detalj slike: KRK Art dizajn

Nepotvrđena smrt Viktora D.

    Ova priča može započeti sa: Bio je... Ali, zašto nije? Možda jeste još uvek i negde. Niko ne može potvrditi istinitost sumnje u događaj. Događaj koji se odigrao, ili možda nije? Poslednje što je grana nad rekom zapamtila, bio je dodir ruke.  Prsti koji su umesto peroreza ispisivali nekoliko reči. Levo stopalo je skliznulo ostavljajući trag i tog trenutka sve je prestalo da postoji.

    Ništa neuobičajeno nije ostalo u bilo čijem pogledu. Nijedna neizgovorena reč nije zaspala u nečijem uhu. Sve što je prethodilo, bilo je uobičajeno. Viktor D. Je mučio sebe, to je poznato. Odbačene prikaze pretvarao je u likove. Crnilom misli, osvetljavao je oreole nad nepostojećim. Ćutanjem, neprekidno je budio usnulost, bio je običan i naopako jednostavan. Nije priznavao poraze ni kada su bili neminovnost. Bežao je glavom bez obzira od osmeha i raširenih zagrljaja. Živeo je smrt i smrt je bila život. Opirao se snovima, ali oni su plesali sa njim. Jednom, u skrivenosti, zaključao je otrov na usnama i hitao olovnih koraka. Možda nije imao želja. Možda, ubedio je sebe da smrt dolazi  se poslednja strast ugasi. Niko ne zna šta je gorelo u mislima poslednjih sati...

     Trag utisnutog stopala i kraj... Uzalud su danima goniči života tražili odbeglu smrt. Najzad, umorni, odustali su. Drvo je ćutalo. Tragovi nisu postojali i ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: