|
|
|
 | Miroslava Milošević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
SOVA PAMETNICA
Žalila se medi sova
da joj treba knjiga nova,
i nebo joj svetlost štedi,
mesečeva svetlost bledi.
Ja bih nešto da pročitam,
pa bih, medo, da te pitam,
svaku noć me muče brige,
gde da nađem dobre knjige?
Nikad ja ne spavam noću,
al ne volim ni samoću,
ne bih htela da te davim,
samo da ti društvo pravim.
Meda smeđi stalno zeva,
o kruškama vazdan peva,
taj najviše voli kruške,
i ležanje potrbuške.
Beži sovo, sad će dan,
medu hvata zimski san,
i našla je kog da pita,
meda ne zna ni da čita!
AVIONČIĆ
Ima jedan aviončić,
i vozi ga plavi slončić.
Avion je prepun hrane,
vozi kruške i banane.
U njemu je i grk Zorba,
stalno mu se jede čorba,
pored njega jedna svinja,
pita da li ima dinja.
Sa njima je i žirafa,
stalno joj se pije kafa,
u društvu je snažnog lava,
pojeo je sto baklava.
Odmah iznad gmiže zmija,
i sendvič joj baš ne prija,
salama joj stomak truje,
zato stalno podriguje.
Meda leži potrbuške,
pojeo je baš sve kruške,
i sad radoznalo gleda,
da pronađe malo meda.
Vozila se s njim i koka,
pijuckala puno soka,
sa njom sedi jedan fazan,
popio je vode kazan.
Iza sedi jedno mače,
smazalo je sve kolače.
Kuca jede puno luka,
pa mu je zbog toga muka.
Pouka je ove pesme
da se mnogo jesti ne sme,
i na vreme bar odoli,
jer će stomak baš da boli!
DA PORASTEM SAČEKAĆU
Stalno za mnom ide mama,
kaže:”Beba ne sme sama”.A ja stvarno i sam mogu,
imam noge, hvala Bogu.
Ja odavno i sam hodam,
ne dam ruku da se vodam,
i to niko baš ne shvata,
pa čak ni moj mali bata.
Svi me nadziru i prate,
i nikako to da shvate....
Da ja možda jesam mali,
ali sam vragolan pravi.
Poput metka brzo jurim,
da odrastem i ne žurim.
Samo tražim malo igre,
pa pojurim poput čigre....
Ali za mnom krene tata,
pa onda i mama, bata...
Mora da se pazi beba,
još sam mali, tako treba.
I ja onda, kud ću, šta ću...
Da porastem sačekaću!
|
