детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ШВАЈЦАРСКА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Предговор

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор

ШВАЈЦАРСКА

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Чињенице и статистика:

Становништво: 7,6 милиона

Главни град: Берн, 960.000 становника. Берн се налази у западном делу земље.

Локација и величина: Швајцарска има површину од 41.290 квадратних километара. Швајцарска има укупну дужину границе од 1.852 км.

Швајцарска је подељена на три природна топографска региона: (1) планине Јура на северозападу, које се уздижу између Швајцарске и источне Француске; (2) Алпи на југу, који покривају три петине укупне површине земље; и (3) централна швајцарска висораван, или Мителанд, која се састоји од плодних равница и валовитих брда која се протежу између Јуре и Алпа. Највиша тачка у Швајцарској је Дуфоурспитзе Монте Роса на 4.634 м; најнижа је обала језера Мађоре на мање од 195 м.

Швајцарска има 1.484 језера, више од 12.900 мањих водених површина и много водопада. Женевско језеро, са површином од 581 км², сматра се највећим швајцарским језером, иако је његова јужна обала у Француској.

Швајцарска је мала земља од око 7,7 милиона људи окружена са четири далеко већа суседа: Француском, Немачком, Италијом и Аустријом. Ипак, упркос њеној малој величини, чини се да свако има мишљење о томе какав је живот у Швајцарској. За неке је планинска земља прелеп, нетакнути рај. За друге је напето, конзервативно и потпуно досадно.

Швајцарска је најпознатија по својим планинама, сиру, чоколади, кравама и сатовима.

Највећи изазов је одредити ко тачно типизира просечног Швајцарца: постоје четири различите културе и језика. Неких 64 одсто Швајцараца говори немачки. Око 20 одсто говори француски, седам одсто говори италијански, а мање од једног одсто говори романски.

Влада:

Швајцарска Конфедерација је савезна унија којом је управљано, до 2000. године, према уставу из 1874. године, који је дао врховну власт Савезној скупштини, законодавном телу, а извршну власт у Савезном већу. 1. јануара 2000. ступио је на снагу нови савезни устав који је заменио устав из 1874. године. Нови устав формално раздваја и кодификује четири дела швајцарског уставног права: демократију; владавина права; социјална заштита; и федерализам. Савезна скупштина се састоји од два већа: Националног савета (Натионалрат) од 200 чланова, које бирају грађани који имају 18 или више година директним гласањем на четворогодишњи мандат, и Државног већа (Стандерат) од 46 чланова, од којих су два именована од сваког од 20 кантона, и по један из сваког од шест полукантона, а плаћају кантони; посланици се бирају по законима кантона. Закон морају да одобре оба дома.

Кантони су суверени у свим питањима која уставом нису делегирана федералној влади и могу натјерати федерални закон на плебисцит правом референдума.

Међународна сарадња:

Иако је била чланица и служила као место за Лигу народа, Швајцарска није била чланица Уједињених нација до 10. септембра 2002. године.

Земља учествује у ЕЦЕ и неколико нерегионалних специјализованих агенција, као што су ФАО, УНЕСКО, УНХЦР, УНИДО, Светска банка, ИЛО, ИАЕА и СЗО. Швајцарска је активно учествовала у ОЕБС-у. Нација је такође члан Азијске развојне банке, Афричке развојне банке, Евроатлантског партнерског савета, Европске банке за обнову и развој, Савета Европе, Париског клуба, Интерамеричке развојне банке, ОЕБС-а, ЕФТА, СТО и ОЕЦД. Швајцарска има статус посматрача у ОАС-у и Латиноамеричком удружењу за интеграцију (ЛАИА). Седиште Међународног комитета Црвеног крста налази се у Женеви. Швајцарска је такође репозиториј Женевске конвенције, која регулише третман цивила, затвореника и рањеника у рату.

Популација:

Уједињене нације (УН) су 2005. године процениле популацију Швајцарске на 7.446.000, што је ставило на 95. место по броју становника међу 193 нације света. У 2005. години, отприлике 16% становништва било је старије од 65 година, са још 16% становништва испод 15 година. На сваких 100 жена у земљи било је 94 мушкарца. Према УН-у, очекивало се да ће годишња стопа промене становништва за период 2005–2010. бити 0,2%, што је влада сматрала прениском. Предвиђено становништво за 2025. годину је било 7.401.000.

УН процењују да је 2005. године 68% становништва живело у урбаним срединама, а да се становништво у урбаним срединама смањивало по годишњој стопи од -0,06%. Главни град Берн је те године имао 320.000 становника. Највеће градско подручје је Цирих, са 984.000 становника 2000. године. Остали велики градови и њихова процењена популација укључују Базел, 186.871; Женева, 185.526; и Лозана, 126.766.

Страни резиденти у Швајцарској чинили су око 20% укупног становништва 1998. године. Скоро трећина свих странаца са сталним пребивалиштем у Швајцарској је била италијанске националности; бивша Југославија, Шпанија, Португал, Немачка и Турска биле су следеће водеће земље порекла. Швајцарска је до 1997. године примила око 27.000 босанских избеглица, дајући већини само привремену заштиту. Године 1997. у Босну се вратило 8.000 самаца и парова без дјеце; добровољно се вратило још 2.800. Као резултат сукоба на Косову, Швајцарска се поново суочила са великим повећањем броја тражилаца азила 1999. године. Швајцарска влада је понудила привремену заштиту за око 65.000 Косовара који живе у земљи. Швајцарска је 2004. године угостила 47.678 избеглица, 18.633 тражиоца азила и 25 особа без држављанства. Главне земље поријекла за избјеглице биле су Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора и Турска.

Етничке групе:

Четири етно лингвистичке групе (германска, француска, италијанска и ретороманска) које чине староседеоце швајцарско становништво задржале су своје специфичне карактеристике. Око 65% становништва су Немци, 18% Французи, 10% Италијани, 1% Римљани, а 6% су припадници разних других група.

Језици:

Швајцарска је вишејезична држава са четири национална језика — немачким, француским, италијанским и ретороманским. Око 63,7% сталног становништва говори немачки као свој главни језик, претежно у северној, централној и западној Швајцарској; 19,2% говори француски, углавном на западу и југозападу; 7,6% Италијана, првенствено у јужном региону најближем Италији; и 0,6% рето-романског, широко се користи само у југоисточном кантону Граубунден (Гризон). Преосталих 8,9% говори разне друге језике.

Религије:

Верске деноминације према извештају из 2002. су износиле око 44% римокатолика, 47% протестаната, 4,5% муслимана и око 1% православних хришћана. Има око 17.577 припадника јеврејске заједнице и око 11.748 старокатолика.

Клима:

  Клима Швајцарске северно од Алпа је умерена, али варира у зависности од надморске висине, изложености ветру и других фактора; просечна годишња температура је 9°C. Просечна количина падавина варира од 53 цм. Генерално, области западно и северно од Алпа имају хладну, кишовиту климу, са зимским просецима близу или испод нуле, а летњим температурама ретко изнад 21°C. Јужно од Алпа, кантон Тицино има топлу, влажну, медитеранску климу, а мраз је скоро непознат. Клима Алпа и Јуре је углавном сурова, кишна или снежна, са мразом изнад 1830 м.

Флора и фауна:

Варијације у клими и надморској висини стварају разнолику флору и фауну. У најнижој зони испод 550 м расту стабла кестена, ораха, чемпреса, палме, смокве, поморанџе, бадеми; до 1200 м, шуме букве, јавора и храста; око 1.680 м, јела и бор; око 2.130 м, рододендрон, ариш, патуљасти и цембра бор и боровнице; а изнад снежне границе, више од 100 врста цветних биљака, укључујући и рунолист. Дивље животиње су дивокоза, вепар, јелен, видра и лисица.

Животна средина:

Загађење ваздуха је главна брига за животну средину у Швајцарској; аутомобили и друга транспортна возила дају главни допринос. Хемијски загађивачи и ерозија оштећују тло нације и ограничавају продуктивност. Швајцарска савезна канцеларија за шумарство је 1986. године објавила извештај у којем се наводи да је 36% шума у земљи страдало или оштећено киселим кишама и другим врстама загађења ваздуха.

Железнички систем Швајцарске састојао се од 4.527 км стандардних поздрава.

Ако се с неким срећете први пут, испружите руку и реците груези (здраво). Ако сретнеш пријатеља, онда га пољубиш три пута: понудивши прво десни образ, па леви, па опет десни. Последња размена је за жене које поздрављају жене и мушкарце који поздрављају жене. Дечаци се држе руковањем или можда мушким загрљајем. Када уђете у продавницу, реците продавцима груези, а када изађете реците адиеу (збогом). Људи такође могу поздрављати странце груези када пролазе улицом, и увек на пешачким стазама. Битте (молим) и мерси или данке (хвала) су такође цењени овде.

Лични простор:

Било да је у питању тезга са сиром у супермаркету, аутобуска станица или ски лифт, свако је за себе. Не очекујте да ће Швајцарци поштовати или чак признати поставу. Уместо тога, будите спремни да проговорите и кажете другима да је ваше време да купите хлеб, и немојте се стидети да употребите мали лакт да бисте напредовали када постоје хорде људи.

  Швајцарци такође нису забринути због налета једни на друге. Ако се нађете на удару, немојте правити прљаву фацу, већ реците сцхо гует (то је у реду) бранику и наставите даље. Ако се ударите, реците извини или акгуси (извините).

Швајцарци имају тенденцију да заузму приступ који је више до руке када је у питању њихов лични живот. Они обично буду тихи и дискретни када вас први пут сретну, тако да им немојте причати целу своју животну причу или постављати упитна питања о њиховој породици или послу. Вероватно ће бити потребно много труда и времена пре него што се из познаника надоградите у пријатеља.

Правила за свакодневни живот:

Швајцарци оправдавају своју репутацију када је у питању тачност. Овде каснити није начин живота: то је једноставно непристојно.

Идете на пословни састанак? Појавите се рано да бисте изгледали организовано, компетентно и са поштовањем.

Од људи се такође очекује да се појаве на време за друштвене изласке, било да је то вечера у нечијој кући, пиће у бару или забава. Швајцарци се не питају много: ако возови и аутобуси могу да иду на време, зашто не можете и ви?

Када се нађете са пријатељима на пићу, постоје строга правила када је у питању начин на који се наздравља. Сачекајте да сви попију своје пиће, погледајте свог партнера за наздрављање у очи, звекните чашама и реците зум Вохл или прост (наздравље).

Још једна област која се придржава правила је кључна је вешерај. Многи Швајцарци живе у становима, деле своје машине за прање и сушење веша. Свака јединица обично има одређени дан када може да користи вешерницу. Треба се држати дана и оставити све чисто.

Деца:

Деца школског узраста се подстичу да сама пешаче или возе бицикл до школе и да се сама играју напољу са пријатељима.

Швајцарска има јединствен образовни систем. Деца обично полазе у вртић са 4 или 5 година. После 6. или 9. разреда могу да полажу испит за упис у Гимназију, школу која им омогућава да иду на факултет.

Транспорт:

Пруге уског колосека. Од тога је 3.232 км било стандардног колосека. Скоро цео железнички систем дужине 4.494 км је електрификован. Швајцарска путна мрежа покривала је 71.212 км. У 2003. години било је 3.753.890 путничких аутомобила, а 335.958 комерцијалних возила. Процењује се да је било 65 аеродрома. Свисаир, који је делимично у власништву савезних и локалних власти, је линија заставе Швајцарске. Има летове са главних међународних аеродрома у Цириху, Женеви и Базелу до великих европских градова, Северне и Јужне Америке, Блиског истока, Азије и западне Африке. На редовним домаћим и међународним летовима превезено је око 10,6 милиона путника.

  Економија:

Швајцарска зависи од увоза хране и сточне хране и индустријских сировина, које финансира извозом индустријских производа. Пољопривреда је важна (у пољопривреди је Швајцарска око 60% самодовољна) иако је ограничена недостатком нивоа и плодног земљишта.

Незапосленост у Швајцарској је остала константно ниска у поређењу са другим земљама, иако је достигла неуобичајено високих 4,5%. Бруто домаћи производ (БДП) Швајцарске процењен је на 262,1 милијарду долара. БДП по глави становника процењен је на 35.000 долара.

Процењује се да је швајцарска радна снага бројала 3,8 милиона. Сектор услуга запошљавао је 72% радне снаге, при чему је 23,9% било ангажовано у индустрији, а 4,1% у пољопривреди. Страни радници чине око 30% радне снаге у земљи.

Око 443.000 хектара, или око 10,8% укупне површине земље, је под сезонским или трајним засадима. Пољопривредна производња обезбеђује само око 60% потреба нације за храном. 

Наука и технологија:

Највећа научна друштва, са седиштем у Берну, су Швајцарска академија наука, основана 1815. и Швајцарска академија инжењерских наука, основана 1981. године.

Домаћа трговина:

  Цирих, највећи град, је комерцијални, финансијски и индустријски центар Швајцарске. Базел је други по важности трговачки град, а следе Женева и Лозана.

  Спољнотрговински:

  Извозна роба Швајцарске подељена је у две категорије: машине које се продају другим произвођачима и робе које користе потрошачи. Земља извози велики број светских сатова и сатова. У 2004. извоз је износио 138,2 милијарде долара, а увоз робе 122,6 милијарди долара, са трговинским суфицитом од 15,6 милијарди долара. Суфицит текућег рачуна износио је 50,6 милијарди долара, што је еквивалентно 14,2% БДП-а, чиме је Швајцарска постала нето кредитор.

Банке:

Швајцарска је имала двије велике банке, 24 кантоналне банке и бројне банке у страном власништву, штедионице и друге банке и финансијске компаније. У тој години у земљи је било укупно 375 банака. Укупна билансна сума банака по глави становника у Швајцарској је већа него у било којој другој земљи у свету. Укупна актива швајцарског банкарског система износила је 1,3 трилиона долара на крају 2000. године, док су укупни депозити хартија од вредности износили 3,4 трилиона долара.

Процењује се да Швајцарска контролише једну трећину светског реосигурања, а приход од осигурања представља главну ставку у швајцарском платном билансу.

Залихе швајцарских СДИ у иностранству износиле су 170 милијарди долара (62,3% БДП) 1997. године и порасле на 205,2 милијарде долара (79% БДП) у 1999. години. 1999. године највећи власници швајцарских СДИ су биле Сједињене Државе (са 45 милијарди долара, 23% ); Уједињено Краљевство (23,7 милијарди долара, 11,5%); Немачка (17,4 милијарде долара, 8,5%); Холандија (12,5 милијарди долара, 6,1%); и Француска (10,4 милијарде долара, 5%).

Друштвени развој:

Постоји систем социјалног осигурања и систем обавезног професионалног пензија који се финансира из доприноса послодаваца и запослених, као и из државних субвенција. Старосне пензије се исплаћују са 65 година за мушкарце и 63 године за жене. Инвалидске и породичне пензије су такође доступне квалификованим примаоцима. Накнаде за боловање и породиљство су први пут уведене 1911. године. Медицинска нега је доступна свим лицима која живе у Швајцарској, а постоји план добровољног осигурања за све запослене који обезбеђују новчане накнаде. Породиљске накнаде се исплаћују до 16 недеља.

Здравствени стандарди и медицинска нега су одлични. Фармацеутска индустрија је један од највећих произвођача специјализованих фармацеутских производа. Системи управљане неге се широко користе, посебно са компонентом „чувара капија“ за контролу трошкова.

Образовање на свим нивоима је пре свега одговорност кањона. Швајцарска има велики број приватних школа које привлаче првенствено стране студенте. Око 97% деце узраста од пет до шест година било је уписано у неку врсту предшколског програма. Упис у средњу школу је био око 87% ученика који испуњавају услове за узраст. Швајцарска има 10 кантоналних универзитета, укључујући четири на француском говорном подручју и четири на немачким. Највећи универзитети су они у Цириху, Женеви и Базелу; други укључују оне из Лозане, Берна, Фрибурга и Нешатела. Важни су и Савезни институт за технологију у Цириху, Економски колеџ у Сент Галену и Савезни институт за технологију у Лозани.

Међународне организације:

Женева служи као дом бројних међународних организација укључујући Међународно друштво Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Светски савет цркава, Светску лутеранску федерацију, Светску алијансу реформираних цркава, Светску здравствену организацију и Светску извиђачку фондацију. Овде се такође налази неколико канцеларија комитета Уједињених нација, Економска комисија УН за Европу, Програм УН за животну средину, Висока комисија УН за избеглице, Институт УН за обуку и истраживање и Истраживачки институт УН за друштвени развој. Друге међународне организације са националним огранцима су Амнести интернешенел, Међународна одбрана деце, Каритас и Гринпис.

Туризам:

Швајцарска је дуго била једно од најпознатијих туристичких подручја на свету, а швајцарско гостопримство и швајцарска хотелска индустрија су с правом познати. Сликовне атракције су многобројне, а у швајцарским Алпима и на обалама швајцарских језера постоје обележја од интереса за скијаша, пливача, планинара, планинара и високог алпинисте. Постоји око 50.000 км обележених пешачких стаза и 500 ски лифтова.

                                                                                    Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: