očekuje se da će ugovor biti prilagođen revidiranim uslovima ako se okolnosti promene.
. Mađari su vešti pregovarači.
. Izbegavajte konfrontacijsko ponašanje ili prodajne taktike pod visokim pritiskom.
Dress Etikuette:
. Poslovna haljina je svečana i konzervativna.
. Muškarci bi trebalo da nose tamna poslovna odela sa belom košuljom i kravatom.
  . Žene bi trebalo da nose ili poslovna odela ili elegantne haljine, upotpunjene kvalitetnim dodacima.
. Farmerke su standardna ležerna odeća. Šorts su neuobičajeni u gradu.
. Poslovna odeća je prikladna za sve formalne prilike.
Vizit karte:
. Vizit karte se razmenjuju bez formalnog rituala.
. Neka vam jedna strana kartice bude prevedena na mađarski.
. Mađarska strana treba da navede vaše prezime ispred vašeg imena, mađarski stil.
. Uključite sve napredne univerzitetske diplome na svoju vizit kartu.
. Uključite datum osnivanja vaše kompanije na karticu.
  Simbolizam:
U vezi sa istorijom je nacionalni grb, koji prikazuje Arpadovu kuću Arpad je predvodio mađarsko osvajanje 896. godine nove ere, a njegovo potomstvo je osnovalo državu i vladalo sve dok muška linija nije izumrla početkom četrnaestog veka. Na ovom porodičnom grbu je kruna koju nacionalna tradicija povezuje sa ličnošću kralja Ištvana (997–1038) (Sveti Stefan), prvog hrišćanskog kralja u zemlji. Crvena, bela i zelena zastava je takođe snažan nacionalni simbol. Državna himna, napisana 1823. godine, simbol je istočnog porekla i istorije Mađara u vidu molitve koja moli Boga da pomogne naciji.
Austrijska tiranija koja je usledila nakon revolucije 1848. okončana je Austrougarskim kompromisom 1867. godine. Ovim sporazumom je uspostavljena Austrougarska monarhija. Austrougarska monarhija je okončana posle Prvog svetskog rata.
Urbanizam i arhitektura:
Na Velikoj ugarskoj ravnici umesto sela postojala je labava mreža ogromnih agrogradova koji su se nalazili udaljeni jedan od drugog, svaki sa populacijom od 20.000 do 100.000 stanovnika. Doskora se većina Mađara bavila poljoprivredom.
Kao rezultat industrijalizacije nakon uspostavljanja Austrougarske monarhije 1867. godine, nastao je veći broj industrijsko-trgovačko-trgovačkih gradova. Između 1867. i početka Prvog svetskog rata Budimpešta je izrasla u ogromnu metropolu sa preko milion stanovnika.
Do nedavno je bio običaj da se u seljačkim kućama nalazi čista soba koja se koristila uglavnom za posebne posete i posebne rituale i prilike kao što su rođenja, krštenja, venčanja i sahrane.
Hrana u svakodnevnom životu:
Magiar kenier (mađarski hleb) ostaje veoma važan u seoskoj i urbanoj kuhinji. Poslednjih sto pedeset godina pšenica je bila jedna od najvažnijih kultura kako za domaću upotrebu tako i za izvoz. Svinjogojstvo je postalo najvažniji vid uzgoja životinja 1870-ih godina i od tada meso i nusproizvodi svinja preovlađuju u nacionalnoj ishrani.
Kuhinja većine seoskih svadbi uključuje pileću supu sa specijalnim rezancima ‘’csiga’’ za koje se tradicionalno verovalo da podstiču plodnost, ‘’guljas’’, punjeni kupus, zaslađeno proso, zaslađeni pirinač i druga jela od pirinča, i torte sa kremom od putera i druga peciva.
Bazna Ekonomija:
Pre Drugog svetskog rata, Mađarska je bila poljoprivredna zemlja. Za vreme socijalističkog režima došlo je do prisilne industrijalizacije. Međutim, više od polovine stanovništva obavlja neke poljoprivredne poslove za potrebe domaćinstva i dodatne prihode.
Glavna Industrija:
Turizam je i dalje veliki uspeh Mađarske. Značajna je proizvodnja ječma, kukuruza, krompira, pšenice, šećerne repe i semena suncokreta, uz grožđe i proizvodnju vina.
Trgovina:
Uvoz uključuje rude metala i sirovu naftu, dok izvoz uključuje poljoprivredne proizvode, robu široke potrošnje, kožnu obuću, mašine, transportnu opremu, hemikalije, tekstil, vina, gvožđe i čelik.
 
                                                                                    Nastaviće se




                                                                                              
 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"