детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВАЖАН ТРАГ У ВРЕМЕНУ 

(Предговор на књигу песама Кућа од звезда, Јеромонах Игњатије Ђорђрвић. СЦЕРО принт 2023)

„Уста скамењена што тајну носе,

Очи где су некад биле – мрак,

Чела што им вране однесоше косе;

Ништа. Ни речи. Не дође ни знак.“ 

- Игњатије Ђорђевић, Због нас

Јелена Љубеновић

Збирка песама „Кућа од звезда“ води нас суптилно, сетно и пажљиво ка суштини и разумевању једног историјског и надасве трагичног тренутка.У једном четрнаестодневном периоду током 2018. године, аутор у поноћном амбијенту, уз дубоко поштовање и сећање на српске дародавце сло- боде, приближавао се нечему што се може разумети као надахнуће, али и молитва. У тренутку у коме се излива инспирација на аутора док промишља о значају и величини српских пострадалих ратника, изражавајући забринутост јер се заборавља на свет(л)ост сваког појединачног одузетог живота, он одлучује да стиховима изнова оживи сећање на њих. Читаоци се надаље могу уверити да у том племенитом подухвату песнички истрајава, док ће време показати да ли успева.

Ћеле – кула која се у песмама још назива кула срама, кула клета и нова, драгоцена, од свих светилиште највеће, сачињена и подигнута од лобања, аутора позива да предано стихотвори и созерцава над дубоком патњом пострадалих српских ратника које ни време, кише, заборав, ни олујни ветрови не могу утишати или затајити. Поезија јесте начин живота, стога на аутентичан начин аутор размишља и бди читавим својим бићем над живим спомеником који тихо говори о страшној слици недела.

Сва јутра су искре вечне наде, лица су тиха патња, док су вапаји и крици безгласни и истовремено продорни. Чини се да над синтезом ових доживљаја аутор ствара и егзистира. Споменик Ћеле – кулу аутор не посматра само са историјске тачке гледишта, већ у нежности и тихости склада речи и мисли, стиховима чува од заборава лица и душе пострадалих и болно уснулих. Стиховима чува мајке пострадалих, и њихове страшне и гласне вапаје, црним веловима забрађене мајке спомиње.

Управо су стихови који се налазе пред нама позив да молитвеним помињањем и достојанственим сећањем не за- боравимо жртву и плач наших предака, да не заборавимо да је река крви и суза морала постојати, да би слобода била извојевана и баш нама дарована. На стазама истинољубивости на којима смо сачувани, у сусрет светлости наше вере, аутор нам песничким језиком скреће пажњу да:

„Сунце мртвима не блиста и живима сија кратко;

оно само ваша лица дочекује

јутро свако.“

Нека песме које су пред нама буду важан траг у времену и чувари светлости која се са лобања узиданим на Ћеле – кули ненаметљиво пружа ка теби и мени, ка свима нама.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: