detalj slike: KRK Art dizajn

LEO BUTNARU I SKADARLIJA    

(Leo Butnaru„Panta rei – Skadarlija traje”, dvojezično na srpskom i rumunskomprevodilac Joan Baba, IE „Sirm“ Sremska Mitrovica, 2019)

Prof. dr Slađana Milenković

            Zbirka pesama „Panta rei – Skadarlija traje”, objavljena je dvojezično na srpskom i rumunskom, a pesme je na srpski jezik preveo poznati pesnik Joan Baba koji živi i radi u Srbiji. Leo Butnaru se ubraja među najznačajnije savremene rumunske pesnike, nominovan je za Nobelovu nagradu u ime Udruženja književnika Moldavije. U ovoj knjizi opevani su utisci poneti sa Skadarlije, uz pominjanje i njegovih sunarodnika koji su takođe proveli neko vreme tu, Stanesku, Dora, Dumbraveanu, Dumitresku i drugi. 

Autor Leo Butnaru zbirku bazira na Heraklitovom principu„o tome da sve teče / I ništa ne ostaje nepromenjeno“ kaže i da „Sve prolazi, a Skadarlija traje“, što je i naslov njegove zbirke pesama. Skadarlija kao mesto okupljanja boema predstavlja večitu inspiraciju za stvaroce, umetnike u razim oblastima, od slikarstva do muzike i književnosti. U kafanama Skadarlije svoje stihove pisali su i govorili pesnici, a danas se okupljaju stvaraoci da promovišu svoje stvaralaštvo i da ponovo pišu, pevajući jednu beskrajnu pesmu o njoj kroz vreme.

Pesnik je izabrao temu i njoj posvetio skoro celu zbirku, povezujući Skadarliju sa piscima, pesmam drugih autora, načinom života i mišljenja. U Skadarliji i njenim kafanama bivstovali su: „Ovde su boravili Stanesku, Dora, Dumbraveanu, / Dumitresku. Naravno, Sorin,“ kaže autor u pesmi koja otvara zbirku i zaključuje da pesnik bivstvuje u jeziku, u njegovom sazvučju i značenju.

Barijera za razumevanje stihova ispisanih na drugom jeziku prevazilazi se prevodom, a dobar prevod pesama predstavlja prepevavanje. Upravo jedan takav dobar primer preprevavanja nalazimo ovde, u čemu se majstorski iskazao Jon Baba, iskusan i dokazan prevodilac i književnik. Kažu da samo pesnik, neko ko i sam piše može dobro da prevodi poeziju, odnosno da prepeva pesme, a to je ovde slučaj.

Sve prolazi, kao skadarlijska padina i drvored, a ostaju samo „Bele grudi evropljanki kao šećerne repe“.  Nadovezujući Skadarliju na evropske šansone Šarla Aznavura o boemiji i na filmove Vudija Alena u čitaocima izaziva osećaj sete, dok slušaju „promukli rekvijem“ boema. Spominje kafane koje postoje dugi niz godina i simbol su boema, prošlosti ali i golica maštu pričom o „damama s kamelijama“ koje ga mame i takmiče se sa straknikanjama, „alpskim plavušama“ i gej muškarcima. Leo Butnaru slika stihovima neku modernu Skadarliju osnečne u tek setom prošlih dana. „Ljubav je kapljica koju nebesa kanuše u blato života da mu zaslade gorkost“ rekao je Puškin i to znaju posetioci ovog kultnog i mnogo puta opevanog mesta. Pesnik šalje poruke da postoji samo jedan život i da svi sudbinu stvaramo sovjim odlukama, pozivajući ljue da budu srećni, da pevaju i uživaju. Na „srpskom Monmartru“ sve je manje boemije, tu su i savremene diskoteke, zato on slika i „druge beogradske portrete“ odgađajući još malo nezibežno „samoubistvo dana“.

Jezik kojim piše je govorni, svakodnevni, blizak običnom čitaocu i širokom čitalačkom krugu. Stihovi su mahom slobodni, ali autor menja svoju melodiju, kako ga ponesu osećanja i ponekad je prisutna i rima.

Ima stihova koju su u saglasju sa mislima Vladana Desnice da nema mesta žurbi. „Naučio sam da je svaka žurba uzaludna i svaki nemir jalov, svejedno se dočeka sve, svejedno se otkrije smisao ili besmisamo svega. Dvejedno čovek obiđe čitav svoj krug. Pa zašto onda tolika žurba?“ Kod Lea Butnara se nikuda ne žuri, teži se tome da noć, bomeksa noć što duže traje i da se stigovi nižu od vajkada isto i danas i sutra noseći duh boemije iznad skadarlijske padine da se ne razbije po kaldrmi zaborava.

PODELITE OVAJ TEKST NA: