|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: Salvador Dali, slika Slonovi, nastala iz sna
Ispovest praznih sećanja Staza se nazire, pogled je sve kraći i koraci su nesigurniji. Sve bliži je trenutak. Znam to, nije mi potreban olovni pogled u jutru, dok posmatram lice. Nije mi potrebno da, kada ugledam izdužene linije, shvatim. Sve teže mi padaju bekstva, umor me sustiže i san mi je varljiv, savlada me brzo i još brže me razbudi. Drži me predugo između tame i buđenja dana. Pijanac zakorači u poslednji stadijum kada razgovara sa pogledom kroz staklo magle u sebi. A ja, ja sva prazna sećanja poređam i posmatram. Nekada se brzo sakrijem, nekada „uživam“ u njima. Pružim ruku da ih dodirnem, da kroz mene prostruji sve, ali ničega nema. Ruka dodiruje providnost, nepostojanje i miris gorčine. Ne sećam se, svaki lik ispari, nestane, kao da nije ni postojao. Trgnem se, ne predajem se, sa dna prašnjavih kutija pokušavam da pokupim dokaze postojanja. Ništa. Prazne su kutije, trule i nagrizle. Sklonim se, uplašen. Sakrijem se u mrtvi ugao prostora i ćutim. Ponekad zaspim u neprirodnom položaju i sanjam. Oni su ostali - snovi i sve bliži pogled. Zid u snu, truo je i čini se da mogu da ga preskočim. I gvozdena vrata su samo privid. Blagi dodir i meki san ih obaraju. I survaće se niz stepenište. Hodam, nesigurno kroz lavirint i samo miris je trag, čak je i most u magli prazan. Čekam, uporan sam. Sme mi se čini da se treće jutro rađa, ali... Budim se. Dodirujem prašnjavo dno, tražim. Ničega!
|
