Ne, ja ti nisam dušmanin ali ni brat, Ustvari, šta sam ja tebi? Kuću sam ti sazidao, A ti, mene, razbrate - Srbosjekom u nezarasli vrat. Ne, ja nisam ovo htio da budem I tvoje zlo nije probudilo zlo u meni! Mi se još brojimo u ljude Onaj ostatak naroda Pokošenog i slišćenog Sa rodnog ognjišta protjeranog I do života U bijeloj knjižici ubilježenog. Ovaj put koji "srbovanjem" zoveš To su stope mučenika Zatvorenika i paćenika Taj put mi nismo birali Taj put ste nam vi ucrtali U krilu majčinom, babinoj kiklji, Šatorskom krilu ili pod ciradom; K'o stoku, bez kruva i vode - prognali! Mi nismo prijatelji, mi nismo rod I dok Bog drži nebeski svod I dok Sunce mirno plovi Od iskrišta do počivališta Ti i ja smo jedan drugom - niko i ništa! I ovaj zid između nas Koji seže do nebeskih dveri - To je zid od lobanja mojih praotaca Da dijeli zauvijek ljude od zvijeri!
Nemanja Zivlak, s. r.® august 2023.
Колона програних Срба из Републике Српске Крајине од стране хрватске војске и полиције аугуста 1995.
