О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - МАЂАРСКА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - МАЂАРСКА

 

Др СИМО ЈЕЛАЧА



Предговор

 
Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.


Аутор





МАЂАРСКА

КУЛТУРА И ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика


Локација: Средња Европа, граничи са Аустријом 366 км, Хрватском 329 км, Румунијом 443 км, Србијом 151 км, Словачком 677 км, Словенијом 102 км, Украјином 103 км.
Величина: 93.024 квадратних километара.
Главни град: Будимпешта, 1.775.000 становника
Клима: умерена; хладне, облачне, влажне зиме; топла лета.
Становништво: нешто преко 10 милиона.
Етничка састав: Мађари 89,9%, Роми 4%, Немци 2,6%, Срби 2%, Словаци 0,8%, Румуни 0,7%
Религије: римокатолици 67,5%, калвинисти 20%, лутерани 5%, атеисти и остали 7,5%
Влада: парламентарна демократија
Локација и географија:
Мађарска је земља у централној Европи без излаза на море. Покривајући површину од 93.030 квадратних километара, земља се налази у Карпатском басену, окружена Карпатским планинама, Алпима и Динарским Алпима. Река Дунав дели Мађарску и дели престоницу Будимпешту. Мађарска лежи у умереном појасу и има четири различита годишња доба.
Демографија:
Мађарска је изгубила становништво од раних 1980-их. Становништво је 1999. било 10.065.000, 48.000 мање него годину дана раније. Као и у неколико европских земаља, број старих је у порасту, а деце у опадању.
Званично признате мањине су Јермени, Бугари, Хрвати, Немци, Грци, Пољаци, Румуни, Роми (Цигани), Срби, Словаци, Словенци и Украјинци. Највећа мањина су Роми, који чине око 5 одсто становништва, а броји их око 500.000. Друга највећа мањина су Немци, којих има око 170.000. Има 80.000 до 110.000 Словака, као и око 35.000 Хрвата, 15.000 до 25.000 Румуна, 80.000 до 100.000 Јевреја и 5.000 Срба.
Језичка припадност:
Мађарски припада угорској грани угрофинске језичке породице. Пре Другог светског рата, немачки је био најважнији и најчешће коришћени други језик. Током социјалистичког периода руски је био обавезан у школама и на универзитетима. Енглески је постао најцењенији други језик, посебно за млађе људе са предузетничким амбицијама и у академским круговима, науци и разним пословима и услугама.
Мађарски језик:
Службени језик мађарски говори 98% од 10,3 милиона становника. Мањински језици су последњих година све израженији, а међу њима су немачки, хрватски, ромски, словачки, румунски, српски и словеначки. Ови језици се покушавају заштитити, јер их многи припадници етничких група заправо не говоре.
Мађарско друштво и култура:
. Стари Мађари су живели у евроазијском номадском пасторалном региону, где је држање и употреба коња играла важну улогу у њиховим животима.
Породица у Мађарској:
. Породица је центар друштвене структуре.
. Генерације шире породице често живе заједно.
. Бака и деда играју важну улогу у помагању у подизању унука.
. Породица својим члановима пружа и емоционалну и финансијску подршку.
. Мађари очекују да пријатељи поделе приватне и интимне детаље свог личног живота.
  . Ако икада осетите да вам се постављају лична питања, ово је једноставно замишљено као део процеса упознавања.
. Мађари ће чак уживати да деле детаље свог романтичног живота са вама!
Етикуетте дружења:
. И мушкарци и жене се поздрављају руковањем, иако мушкарац обично треба да сачека да жена пружи руку.
. Старија генерација се и даље може поклонити женама.
. Блиски пријатељи се лагано љубе у оба образа, почевши од левог образа.
. У пословном контексту најсигурније је ословљавати људе звањима и презименима.
Етикета давања поклона:
. Приликом посете предузећу није потребно доносити поклоне.
. Ако сте позвани у кућу Мађара на оброк, понесите кутију добре чоколаде, цвећа или западног пића.
. Не доносите вино јер су Мађари поносни на вина која производе.
. Цвеће треба давати у непарним бројевима, али не 13, што се сматра несрећним бројем.
. Немојте давати љиљане, хризантеме или црвене руже.
. Поклони се обично отварају када се добију.
Етикуетте приликом јела:
Ако сте у ретким случајевима позвани код Мађара у кућу:
. Дођите на време ако сте позвани на вечеру, иако је одобрен грејс период од 5 минута.
. Ако сте позвани на забаву или други велики скуп, дођите не више од 30 минута касније него што сте позвани.
  . Можда ће од вас бити затражено да скинете ципеле на отвореном пре него што уђете у кућу.
  . Не тражите обилазак куће.
. Понашање за столом је континентално – виљушка се држи у левој руци, а нож у десној док се једе.
  . Домаћица ће гостима пожелети добар апетит на почетку сваког јела.
. Не почињите да једете док домаћица не почне.
. Не наслањајте лактове на сто, иако би вам руке требало да буду видљиве у сваком тренутку.
  . Гостопримство се мери количином и разноврсношћу послужене хране. Поте све.
. Ако нисте завршили са јелом, укрстите нож и виљушку преко тањира.
. Назначите да сте завршили са јелом тако што ћете поставити нож и виљушку паралелно преко десне стране тањира.
. Почасни гост обично предлаже прву здравицу која генерално наздравља здравље присутних појединаца.
  . На крају оброка неко наздравља домаћинима у знак захвалности за њихово гостопримство.
. Празна чаша се одмах пуни, па ако не желите више да пијете, оставите чашу ½ пуну.
. Никада не звецкајте чашама ако пијете пиво.
Пословни бонтон и протокол у Мађарској
Односи и комуникација:
. Иако су Мађари трансакцијски и не захтевају дуготрајне личне везе да би пословали, често може помоћи да их упозна неко кога познају и коме верују
. Мађари се поносе што користе правилан бонтон у свим ситуацијама и очекују да други учине исто.
. Дружење је важан део процеса изградње односа.
. Очекујте много позива на вечеру или културне догађаје. Ако имате времена, узвратите позивима.
. Мађари више воле састанке лицем у лице него безличнија средства комуникације као што су писма.
  . Мађари су емотивни говорници који говоре шта мисле и очекују од вас да урадите исто.
. Неволе еуфемизам или нејасне изјаве.
. Мађари често користе приче, анегдоте и шале да докажу своје ставове.
. Мађари су сумњичави према људима који су суздржани и не желе да поделе своје најдубље мисли.
. Мађари гледају на контакт очима као на показатељ искрености и верују да људи који не могу да их погледају у очи док говоре имају шта да крију.
 
Етикета пословних састанака:
. Састанци су неопходни и треба их обавити унапред писмено.
. Често је тешко заказати састанке у петак поподне или од средине јула до средине августа. Такође избегавајте заказивање састанака од средине децембра до средине јануара.
. Тачност за све друштвене ситуације се схвата изузетно озбиљно. Ако очекујете да ћете бити одложени, одмах позовите телефоном и понудите објашњење. Сматра се изузетно непристојним отказати састанак у последњем тренутку и може да уништи ваш пословни однос.
. Заказани су први састанци како би се упознали и како би ваше мађарске колеге утврдиле да ли сте од поверења.
  . Очекујте мали разговор и разговор о упознавању пре него што се разговара о послу. Немојте сами да пребацујете разговор на посао.
. Не скидајте јакну без тражења дозволе.
. Ако имате дневни ред, он може да се користи као одскочна даска за даљу дискусију, а не да се прати тачка по тачка.
Етикета пословног преговарања:
. Послови се одвијају споро.
  . Послови у Мађарској се не могу закључити без много јела, пића и забаве.
. Мађари су веома оријентисани на детаље и желе све да разумеју пре него што постигну договор.
. Уговори треба да буду јасни и концизни.
. Уговори функционишу као изјаве о намерама. Очекује се да ће уговор бити прилагођен ревидираним условима ако се околности промене.
. Мађари су вешти преговарачи.
. Избегавајте конфронтацијско понашање или продајне тактике под високим притиском.
Дресс Етикуетте:
. Пословна хаљина је свечана и конзервативна.
. Мушкарци би требало да носе тамна пословна одела са белом кошуљом и краватом.
  . Жене би требало да носе или пословна одела или елегантне хаљине, употпуњене квалитетним додацима.
. Фармерке су стандардна лежерна одећа. Шортс су неуобичајени у граду.
. Пословна одећа је прикладна за све формалне прилике.
Визит карте:
. Визит карте се размењују без формалног ритуала.
. Нека вам једна страна картице буде преведена на мађарски.
. Мађарска страна треба да наведе ваше презиме испред вашег имена, мађарски стил.
. Укључите све напредне универзитетске дипломе на своју визит карту.
. Укључите датум оснивања ваше компаније на картицу.
  Симболизам:
У вези са историјом је национални грб, који приказује Арпадову кућу Арпад је предводио мађарско освајање 896. године нове ере, а његово потомство је основало државу и владало све док мушка линија није изумрла почетком четрнаестог века. На овом породичном грбу је круна коју национална традиција повезује са личношћу краља Иштвана (997–1038) (Свети Стефан), првог хришћанског краља у земљи. Црвена, бела и зелена застава је такође снажан национални симбол. Државна химна, написана 1823. године, симбол је источног порекла и историје Мађара у виду молитве која моли Бога да помогне нацији.
Аустријска тиранија која је уследила након револуције 1848. окончана је Аустроугарским компромисом 1867. године. Овим споразумом је успостављена Аустроугарска монархија. Аустроугарска монархија је окончана после Првог светског рата.
Урбанизам и архитектура:
На Великој угарској равници уместо села постојала је лабава мрежа огромних агроградова који су се налазили удаљени један од другог, сваки са популацијом од 20.000 до 100.000 становника. Доскора се већина Мађара бавила пољопривредом.
Као резултат индустријализације након успостављања Аустроугарске монархије 1867. године, настао је већи број индустријско-трговачко-трговачких градова. Између 1867. и почетка Првог светског рата Будимпешта је израсла у огромну метрополу са преко милион становника.
До недавно је био обичај да се у сељачким кућама налази чиста соба која се користила углавном за посебне посете и посебне ритуале и прилике као што су рођења, крштења, венчања и сахране.
Храна у свакодневном животу:
Магиар кениер (мађарски хлеб) остаје веома важан у сеоској и урбаној кухињи. Последњих сто педесет година пшеница је била једна од најважнијих култура како за домаћу употребу тако и за извоз. Свињогојство је постало најважнији вид узгоја животиња 1870-их година и од тада месо и нуспроизводи свиња преовлађују у националној исхрани.
Кухиња већине сеоских свадби укључује пилећу супу са специјалним резанцима ‘’цсига’’ за које се традиционално веровало да подстичу плодност, ‘’гуљас’’, пуњени купус, заслађено просо, заслађени пиринач и друга јела од пиринча, и торте са кремом од путера и друга пецива.
Базна Економија:
Пре Другог светског рата, Мађарска је била пољопривредна земља. За време социјалистичког режима дошло је до присилне индустријализације. Међутим, више од половине становништва обавља неке пољопривредне послове за потребе домаћинства и додатне приходе.
Главна Индустрија:
Туризам је и даље велики успех Мађарске. Значајна је производња јечма, кукуруза, кромпира, пшенице, шећерне репе и семена сунцокрета, уз грожђе и производњу вина.
Трговина:
Увоз укључује руде метала и сирову нафту, док извоз укључује пољопривредне производе, робу широке потрошње, кожну обућу, машине, транспортну опрему, хемикалије, текстил, вина, гвожђе и челик.
 
                                                                                    Наставиће се




                                                                                              
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"