|
|
| Десанка Ристић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
УЧИТЕЉИЦА
Шешир са ободом и вез чаробан, бицикл са цветом уместо звона. Ко је та вила, ко је она?
Десетине ручица око њеног врата, највреднија огрлица од брилијанта. У очима роса, а свици у души, не, то они не плачу, то туга певуши.
Своје речи обува у ципелице снова, да дечје душе лете изнад крова. Лете тако до краја света и других планета, како би сачували у себи сан детета.
- Остани нам добро, наша вило лепа!
- Летите, свици, крилима детета!
Ветар се уселио у њене увојке, а у души расцветао љубави пупољке. Сад љубављу дише док стихове пише.
ОДА УЧИТЕЉУ
Учитељ, он јеризница доброте.Плодно зрно малос родом који класа.
Учитељ просвећује,знањем нас усрећује.Он је сунчев зрак,он разгони мрак.
Учитељ имасамо једно крило,друго му је крилосвако дете мило.
Учитељ просвећује,знањем нас усрећује.Он је сунчев зрак,он разгони мрак.
НЕЖНА ВИЛА
У разред нам дошлаједна мала вила,нежна као свила.Она само ћути,све нас воли, гледа,кад наставник виче,никоме нас не да.
Мала вила,нежна као свила.
Отишла је вилана прегледе многе,нико не зна тајнукако да помогне.Другари смо њениод разреда првог,чувамо је каонеког рођеног, свог.
-Ја сам вили донео једнубубамару, знам да она волиту тачкасту шару!
Она лепо црта,боје су јој ведре,за цртање користии шарене креде.
Волели би свида нам она кажешта је чини срећном,јер срећа помаже.
-Ја сам с вилом седела,кад је лутку купаланије ми сметало инисам се љутила.Прснула је пеномнову свеску моју,ја јој видим радосту свакоме скоку.Тад суза радосницазаблиста у оку.
Кад плави балониу небо полете,то је знак да на светуима места за свако дете.Учимо сложно,мислимо на њу,зато је срећа увек ту.
Путује с нама,на излете иде. Игра се и смеши,спремана све да утеши.
Понекад се љути,љутња кратко траје,љубав као сребрни прахпосипа и даје.
Мала вила,нежна као свила!
Инклузија то јекад прихватиш друге,јер деца су бићаиспод сјајне дуге.
Кад заволиш другесрце твоје расте,живиш у најлепшемсвету дечје маште.
Наша мала вила,нежна као свила!
|