детаљ слике: КРК Арт дизајн

Игор Обрадовић : Рад са децом је једина сигурна инвестиција у будућност   

Ово је велика ствар не само за локалне парохијане већ и за наше људе широм Америке па чак и света. Јер нам је жеља да кроз наш пример покажемо како деца могу и на овај начин да уче језик, културу и традицију. Наравно, наша локална заједница је са одушевљењем прихватила једну овакву идеју. - Игор Обрадовић, управник Српског драмског позоришта у Чикагу

Игор Обрадовић, управник Српског драмског позоришта у Чикагу

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука - Чикаго, 18.08.2023.

Српско драмско позориште, које већ броји више од 50 глумаца, аматера, основано је недавно у Чикагу при Цркви Светог Николе, у оквиру новог Спортско-културног центра "Никола Тесла", чији сте Управник. Како је све текло, од идеје до реализације?

Након што се кренуло са планом о стварању Спортско-културног центра Никола Тесла при Цркви Св. Николе у Брукфилд-у, упућен је позив већ постојећем позоришту, да просторије новокупљеног имања користи као своје а заузврат бесплатно организује драмску секцију за најмлађе. Међутим, нико није било расположених за тако нешто. Ја сам сачекао неких годину дана, видео да  се нико није јавио, па сам се понудио да сам кренем у реализацију оснивања новог позоришта за децу и одрасле под истим кровом. Није било лако, али уз велику подршку Оца Немање и његове супруге као и Анђеле која води фолклорну групу чији су чланови чинили костур позоришта, добили смо једну институцију која је одмах по оснивању привукла веома велику пажњу.

Колико је  за заједницу Срба у Чикагу и САД значајно оснивање, не само као позоришта већ и као институције која ће допринети неговању културе, традиције и језика?

Мислим да је ово велика ствар не само за локалне парохијане већ и за наше људе широм Америке па чак и света. Јер нам је жеља да кроз наш пример покажемо како деца могу и на овај начин да уче језик, културу и традицију. Наравно, наша локална заједница је са одушевљењем прихватила једну овакву идеју.

Позориште већ има представу 'Kо се задњи смеје' коју је специјално за ваше позориште написала Силвија Оташевић из Мајамија, добитиница прве награде Матице исељеника за дечју књижевност, Растко Петровић. Планирате већ за јесен да је спремите са вашим најмлађим члановима?

Тако је , група коју чине деца старија од 10 година ради на представи коју је специјално за нас написала Силвија Оташевић. Наши тинејџери су веома позитивно реаговала на текст и сви заједно једва чекамо да представа буде спремна за извођење. Силвија је врло успешна списатељица и сарадња са њом је само пример како можемо да повежемо наше истакнуте уметнике широм света у заједнички, племенити циљ а то је очување језика, културе и традиције а уз то да мало научимо историју, обичаје и све то презентујемо нашим пријатељима.

Такође, припремате и представу „ Како су постале ружне речи“ Душка Радовића. Да ли је и она намењена за ваше најмлађе чланове?

Ову представу спрема наша најмлађа група а то су деца до 10 година која је за сада и најбројнија. Могу да кажем да имамо врло талентоване младе глумце, који су веома посвећени и поред тога што имају других обавеза не пропуштају ни једну пробу. Рад са децом је једина сигурна инвестиција у будућност. Хтео бих да напоменем велику улогу родитеља, који осим што доводе своју децу на пробе, спремни су за сваку врсту помоћи. Због великог интересовања имамо и трећу групу деце коју смо назвали полазници.

У припреми је и комедија "Дупљаци" по тексту Драгише Kашиковића, једног од најзначајнијих стваралаца у дијаспори. Судећи по репертоару, брижљиво бирате који текст ћете „оживети“?

Добро сте приметили, веома пажљиво и наменски бирамо текстове. Није нам намера само да радимо проверене, познате и признате текстове да би смо забавили нашу публику. Пример томе је представа „Дупљаци“  по тексту истакнутог интелектуалца Драгише Kашиковића који је живео и стварао у Чикагу и коју постављамо у сарадњи са Миодрагом Јакшићем и он ће специјално због ове представе допутовати у Чикаго. Могу да додам, да глумачку екипу чине веома успешни и познати људи Чикашке дијаспоре.

Поменули сте да ћете радити и на тексту оснивача Теслине научне фондације, Николе Лончара. Шта је оно што желите да посебно нагласите овом причом људима широм САД?

Никола Лончар је написао текст прилагођен за школски узраст. Жеља нам је да школску децу упознамо са делима нашег генијалца Николе Тесле. Ово је за сада једина представа коју бих желео да спремимо на енглеском. Волео бих да гостујемо и по Америчким школама.

Имате велику подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Колико дуго и често сарађујете? Колико вам значи подршка овако значајне институције?

На скупу који су организовале Амбасада Републике Србије у Вашингтону и Kанцеларија Републике Српске имао сам прилику да разговарам са представницима Kанцеларије за Дијаспору коју води Арно Гујон и том приликом сам добио пуну моралну подршку за све што радимо, тако да су, испоставиће се, од самог почетка рада, наша морална подршка и хвала им на томе. То нам свакако доста значи и велики је подстицај.  Имамо и неке планове које не бих још да откривам.

Главни сте глумац у кракометражном филму "Сладолед" (Ice cream)  приказаном на више од 20 фестивала у САД и Европи. Премијера тог остварења у Србији била је и на Kарловци филм фестивалу. Како је домаћа публика реаговала на овај филм?

Управо сам данас добио вест да смо примљени на наш двадесеттрећи фестивал, што би у просеку значило да смо од премијере прошле године до сада, имали два приказивања месечно. Веома нам је драго да је филм имао и српску премијеру и то се баш десило пре неколико дана у  Сремским Kарловцима, али такође да напоменем мени једну веома драгу а то је премијера у Републици Српској на филмском фестивалу "Први кадар" тако да су све наше жеље испуњене! Нажалост, нисам био у могућности да посетим ова два фестивала да бих са вама поделио утиске. Међутим, филм се приказао у Вашингтону на скупу српске дијаспоре пред препуном салом и могу вам рећи да су коментари били веома позитивни. Пријатно сам изненађен како су наши људи из дијаспоре реаговали на филм, највећи комплимент је био, зашто није трајао мало дуже :).

Ко је све имао кључну улогу у реализацији овог пројекта, овог филма?

Филм је мешовите продукције Америчко-Српско-Аргентинска. Иначе, сценаријо и режију потписује Светозар Спремо пореклом из Републике Српске али је рођен у Америци. Директор фотографије је наш истакнути сниматељ, Срђан Срђеновић, који је завршио ФДУ у Београду, музика наш познати трубачки оркестар Дејана Петровића. Снимали смо у Чикагу, тонска реализација у Београду а слика у Аргентини, што овај пројекат чини интернационалним.

Филм „Сладолед“ је након Филмског фестивала у Палм Спрингсу, приказан и у Русији на 44. Московском међународном филмском фестивалу, једном од најстаријих на свету. Какви су утисци са овог, веома значајног, филмског фестивала?

Наша два највећа фестивала на којима се филм приказао јесу Палм Спрингс који је уједно и ("Оscarqualified") квалификациони за Оскара где смо од 6000 филмова ушли у конкуренцију међу 300. И наравно, мој сигурно најомиљенији до сада, а то је Московски фестивал који се организује уз подршку Министарства културе Руске Федерације где смо, од око 1000 пријављених филмова, ушли међу 18 за такмичарски део. Не само што је други најстарији филмски фестивал и убраја се тј убрајао се у категорију "А" фестивала, Московски фестивал је догађај који вам доноси незаборавне успомене и на којем су  присуствовале највеће светске филмске звезде. Само да напомен да је на 43. филмском фестивалу у жирију био наш Милош Биковић, који је у Русији велика звезда. Носим незаборавне и лепе успомене са овог фестивала и искрено се надам повратку са неким наредим филмом.

Када можемо филм очекивати у редовним терминима у Србији и Републици Српској?

Тренутно филм "Сладолед" (Ice cream) предвиђен је само за фестивалско приказивање и још увек не знамо да ли ће бити у на некој од платформи јер нам је жеља да на крилима успеха краткометражног филма урадимо и дугометражни.

Шта је оно што вас очекује у наредном периоду? Нове премијере филма, представа?

Kао што сам напоменуо, жеља нам је да снимимо дугометражну имигрантску причу где би главну улогу имао карактер из краткометражног филма и пише се нови сценарио. Наравно, то захтева озбиљније финансије и тренутно радимо на томе и из тог разлога неколико кратких филмова које смо планирали да снимимо, остављени су по страни и чекају слободно време. Што се позоришта тиче , наш репертоар је попуњен до 2025. Желимо да нам репертоар буде шаренолик и да задовољимо све укусе. После премијерних извођења представа које сад спремамо наш фокус ће бити да са истим гостујемо широм Америке, Србије, Републике Српске и где год има наших људи.

Игор Обрадовић са члановима редакције Књижевне радионице Кордун, Николом Мишчевићем, Недом Гаврић и Илијом Шаулом у просторијама СтудиоБ ТВ у Београду

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: