detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - ŠVAJCARSKA

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

ŠVAJCARSKA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika:

Stanovništvo: 7,6 miliona

Glavni grad: Bern, 960.000 stanovnika. Bern se nalazi u zapadnom delu zemlje.

Lokacija i veličina: Švajcarska ima površinu od 41.290 kvadratnih kilometara. Švajcarska ima ukupnu dužinu granice od 1.852 km.

Švajcarska je podeljena na tri prirodna topografska regiona: (1) planine Jura na severozapadu, koje se uzdižu između Švajcarske i istočne Francuske; (2) Alpi na jugu, koji pokrivaju tri petine ukupne površine zemlje; i (3) centralna švajcarska visoravan, ili Miteland, koja se sastoji od plodnih ravnica i valovitih brda koja se protežu između Jure i Alpa. Najviša tačka u Švajcarskoj je Dufourspitze Monte Rosa na 4.634 m; najniža je obala jezera Mađore na manje od 195 m.

Švajcarska ima 1.484 jezera, više od 12.900 manjih vodenih površina i mnogo vodopada. Ženevsko jezero, sa površinom od 581 km², smatra se najvećim švajcarskim jezerom, iako je njegova južna obala u Francuskoj.

Švajcarska je mala zemlja od oko 7,7 miliona ljudi okružena sa četiri daleko veća suseda: Francuskom, Nemačkom, Italijom i Austrijom. Ipak, uprkos njenoj maloj veličini, čini se da svako ima mišljenje o tome kakav je život u Švajcarskoj. Za neke je planinska zemlja prelep, netaknuti raj. Za druge je napeto, konzervativno i potpuno dosadno.

Švajcarska je najpoznatija po svojim planinama, siru, čokoladi, kravama i satovima.

Najveći izazov je odrediti ko tačno tipizira prosečnog Švajcarca: postoje četiri različite kulture i jezika. Nekih 64 odsto Švajcaraca govori nemački. Oko 20 odsto govori francuski, sedam odsto govori italijanski, a manje od jednog odsto govori romanski.

Vlada:

Švajcarska Konfederacija je savezna unija kojom je upravljano, do 2000. godine, prema ustavu iz 1874. godine, koji je dao vrhovnu vlast Saveznoj skupštini, zakonodavnom telu, a izvršnu vlast u Saveznom veću. 1. januara 2000. stupio je na snagu novi savezni ustav koji je zamenio ustav iz 1874. godine. Novi ustav formalno razdvaja i kodifikuje četiri dela švajcarskog ustavnog prava: demokratiju; vladavina prava; socijalna zaštita; i federalizam. Savezna skupština se sastoji od dva veća: Nacionalnog saveta (Nationalrat) od 200 članova, koje biraju građani koji imaju 18 ili više godina direktnim glasanjem na četvorogodišnji mandat, i Državnog veća (Standerat) od 46 članova, od kojih su dva imenovana od svakog od 20 kantona, i po jedan iz svakog od šest polukantona, a plaćaju kantoni; poslanici se biraju po zakonima kantona. Zakon moraju da odobre oba doma.

Kantoni su suvereni u svim pitanjima koja ustavom nisu delegirana federalnoj vladi i mogu natjerati federalni zakon na plebiscit pravom referenduma.

Međunarodna saradnja:

Iako je bila članica i služila kao mesto za Ligu naroda, Švajcarska nije bila članica Ujedinjenih nacija do 10. septembra 2002. godine.

Zemlja učestvuje u ECE i nekoliko neregionalnih specijalizovanih agencija, kao što su FAO, UNESKO, UNHCR, UNIDO, Svetska banka, ILO, IAEA i SZO. Švajcarska je aktivno učestvovala u OEBS-u. Nacija je takođe član Azijske razvojne banke, Afričke razvojne banke, Evroatlantskog partnerskog saveta, Evropske banke za obnovu i razvoj, Saveta Evrope, Pariskog kluba, Interameričke razvojne banke, OEBS-a, EFTA, STO i OECD. Švajcarska ima status posmatrača u OAS-u i Latinoameričkom udruženju za integraciju (LAIA). Sedište Međunarodnog komiteta Crvenog krsta nalazi se u Ženevi. Švajcarska je takođe repozitorij Ženevske konvencije, koja reguliše tretman civila, zatvorenika i ranjenika u ratu.

Populacija:

Ujedinjene nacije (UN) su 2005. godine procenile populaciju Švajcarske na 7.446.000, što je stavilo na 95. mesto po broju stanovnika među 193 nacije sveta. U 2005. godini, otprilike 16% stanovništva bilo je starije od 65 godina, sa još 16% stanovništva ispod 15 godina. Na svakih 100 žena u zemlji bilo je 94 muškarca. Prema UN-u, očekivalo se da će godišnja stopa promene stanovništva za period 2005–2010. biti 0,2%, što je vlada smatrala preniskom. Predviđeno stanovništvo za 2025. godinu je bilo 7.401.000.

UN procenjuju da je 2005. godine 68% stanovništva živelo u urbanim sredinama, a da se stanovništvo u urbanim sredinama smanjivalo po godišnjoj stopi od -0,06%. Glavni grad Bern je te godine imao 320.000 stanovnika. Najveće gradsko područje je Cirih, sa 984.000 stanovnika 2000. godine. Ostali veliki gradovi i njihova procenjena populacija uključuju Bazel, 186.871; Ženeva, 185.526; i Lozana, 126.766.

Strani rezidenti u Švajcarskoj činili su oko 20% ukupnog stanovništva 1998. godine. Skoro trećina svih stranaca sa stalnim prebivalištem u Švajcarskoj je bila italijanske nacionalnosti; bivša Jugoslavija, Španija, Portugal, Nemačka i Turska bile su sledeće vodeće zemlje porekla. Švajcarska je do 1997. godine primila oko 27.000 bosanskih izbeglica, dajući većini samo privremenu zaštitu. Godine 1997. u Bosnu se vratilo 8.000 samaca i parova bez djece; dobrovoljno se vratilo još 2.800. Kao rezultat sukoba na Kosovu, Švajcarska se ponovo suočila sa velikim povećanjem broja tražilaca azila 1999. godine. Švajcarska vlada je ponudila privremenu zaštitu za oko 65.000 Kosovara koji žive u zemlji. Švajcarska je 2004. godine ugostila 47.678 izbeglica, 18.633 tražioca azila i 25 osoba bez državljanstva. Glavne zemlje porijekla za izbjeglice bile su Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Turska.

Etničke grupe:

Četiri etno lingvističke grupe (germanska, francuska, italijanska i retoromanska) koje čine starosedeoce švajcarsko stanovništvo zadržale su svoje specifične karakteristike. Oko 65% stanovništva su Nemci, 18% Francuzi, 10% Italijani, 1% Rimljani, a 6% su pripadnici raznih drugih grupa.

Jezici:

Švajcarska je višejezična država sa četiri nacionalna jezika — nemačkim, francuskim, italijanskim i retoromanskim. Oko 63,7% stalnog stanovništva govori nemački kao svoj glavni jezik, pretežno u severnoj, centralnoj i zapadnoj Švajcarskoj; 19,2% govori francuski, uglavnom na zapadu i jugozapadu; 7,6% Italijana, prvenstveno u južnom regionu najbližem Italiji; i 0,6% reto-romanskog, široko se koristi samo u jugoistočnom kantonu Graubunden (Grizon). Preostalih 8,9% govori razne druge jezike.

Religije:

Verske denominacije prema izveštaju iz 2002. su iznosile oko 44% rimokatolika, 47% protestanata, 4,5% muslimana i oko 1% pravoslavnih hrišćana. Ima oko 17.577 pripadnika jevrejske zajednice i oko 11.748 starokatolika.

Klima:

  Klima Švajcarske severno od Alpa je umerena, ali varira u zavisnosti od nadmorske visine, izloženosti vetru i drugih faktora; prosečna godišnja temperatura je 9°C. Prosečna količina padavina varira od 53 cm. Generalno, oblasti zapadno i severno od Alpa imaju hladnu, kišovitu klimu, sa zimskim prosecima blizu ili ispod nule, a letnjim temperaturama retko iznad 21°C. Južno od Alpa, kanton Ticino ima toplu, vlažnu, mediteransku klimu, a mraz je skoro nepoznat. Klima Alpa i Jure je uglavnom surova, kišna ili snežna, sa mrazom iznad 1830 m.

Flora i fauna:

Varijacije u klimi i nadmorskoj visini stvaraju raznoliku floru i faunu. U najnižoj zoni ispod 550 m rastu stabla kestena, oraha, čempresa, palme, smokve, pomorandže, bademi; do 1200 m, šume bukve, javora i hrasta; oko 1.680 m, jela i bor; oko 2.130 m, rododendron, ariš, patuljasti i cembra bor i borovnice; a iznad snežne granice, više od 100 vrsta cvetnih biljaka, uključujući i runolist. Divlje životinje su divokoza, vepar, jelen, vidra i lisica.

Životna sredina:

Zagađenje vazduha je glavna briga za životnu sredinu u Švajcarskoj; automobili i druga transportna vozila daju glavni doprinos. Hemijski zagađivači i erozija oštećuju tlo nacije i ograničavaju produktivnost. Švajcarska savezna kancelarija za šumarstvo je 1986. godine objavila izveštaj u kojem se navodi da je 36% šuma u zemlji stradalo ili oštećeno kiselim kišama i drugim vrstama zagađenja vazduha.

Železnički sistem Švajcarske sastojao se od 4.527 km standardnih pozdrava.

Ako se s nekim srećete prvi put, ispružite ruku i recite gruezi (zdravo). Ako sretneš prijatelja, onda ga poljubiš tri puta: ponudivši prvo desni obraz, pa levi, pa opet desni. Poslednja razmena je za žene koje pozdravljaju žene i muškarce koji pozdravljaju žene. Dečaci se drže rukovanjem ili možda muškim zagrljajem. Kada uđete u prodavnicu, recite prodavcima gruezi, a kada izađete recite adieu (zbogom). Ljudi takođe mogu pozdravljati strance gruezi kada prolaze ulicom, i uvek na pešačkim stazama. Bitte (molim) i mersi ili danke (hvala) su takođe cenjeni ovde.

Lični prostor:

Bilo da je u pitanju tezga sa sirom u supermarketu, autobuska stanica ili ski lift, svako je za sebe. Ne očekujte da će Švajcarci poštovati ili čak priznati postavu. Umesto toga, budite spremni da progovorite i kažete drugima da je vaše vreme da kupite hleb, i nemojte se stideti da upotrebite mali lakt da biste napredovali kada postoje horde ljudi.

  Švajcarci takođe nisu zabrinuti zbog naleta jedni na druge. Ako se nađete na udaru, nemojte praviti prljavu facu, već recite scho guet (to je u redu) braniku i nastavite dalje. Ako se udarite, recite izvini ili akgusi (izvinite).

Švajcarci imaju tendenciju da zauzmu pristup koji je više do ruke kada je u pitanju njihov lični život. Oni obično budu tihi i diskretni kada vas prvi put sretnu, tako da im nemojte pričati celu svoju životnu priču ili postavljati upitna pitanja o njihovoj porodici ili poslu. Verovatno će biti potrebno mnogo truda i vremena pre nego što se iz poznanika nadogradite u prijatelja.

Pravila za svakodnevni život:

Švajcarci opravdavaju svoju reputaciju kada je u pitanju tačnost. Ovde kasniti nije način života: to je jednostavno nepristojno.

Idete na poslovni sastanak? Pojavite se rano da biste izgledali organizovano, kompetentno i sa poštovanjem.

Od ljudi se takođe očekuje da se pojave na vreme za društvene izlaske, bilo da je to večera u nečijoj kući, piće u baru ili zabava. Švajcarci se ne pitaju mnogo: ako vozovi i autobusi mogu da idu na vreme, zašto ne možete i vi?

Kada se nađete sa prijateljima na piću, postoje stroga pravila kada je u pitanju način na koji se nazdravlja. Sačekajte da svi popiju svoje piće, pogledajte svog partnera za nazdravljanje u oči, zveknite čašama i recite zum Vohl ili prost (nazdravlje).

Još jedna oblast koja se pridržava pravila je ključna je vešeraj. Mnogi Švajcarci žive u stanovima, dele svoje mašine za pranje i sušenje veša. Svaka jedinica obično ima određeni dan kada može da koristi vešernicu. Treba se držati dana i ostaviti sve čisto.

Deca:

Deca školskog uzrasta se podstiču da sama pešače ili voze bicikl do škole i da se sama igraju napolju sa prijateljima.

Švajcarska ima jedinstven obrazovni sistem. Deca obično polaze u vrtić sa 4 ili 5 godina. Posle 6. ili 9. razreda mogu da polažu ispit za upis u Gimnaziju, školu koja im omogućava da idu na fakultet.

Transport:

Pruge uskog koloseka. Od toga je 3.232 km bilo standardnog koloseka. Skoro ceo železnički sistem dužine 4.494 km je elektrifikovan. Švajcarska putna mreža pokrivala je 71.212 km. U 2003. godini bilo je 3.753.890 putničkih automobila, a 335.958 komercijalnih vozila. Procenjuje se da je bilo 65 aerodroma. Svisair, koji je delimično u vlasništvu saveznih i lokalnih vlasti, je linija zastave Švajcarske. Ima letove sa glavnih međunarodnih aerodroma u Cirihu, Ženevi i Bazelu do velikih evropskih gradova, Severne i Južne Amerike, Bliskog istoka, Azije i zapadne Afrike. Na redovnim domaćim i međunarodnim letovima prevezeno je oko 10,6 miliona putnika.

  Ekonomija:

Švajcarska zavisi od uvoza hrane i stočne hrane i industrijskih sirovina, koje finansira izvozom industrijskih proizvoda. Poljoprivreda je važna (u poljoprivredi je Švajcarska oko 60% samodovoljna) iako je ograničena nedostatkom nivoa i plodnog zemljišta.

Nezaposlenost u Švajcarskoj je ostala konstantno niska u poređenju sa drugim zemljama, iako je dostigla neuobičajeno visokih 4,5%. Bruto domaći proizvod (BDP) Švajcarske procenjen je na 262,1 milijardu dolara. BDP po glavi stanovnika procenjen je na 35.000 dolara.

Procenjuje se da je švajcarska radna snaga brojala 3,8 miliona. Sektor usluga zapošljavao je 72% radne snage, pri čemu je 23,9% bilo angažovano u industriji, a 4,1% u poljoprivredi. Strani radnici čine oko 30% radne snage u zemlji.

Oko 443.000 hektara, ili oko 10,8% ukupne površine zemlje, je pod sezonskim ili trajnim zasadima. Poljoprivredna proizvodnja obezbeđuje samo oko 60% potreba nacije za hranom. 

Nauka i tehnologija:

Najveća naučna društva, sa sedištem u Bernu, su Švajcarska akademija nauka, osnovana 1815. i Švajcarska akademija inženjerskih nauka, osnovana 1981. godine.

Domaća trgovina:

  Cirih, najveći grad, je komercijalni, finansijski i industrijski centar Švajcarske. Bazel je drugi po važnosti trgovački grad, a slede Ženeva i Lozana.

  Spoljnotrgovinski:

  Izvozna roba Švajcarske podeljena je u dve kategorije: mašine koje se prodaju drugim proizvođačima i robe koje koriste potrošači. Zemlja izvozi veliki broj svetskih satova i satova. U 2004. izvoz je iznosio 138,2 milijarde dolara, a uvoz robe 122,6 milijardi dolara, sa trgovinskim suficitom od 15,6 milijardi dolara. Suficit tekućeg računa iznosio je 50,6 milijardi dolara, što je ekvivalentno 14,2% BDP-a, čime je Švajcarska postala neto kreditor.

Banke:

Švajcarska je imala dvije velike banke, 24 kantonalne banke i brojne banke u stranom vlasništvu, štedionice i druge banke i finansijske kompanije. U toj godini u zemlji je bilo ukupno 375 banaka. Ukupna bilansna suma banaka po glavi stanovnika u Švajcarskoj je veća nego u bilo kojoj drugoj zemlji u svetu. Ukupna aktiva švajcarskog bankarskog sistema iznosila je 1,3 triliona dolara na kraju 2000. godine, dok su ukupni depoziti hartija od vrednosti iznosili 3,4 triliona dolara.

Procenjuje se da Švajcarska kontroliše jednu trećinu svetskog reosiguranja, a prihod od osiguranja predstavlja glavnu stavku u švajcarskom platnom bilansu.

Zalihe švajcarskih SDI u inostranstvu iznosile su 170 milijardi dolara (62,3% BDP) 1997. godine i porasle na 205,2 milijarde dolara (79% BDP) u 1999. godini. 1999. godine najveći vlasnici švajcarskih SDI su bile Sjedinjene Države (sa 45 milijardi dolara, 23% ); Ujedinjeno Kraljevstvo (23,7 milijardi dolara, 11,5%); Nemačka (17,4 milijarde dolara, 8,5%); Holandija (12,5 milijardi dolara, 6,1%); i Francuska (10,4 milijarde dolara, 5%).

Društveni razvoj:

Postoji sistem socijalnog osiguranja i sistem obaveznog profesionalnog penzija koji se finansira iz doprinosa poslodavaca i zaposlenih, kao i iz državnih subvencija. Starosne penzije se isplaćuju sa 65 godina za muškarce i 63 godine za žene. Invalidske i porodične penzije su takođe dostupne kvalifikovanim primaocima. Naknade za bolovanje i porodiljstvo su prvi put uvedene 1911. godine. Medicinska nega je dostupna svim licima koja žive u Švajcarskoj, a postoji plan dobrovoljnog osiguranja za sve zaposlene koji obezbeđuju novčane naknade. Porodiljske naknade se isplaćuju do 16 nedelja.

Zdravstveni standardi i medicinska nega su odlični. Farmaceutska industrija je jedan od najvećih proizvođača specijalizovanih farmaceutskih proizvoda. Sistemi upravljane nege se široko koriste, posebno sa komponentom „čuvara kapija“ za kontrolu troškova.

Obrazovanje na svim nivoima je pre svega odgovornost kanjona. Švajcarska ima veliki broj privatnih škola koje privlače prvenstveno strane studente. Oko 97% dece uzrasta od pet do šest godina bilo je upisano u neku vrstu predškolskog programa. Upis u srednju školu je bio oko 87% učenika koji ispunjavaju uslove za uzrast. Švajcarska ima 10 kantonalnih univerziteta, uključujući četiri na francuskom govornom području i četiri na nemačkim. Najveći univerziteti su oni u Cirihu, Ženevi i Bazelu; drugi uključuju one iz Lozane, Berna, Friburga i Nešatela. Važni su i Savezni institut za tehnologiju u Cirihu, Ekonomski koledž u Sent Galenu i Savezni institut za tehnologiju u Lozani.

Međunarodne organizacije:

Ženeva služi kao dom brojnih međunarodnih organizacija uključujući Međunarodno društvo Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Svetski savet crkava, Svetsku luteransku federaciju, Svetsku alijansu reformiranih crkava, Svetsku zdravstvenu organizaciju i Svetsku izviđačku fondaciju. Ovde se takođe nalazi nekoliko kancelarija komiteta Ujedinjenih nacija, Ekonomska komisija UN za Evropu, Program UN za životnu sredinu, Visoka komisija UN za izbeglice, Institut UN za obuku i istraživanje i Istraživački institut UN za društveni razvoj. Druge međunarodne organizacije sa nacionalnim ograncima su Amnesti internešenel, Međunarodna odbrana dece, Karitas i Grinpis.

Turizam:

Švajcarska je dugo bila jedno od najpoznatijih turističkih područja na svetu, a švajcarsko gostoprimstvo i švajcarska hotelska industrija su s pravom poznati. Slikovne atrakcije su mnogobrojne, a u švajcarskim Alpima i na obalama švajcarskih jezera postoje obeležja od interesa za skijaša, plivača, planinara, planinara i visokog alpiniste. Postoji oko 50.000 km obeleženih pešačkih staza i 500 ski liftova.

                                                                                    Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: