detalj slike: KRK Art dizajn

Trilogija "Bol uspomena" - Zorica Šipka
(ARTE - Beograd, 2023)

Zorica Šipka Ergelašev rođena je 1950. u Beogradu. Završila je srednju Školu za dizajn. Diplomirala je na grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Sarađivala je kao student u nekoliko projekata Instituta za istoriju umetnosti pri Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomski rad Pera J. Popović – život i delatnost – objavljen joj je u Zborniku za likovne umetnosti, Novi Sad.

Po diplomiranju radila je na Odeljenju za istoriju umetnosti kao stručni saradnik – sekretar odeljenja. Pošto se penzionisala počela je da se bavi pisanjem. Prvi roman, Mnogo ljubavi i jedna smrt na Banjici, objavljen je kao samostalno autorsko izdanje 2019.

Za „Arte“ objavljuje trilogiju romana „Bol uspomena“ – „Ubistvo na Banjici“, „Jače od sećanja“ i „Porodične tajne“

Zorica Šipka, Ubistvo na Banjici (prvi roman iz trilogije Bol uspomena) ARTE, 2023

Prijateljica Dušice Dobrić, pedesetogodišnja vaspitačica Ljubica Milić, ubijena je na Banjici dok je izlazila iz automobila. Milivoje Milić, Ljubičin suprug, ugledao ju je na tlu ispred kola. Pozvao je hitnu pomoć, a potom je došla policija. Pošto je bila nasilna smrt Milivoje Milić je priveden.

Radnju romana komlikuju ljubavne prevare i utvrđivanje očinstva.

Zorica Šipka, Jače od sećanja (drugi roman iz trilogije Bol uspomena) ARTE, 2023

Pedeset četvorogodišnja Dušica Dobrić razmišlja o godinama koje su joj neumitno prošle. Nizale su joj se tragedije. Posle Ljubičinog ubistva i pogibije muža umrli su joj i roditelji. Uz pomoć prijateljice stupa u kontakt sa čovekom koji ju je u mladosti voleo. Pošto on živi u Skoplju a ona u Beogradu druženje počinju razgovorom preko mobilnog telefona i SMS porukama. Poruke su se nizale jedna za drugom. Dušica ih je čekala, čitala, pa je zatim odgovarala. Sanjarila je i maštala.

Jedno su SMS poruke i razgovori preko mobilnog, a drugo je njihov susret koji se desio posle trideset godina.

Zorica Šipka, Porodične tajne (treći roman iz trilogije Bol uspomena) ARTE, 2023

Uzbudljiva je porodična saga o četiri generacije žena. Osnova za istraživanje Dušice Dobrić bila je majčina priča koja joj je više ličila na bajku nego na istinu. Razmišljala je o svom biološkom dedi po majci koji je bio potomak istorijske ličnosti. Čudila se, međutim, što njenu majku Veru nije priznao. Naime, Dragica Nikolić, Dušičina baba, rodila je vanbračno  Veru u petnaestoj godini. Je li Dragica bila zavedena, pa ostavljena; ne daj bože, silovana ili...

Zorica Šipka

UBISTVO NA BANjICI

2. glava

Vaspitačica Ljubica Milić, pedesetogodišnjakinja skladnog tela, poludugačke farbane plave kose i kestenjastih očiju, bila je zadužena za proslavu dečijih rođendana u vrtiću. Dogodilo se da se danas, u petak, slave dva rođendana, pa se zabava odužila. Poslednja deca otišla su tek oko sedam. U sedam i petnaest Ljubica je ušla u automobil i krenula od Novog Beograda prema naselju Banjica 2. Usput je razmišljala da je šteta što se zadržala ovoliko dugo, jer da je ranije izašla, svratila bi do tržnog centra da potraži poklon za pedeseti rođendan svoje najbolje prijateljice i komšinice Dušice Dobrić. Zaključila je potom da razloga za žurbu ipak nema, jer je proslava predviđena za drugu subotu. Rešila je da sledeće nedelje obiđe ovaj tržni centar i još nekoliko na Novom Beogradu.

Kada je uskoro stigla do parkinga iza solitera, bilo je slobodno samo jedno mesto na kraju. Smetala joj je blizina prepunih kontejnera iz kojih se širio neprijatan miris. Tu je povremeno zaticala odrpance kako preturaju po smeću. Pogledala je kroz prozor, ali nije videla nikoga. Parkirala je automobil i izašla.

Pre nego što je zatvorila vrata, začula je neki šušanj iza sebe. Okrenula se i trgla ugledavši obrise muškarca sa podignutom kapuljačom, ali brzo se pribrala kada ju je spustio. Pre nego što se oglasio, kazala mu je da nemaju više o čemu da razgovaraju. Saopštila mu je sve što je imala u jučerašnjoj SMS poruci. Pokušao je da je razuveri. Počeli su da se raspravljaju. Ubrzo je izgubila kontrolu nad svojim rečima, a on nad svojim postupcima. Okrenula se da se udalji, kada ju je on uhvatio otpozadi za kosu i privukao k sebi. Mislila je da će je poljubiti, i pokušala je da se izmigolji, da vikne, ali pre nego što je uspela da nešto izusti, njegova šaka našla joj se preko usta. Druga ruka stisla ju je za bradu i brzim pokretom cimnula joj je glavu.

Zorica Šipka

JAČE OD SEĆANjA

7.

„Biserka“, nastavila je Dušica Dobrić, „sinoć sam, kada su deca otišla na spavanje, nešto tražila na internetu.“

„Znala sam da se nešto dogodilo.“

„Kako?“

„Danas se neprekidno zagonetno osmehuješ.“

„Osmehujem?“

„Jeste...“

„Maa...“

„Poričeš ono što je očigledno. Ti sebe ne vidiš, ali ja te vidim. Mada, kada bolje razmislim, verovatno i ne primećuješ... Evo... Opet...“

„Doobroo... Neka ti bude.“

„Nestrpljiva sam... Pričaj.“

„Priznajem, ponekad mi se dešava da uradim nešto nezrelo... Kao ono sinoć... Potražila sam na Guglu neka imena iz prošlosti i...“

„Muška?“

„Da...“

„Neke tvoje stare ljubavi?“

„Nisu.“

„Nisu?“

„Ne prekidaj me svaki čas.“

„U redu.“

„Ali posle ovoga što ću ti reći...“

„Slušam.“

„Bila sam zaljubljena nekoliko puta...“

„Jesi li sada zaljubljena?“

„Šta ti pada na pamet?“

„Dobro, izvini, neću te više prekidati.“

„Ti znaš kakav je bio Dušan. I ja sam znala, ali i moja majka. Pre nego što smo se uzeli, stalno me je opominjala da nije za mene. Na kraju me je, ipak, ubedila. Raskinuli smo i otišla sam na more. Mislila sam da ću ga tamo zaboraviti, ali...“

„Nisi.“

„Nisam...“

„Ali si upoznala nekog?“

„Jesam. Više njih... Samo... nije ono što si verovatno pomislila... Bili smo samo drugovi... Ništa više.“

„Kada ti tako kažeš.“

„Mladići su mi se udvarali, ali ja sam im rekla, odmah na početku, da sam pre dolaska na more raskinula ljubavnu vezu i da patim.“

„I, je li ih to odvratilo?“

„Nije... Nastavili su da me saleću... Priznajem... Godilo mi je... Verovatno su mislili da se pretvaram, a ja... Zamolila sam mamu da mi uplati drugu smenu, pa onda i treću... Provela sam na moru punih mesec i po dana.“

„I...?“

„Ništa...“

„Kako, ništa?“

„Posle letovanja smo se dopisivali...“

„Dopisivali?“

„Da.“

„Pa šta ste toliko imali da pišete?“

„Pokušavali su i na taj način da me pridobiju... Nastavili su da mi se udvaraju, a meni je to prijalo... Nehotice sam im, izgleda, dala lažnu nadu... Nisam želela da ih povredim, ali jasno mi je da jesam... Žalim zbog toga i stvarno se kajem... Patila sam za Dušanom i nisu mi bili važni drugi. Mladost – ludost.

I nemoj pogrešno da me razumeš. Dopisivala sam se i sa devojkama... Iz cele Jugoslavije... Čak sam počela da učim, zbog jednog Italijana, i italijanski.“

„Znači, ipak si bila zaljubljena.“

„Nisam... Bilo mi je zanimljivo da pišem... Pisala sam čak i pesme... Imala sam nadahnuće... To mi je, tek sada shvatam, bila terapija...“

„Pređi na stvar...“

„Ukratko, bio je među momcima i jedan student medicine.“

„Dušanov kolega?“

„Ne... On je iz Skoplja.“

„Ličio je na Dušana?“

„Nije... Povezivala ih je jedino medicina. Ti si znala Dušana, a upoznala si i Veselina Naumovića...“

„Kakve Naumović ima veze sa...?“

„Veselin liči na tog mladića koga sam upoznala na moru...“

„I?“

„Poželela sam da saznam šta je bilo sa njim posle...“

„Pa šta bi moglo biti...? Zaposlio se... Oženio se... Ima decu...“

„Pre nego što sam se pomirila sa Dušanom, on me je posetio.“

„Bio je kod tebe kući?“

„Jeste... I upoznao se sa mojom majkom.“

„Stvarno...?“

„Njoj se mnogo svideo. Ostali su nasamo dok sam kuvala kafu i kada sam se vratila zatekla sam ih nasmešene. Osvojio ju je.“

„A tebe?“

„Nije...“

„I, šta je bilo?“

„On je istog dana otputovao, a ja sam našla utehu sa Milivojem Milićem, a potom sam se... pomirila sa Dušanom i...“

„Udala si se.“

„Da.“

„I šta sada?“

„Sinoć sam pročitala pisma iz onog vremena... I... odlučila sam da saznam šta se dogodilo sa tim mladićem sa kojim je moja majka želela da budem... Kod kuće sam na Guglu našla njegovo ime, ali da me sinovi ne bi otkrili, nastavila sam istraživanje na kompjuteru u depou. Otkrila sam neke podatke. Šta ti misliš o tome?“

Zorica Šipka

PORODIČNE TAJNE

1.        glava

2015.

Pre nešto manje od godinu dana, 31. decembra 2014, gospođa Dušica Dobrić otišla je u penziju. Bilo joj je u početku teško. Osećala se odbačeno. Nedostajala joj je biblioteka; razgovor sa prijateljicom i koleginicom Biserkom Mrgudić; bibliotekar Veselin Naumović; čitaoci; čak i nova koleginica koja je došla umesto Svetlane Sekulić.

Sinovi su odrasli. Tridesetogodišnji Željko i dvadesetosmogodišnji Žarko su se oženili i otišli, a dvadesetčetvorogodišnji Predrag, mada je ostao sa njom u stanu, uglavnom je vreme provodio na fakultetu, sa kolegama i drugovima ili sa devojkom.

Pošto je imala vremena, Dušica je povremeno razmišljala o sebi. Shvatila je da je svesno odbijala da prizna da je idealizovala stvarnost. Kada je obuzme sanjarenje, nije mogla da se obuzda.

Posle neuspele veze sa Vlatkom 2004, odlučila je da više ne pretura po starim pismima i uspomenama. Kada je, međutim, nekoliko meseci kasnije pozvana na tridesetpetogodišnjicu mature, obradovala se. Ponovo će se, posle tri i po decenije, sresti sa drugovima i drugaricama iz razreda. Onda se prisetila svoje kratke emotivne veze sa jednim od njih i rastužila se. Ona je bila kriva za raskid. Postupila je ružno. Nije otišla na poslednji sastanak, jer je u međuvremenu počela da se zabavlja sa Dušanom. Nije trebalo da ga ostavi u neizvesnosti, već da mu kaže. Prošlost ju je opet proganjala. Da li da ide ili ne? Ako ode, srešće ga. Šta da radi?

Na proslavu mature ipak je otišla. Nije se pokajala. Uspomene su je vratile u mladost. Svi su bili razdragani. Neke nije prepoznala, ali bivšeg mladića jeste. Razgovarali su. Nije mogao da se seti zbog čega su raskinuli. Odmah posle maturiranja otišao je u vojsku. U Splitu je upoznao devojku sa kojom se oženio i sa kojom je i sada u srećnom braku.

Obično je ono što tražimo, kazala joj je jednom prilikom Biserka, tu nadohvat ruke, a mi i dalje tražimo, jer od silne želje da ga nađemo, postajemo slepi. Bila je u pravu. Baš to joj se i desilo. Želja da se nekome dopadne ostvarila joj se ubrzo u biblioteci. Za nerealnom potragom i biranjem nekog iz prošlosti više nije bilo potrebe.

Od tada je prošlo desetak godina. U stabilnoj je i skladnoj vezi od 2006, ali nije se udala. Već prve godine zabavljanja su se verili. Dao joj prsten, ali ona je odugovlačila sa venčanjem. Shvatila je da joj više odgovara da bude slobodna. Naravno, nije mu to rekla. Plašila se da će je brak sputati. Pretvoriti u domaćicu, a ona je nameravala da ostavi neki trag za sobom. Da uradi nešto korisno. Još nije znala šta bi to moglo biti, ali... Onda se setila. Oduvek ju je zanimalo majčino poreklo. Majka joj je bila vanbračno dete i prezivala se po svojoj majci, a ne po ocu.

Preplavila ju je pozitivna energija. Obradovala se što će, napokon, umesto čitanja starih pisama svojih nekadašnjih udvarača, pokušati da rasvetli porodičnu tajnu. To je konačno došlo na red početkom decembra 2015.

Potražila je drvenu kutiju u kojoj su se nalazila porodična dokumenta.

Obradovala se kada ju je našla. Bila je na dnu ormara. U uglu. Zaklonjena dugačkim svečanim haljinama koje je nosila dok je bila mlada i koje više nikada neće obući. Istraživanje je moglo da počne.

Otišla je u trpezariju. Sklonila je stolnjak, pa stavila kutiju na sto i otvorila je. Na vrhu su bile stare fotografije i razglednice, a ispod njih požuteli papiri. Pažljivo ih je vadila i razvrstala. Na jednu gomilu stavila je fotografije, na drugu razglednice, a na treću požutele papire. Taman kada je pomislila da je završila sortiranje, ugledala je, na dnu kutije, vojna odlikovanja.

Odlučila je da, pre nego što ih razgleda, potraži majčinu krštenicu. Prezimena majčinog oca se sećala, ali ne i imena, mada je bila sigurna da joj je majka rekla. Obradovala se kada ju je našla i s nestrpljenjem je potražila rubriku sa imenom i prezimenom majčinog oca.

PODELITE OVAJ TEKST NA: