O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede






















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Razgovori


IGOR OBRADOVIĆ : RAD SA DECOM JE JEDINA SIGURNA INVESTICIJA U BUDUĆNOST

Neda Gavrić
detalj slike: KRK Art dizajn


Igor Obradović : Rad sa decom je jedina sigurna investicija u budućnost   


Ovo je velika stvar ne samo za lokalne parohijane već i za naše ljude širom Amerike pa čak i sveta. Jer nam je želja da kroz naš primer pokažemo kako deca mogu i na ovaj način da uče jezik, kulturu i tradiciju. Naravno, naša lokalna zajednica je sa oduševljenjem prihvatila jednu ovakvu ideju. - Igor Obradović, upravnik Srpskog dramskog pozorišta u Čikagu


Игор Обрадовић, управник Српског драмског позоришта у Чикагу


Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Čikago, 18.08.2023.
 
Srpsko dramsko pozorište, koje već broji više od 50 glumaca, amatera, osnovano je nedavno u Čikagu pri Crkvi Svetog Nikole, u okviru novog Sportsko-kulturnog centra "Nikola Tesla", čiji ste Upravnik. Kako je sve teklo, od ideje do realizacije?


Nakon što se krenulo sa planom o stvaranju Sportsko-kulturnog centra Nikola Tesla pri Crkvi Sv. Nikole u Brukfild-u, upućen je poziv već postojećem pozorištu, da prostorije novokupljenog imanja koristi kao svoje a zauzvrat besplatno organizuje dramsku sekciju za najmlađe. Međutim, niko nije bilo raspoloženih za tako nešto. Ja sam sačekao nekih godinu dana, video da  se niko nije javio, pa sam se ponudio da sam krenem u realizaciju osnivanja novog pozorišta za decu i odrasle pod istim krovom. Nije bilo lako, ali uz veliku podršku Oca Nemanje i njegove supruge kao i Anđele koja vodi folklornu grupu čiji su članovi činili kostur pozorišta, dobili smo jednu instituciju koja je odmah po osnivanju privukla veoma veliku pažnju.


Koliko je  za zajednicu Srba u Čikagu i SAD značajno osnivanje, ne samo kao pozorišta već i kao institucije koja će doprineti negovanju kulture, tradicije i jezika?


Mislim da je ovo velika stvar ne samo za lokalne parohijane već i za naše ljude širom Amerike pa čak i sveta. Jer nam je želja da kroz naš primer pokažemo kako deca mogu i na ovaj način da uče jezik, kulturu i tradiciju. Naravno, naša lokalna zajednica je sa oduševljenjem prihvatila jednu ovakvu ideju.


Pozorište već ima predstavu 'Ko se zadnji smeje' koju je specijalno za vaše pozorište napisala Silvija Otašević iz Majamija, dobitinica prve nagrade Matice iseljenika za dečju književnost, Rastko Petrović. Planirate već za jesen da je spremite sa vašim najmlađim članovima?


Tako je , grupa koju čine deca starija od 10 godina radi na predstavi koju je specijalno za nas napisala Silvija Otašević. Naši tinejdžeri su veoma pozitivno reagovala na tekst i svi zajedno jedva čekamo da predstava bude spremna za izvođenje. Silvija je vrlo uspešna spisateljica i saradnja sa njom je samo primer kako možemo da povežemo naše istaknute umetnike širom sveta u zajednički, plemeniti cilj a to je očuvanje jezika, kulture i tradicije a uz to da malo naučimo istoriju, običaje i sve to prezentujemo našim prijateljima.


Takođe, pripremate i predstavu „ Kako su postale ružne reči“ Duška Radovića. Da li je i ona namenjena za vaše najmlađe članove?


Ovu predstavu sprema naša najmlađa grupa a to su deca do 10 godina koja je za sada i najbrojnija. Mogu da kažem da imamo vrlo talentovane mlade glumce, koji su veoma posvećeni i pored toga što imaju drugih obaveza ne propuštaju ni jednu probu. Rad sa decom je jedina sigurna investicija u budućnost. Hteo bih da napomenem veliku ulogu roditelja, koji osim što dovode svoju decu na probe, spremni su za svaku vrstu pomoći. Zbog velikog interesovanja imamo i treću grupu dece koju smo nazvali polaznici.


U pripremi je i komedija "Dupljaci" po tekstu Dragiše Kašikovića, jednog od najznačajnijih stvaralaca u dijaspori. Sudeći po repertoaru, brižljivo birate koji tekst ćete „oživeti“?


Dobro ste primetili, veoma pažljivo i namenski biramo tekstove. Nije nam namera samo da radimo proverene, poznate i priznate tekstove da bi smo zabavili našu publiku. Primer tome je predstava „Dupljaci“  po tekstu istaknutog intelektualca Dragiše Kašikovića koji je živeo i stvarao u Čikagu i koju postavljamo u saradnji sa Miodragom Jakšićem i on će specijalno zbog ove predstave doputovati u Čikago. Mogu da dodam, da glumačku ekipu čine veoma uspešni i poznati ljudi Čikaške dijaspore.
 
Pomenuli ste da ćete raditi i na tekstu osnivača Tesline naučne fondacije, Nikole Lončara. Šta je ono što želite da posebno naglasite ovom pričom ljudima širom SAD?

Nikola Lončar je napisao tekst prilagođen za školski uzrast. Želja nam je da školsku decu upoznamo sa delima našeg genijalca Nikole Tesle. Ovo je za sada jedina predstava koju bih želeo da spremimo na engleskom. Voleo bih da gostujemo i po Američkim školama.


Imate veliku podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Koliko dugo i često sarađujete? Koliko vam znači podrška ovako značajne institucije?


Na skupu koji su organizovale Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu i Kancelarija Republike Srpske imao sam priliku da razgovaram sa predstavnicima Kancelarije za Dijasporu koju vodi Arno Gujon i tom prilikom sam dobio punu moralnu podršku za sve što radimo, tako da su, ispostaviće se, od samog početka rada, naša moralna podrška i hvala im na tome. To nam svakako dosta znači i veliki je podsticaj.  Imamo i neke planove koje ne bih još da otkrivam.


Glavni ste glumac u krakometražnom filmu "Sladoled" (Ice cream)  prikazanom na više od 20 festivala u SAD i Evropi. Premijera tog ostvarenja u Srbiji bila je i na Karlovci film festivalu. Kako je domaća publika reagovala na ovaj film?


Upravo sam danas dobio vest da smo primljeni na naš dvadesettreći festival, što bi u proseku značilo da smo od premijere prošle godine do sada, imali dva prikazivanja mesečno. Veoma nam je drago da je film imao i srpsku premijeru i to se baš desilo pre nekoliko dana u  Sremskim Karlovcima, ali takođe da napomenem meni jednu veoma dragu a to je premijera u Republici Srpskoj na filmskom festivalu "Prvi kadar" tako da su sve naše želje ispunjene! Nažalost, nisam bio u mogućnosti da posetim ova dva festivala da bih sa vama podelio utiske. Međutim, film se prikazao u Vašingtonu na skupu srpske dijaspore pred prepunom salom i mogu vam reći da su komentari bili veoma pozitivni. Prijatno sam iznenađen kako su naši ljudi iz dijaspore reagovali na film, najveći kompliment je bio, zašto nije trajao malo duže :).

Ko je sve imao ključnu ulogu u realizaciji ovog projekta, ovog filma?


Film je mešovite produkcije Američko-Srpsko-Argentinska. Inače, scenarijo i režiju potpisuje Svetozar Spremo poreklom iz Republike Srpske ali je rođen u Americi. Direktor fotografije je naš istaknuti snimatelj, Srđan Srđenović, koji je završio FDU u Beogradu, muzika naš poznati trubački orkestar Dejana Petrovića. Snimali smo u Čikagu, tonska realizacija u Beogradu a slika u Argentini, što ovaj projekat čini internacionalnim.


Film „Sladoled“ je nakon Filmskog festivala u Palm Springsu, prikazan i u Rusiji na 44. Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, jednom od najstarijih na svetu. Kakvi su utisci sa ovog, veoma značajnog, filmskog festivala?


Naša dva najveća festivala na kojima se film prikazao jesu Palm Springs koji je ujedno i ("Oscarqualified") kvalifikacioni za Oskara gde smo od 6000 filmova ušli u konkurenciju među 300. I naravno, moj sigurno najomiljeniji do sada, a to je Moskovski festival koji se organizuje uz podršku Ministarstva kulture Ruske Federacije gde smo, od oko 1000 prijavljenih filmova, ušli među 18 za takmičarski deo. Ne samo što je drugi najstariji filmski festival i ubraja se tj ubrajao se u kategoriju "A" festivala, Moskovski festival je događaj koji vam donosi nezaboravne uspomene i na kojem su  prisustvovale najveće svetske filmske zvezde. Samo da napomen da je na 43. filmskom festivalu u žiriju bio naš Miloš Biković, koji je u Rusiji velika zvezda. Nosim nezaboravne i lepe uspomene sa ovog festivala i iskreno se nadam povratku sa nekim naredim filmom.


Kada možemo film očekivati u redovnim terminima u Srbiji i Republici Srpskoj?


Trenutno film "Sladoled" (Ice cream) predviđen je samo za festivalsko prikazivanje i još uvek ne znamo da li će biti u na nekoj od platformi jer nam je želja da na krilima uspeha kratkometražnog filma uradimo i dugometražni.


Šta je ono što vas očekuje u narednom periodu? Nove premijere filma, predstava?


Kao što sam napomenuo, želja nam je da snimimo dugometražnu imigrantsku priču gde bi glavnu ulogu imao karakter iz kratkometražnog filma i piše se novi scenario. Naravno, to zahteva ozbiljnije finansije i trenutno radimo na tome i iz tog razloga nekoliko kratkih filmova koje smo planirali da snimimo, ostavljeni su po strani i čekaju slobodno vreme. Što se pozorišta tiče , naš repertoar je popunjen do 2025. Želimo da nam repertoar bude šarenolik i da zadovoljimo sve ukuse. Posle premijernih izvođenja predstava koje sad spremamo naš fokus će biti da sa istim gostujemo širom Amerike, Srbije, Republike Srpske i gde god ima naših ljudi.



Игор Обрадовић са члановима редакције Књижевне радионице Кордун, Николом Мишчевићем, Недом Гаврић и Илијом Шаулом у просторијама СтудиоБ ТВ у Београду






PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"