|
|
| Desanka Ristić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
UČITELjICA
Šešir sa obodom i vez čaroban, bicikl sa cvetom umesto zvona. Ko je ta vila, ko je ona?
Desetine ručica oko njenog vrata, najvrednija ogrlica od brilijanta. U očima rosa, a svici u duši, ne, to oni ne plaču, to tuga pevuši.
Svoje reči obuva u cipelice snova, da dečje duše lete iznad krova. Lete tako do kraja sveta i drugih planeta, kako bi sačuvali u sebi san deteta.
- Ostani nam dobro, naša vilo lepa!
- Letite, svici, krilima deteta!
Vetar se uselio u njene uvojke, a u duši rascvetao ljubavi pupoljke. Sad ljubavlju diše dok stihove piše.
ODA UČITELjU
Učitelj, on jeriznica dobrote.Plodno zrno malos rodom koji klasa.
Učitelj prosvećuje,znanjem nas usrećuje.On je sunčev zrak,on razgoni mrak.
Učitelj imasamo jedno krilo,drugo mu je krilosvako dete milo.
Učitelj prosvećuje,znanjem nas usrećuje.On je sunčev zrak,on razgoni mrak.
NEŽNA VILA
U razred nam došlajedna mala vila,nežna kao svila.Ona samo ćuti,sve nas voli, gleda,kad nastavnik viče,nikome nas ne da.
Mala vila,nežna kao svila.
Otišla je vilana preglede mnoge,niko ne zna tajnukako da pomogne.Drugari smo njeniod razreda prvog,čuvamo je kaonekog rođenog, svog.
-Ja sam vili doneo jednububamaru, znam da ona volitu tačkastu šaru!
Ona lepo crta,boje su joj vedre,za crtanje koristii šarene krede.
Voleli bi svida nam ona kažešta je čini srećnom,jer sreća pomaže.
-Ja sam s vilom sedela,kad je lutku kupalanije mi smetalo inisam se ljutila.Prsnula je penomnovu svesku moju,ja joj vidim radostu svakome skoku.Tad suza radosnicazablista u oku.
Kad plavi baloniu nebo polete,to je znak da na svetuima mesta za svako dete.Učimo složno,mislimo na nju,zato je sreća uvek tu.
Putuje s nama,na izlete ide. Igra se i smeši,spremana sve da uteši.
Ponekad se ljuti,ljutnja kratko traje,ljubav kao srebrni prahposipa i daje.
Mala vila,nežna kao svila!
Inkluzija to jekad prihvatiš druge,jer deca su bićaispod sjajne duge.
Kad zavoliš drugesrce tvoje raste,živiš u najlepšemsvetu dečje mašte.
Naša mala vila,nežna kao svila!
|