detalj slike: KRK Art dizajn

VAŽAN TRAG U VREMENU 

(Predgovor na knjigu pesama Kuća od zvezda, Jeromonah Ignjatije Đorđrvić. SCERO print 2023)

„Usta skamenjena što tajnu nose,

Oči gde su nekad bile – mrak,

Čela što im vrane odnesoše kose;

Ništa. Ni reči. Ne dođe ni znak.“ 

- Ignjatije Đorđević, Zbog nas

Jelena Ljubenović

Zbirka pesama „Kuća od zvezda“ vodi nas suptilno, setno i pažljivo ka suštini i razumevanju jednog istorijskog i nadasve tragičnog trenutka.U jednom četrnaestodnevnom periodu tokom 2018. godine, autor u ponoćnom ambijentu, uz duboko poštovanje i sećanje na srpske darodavce slo- bode, približavao se nečemu što se može razumeti kao nadahnuće, ali i molitva. U trenutku u kome se izliva inspiracija na autora dok promišlja o značaju i veličini srpskih postradalih ratnika, izražavajući zabrinutost jer se zaboravlja na svet(l)ost svakog pojedinačnog oduzetog života, on odlučuje da stihovima iznova oživi sećanje na njih. Čitaoci se nadalje mogu uveriti da u tom plemenitom poduhvatu pesnički istrajava, dok će vreme pokazati da li uspeva.

Ćele – kula koja se u pesmama još naziva kula srama, kula kleta i nova, dragocena, od svih svetilište najveće, sačinjena i podignuta od lobanja, autora poziva da predano stihotvori i sozercava nad dubokom patnjom postradalih srpskih ratnika koje ni vreme, kiše, zaborav, ni olujni vetrovi ne mogu utišati ili zatajiti. Poezija jeste način života, stoga na autentičan način autor razmišlja i bdi čitavim svojim bićem nad živim spomenikom koji tiho govori o strašnoj slici nedela.

Sva jutra su iskre večne nade, lica su tiha patnja, dok su vapaji i krici bezglasni i istovremeno prodorni. Čini se da nad sintezom ovih doživljaja autor stvara i egzistira. Spomenik Ćele – kulu autor ne posmatra samo sa istorijske tačke gledišta, već u nežnosti i tihosti sklada reči i misli, stihovima čuva od zaborava lica i duše postradalih i bolno usnulih. Stihovima čuva majke postradalih, i njihove strašne i glasne vapaje, crnim velovima zabrađene majke spominje.

Upravo su stihovi koji se nalaze pred nama poziv da molitvenim pominjanjem i dostojanstvenim sećanjem ne za- boravimo žrtvu i plač naših predaka, da ne zaboravimo da je reka krvi i suza morala postojati, da bi sloboda bila izvojevana i baš nama darovana. Na stazama istinoljubivosti na kojima smo sačuvani, u susret svetlosti naše vere, autor nam pesničkim jezikom skreće pažnju da:

„Sunce mrtvima ne blista i živima sija kratko;

ono samo vaša lica dočekuje

jutro svako.“

Neka pesme koje su pred nama budu važan trag u vremenu i čuvari svetlosti koja se sa lobanja uzidanim na Ćele – kuli nenametljivo pruža ka tebi i meni, ka svima nama.

PODELITE OVAJ TEKST NA: