O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ŽUTICA

Valentina Novković
detalj slike: KRK Art dizajn - ilijasaula@art


ŽUTICA



Godinama su se družili. Prve komšije, porodice Jovanović i Perić. Žene bi izjutra pile kafu, a muškarci bi, nakon posla,  igrali karte, ili uz žučne reakcije pratili neku utakmicu. Jedne zime je bolja polovina Pavla Perića iznenada preminula. To je bio ogroman šok za obe porodice. Jovanovići su se našli komšiji i u zlu, kao što su i u dobru bili. Rituali druženja su se malo izmenili. Pavle bi ređe navraćao posle podne da ne ometa komšiju dok se odmara. Izjutra bi ispijao kafu sa komšinicom praveći joj društvo.
U početku je to bilo na sat-dva, a vremenom se proširilo na gotovo sve vreme koje je komšija Jovanović provodio na poslu. Komšinica nije imala srca da mu bilo šta kaže, mada je i njoj pomalo bilo nelagodno. Komšija bi posmatrao kako kuva ručak, komentarisao da li je dovoljno začinila, onako kako je to činila njegova pokojna supruga. Ako bi krenula da sređuje kupatilo, on bi joj dodavao sredstvo za čišćenje upirući prstom na mesta gde bi uočio fleku. Kada bi sa decom radila domaće zadatke, on bi uvek imao ponešto da doda, nadovezujući se na to kako je nekada, kada je on bio učenik, sve bilo drugačije.
''Nekad je učitelj bio Bog'', govorio bi autoritativnim glasom klimajući glavom kao da odobrava samom sebi, usput se sladeći sveže ispečenom bundevarom kojom ga je komšinica poslužila. Naravno, spremljenom po receptu njegove pokojne supruge.
Negde pred sam dolazak domaćina, komšija Pavle bi se uredno zahvaljivao na svemu i odlazio. Komšinica se nadala da će bar jedan dan da preskoči posetu, iako je samu sebe prekorevala što tako misli o čoveku koji je ostao sam. Nažalost, njene nade bi potonule kada bi ga i narednog jutra u isto vreme ugledala pred vratima. Nije vredelo ni to što bi rekla da ima zakazano kod lekara, redovno bi je pratio, čekao red, pričao s drugim pacijentima. U povratku bi zajedno svraćali na pijacu, komšija bi se cenjkao, žalio na skupoću, sugerisao šta bi bilo dobro da se tog dana spremi za ručak.
Jednog prepodneva suprug je iznenada svratio da uzme zaboravljenu dokumentaciju. Zatekao je komšiju ispruženog na kauču u dnevnoj sobi; prilegao je jer mu je pao pritisak. Suprug od šoka nije mogao ni reč da izgovori, a komšija ga je pogledao preko ramena i iznenađeno prozborio:
''O, i ti si tu.''
''Tu sam, izvini, drugi put neću'', ljutito je odbrusio suprug i izjurio iz stana kao furija.
Te večeri su supružnici imali prvu ozbiljnu svađu za dugi niz godina braka. Žena nikako nije mogla da objasni mužu da ne može da kaže komšiji da ne dolazi, da je jadan i da nema nikog svog. Muž je rekao da to neće da trpi i da komšija treba da obilazi žene koje su same.
Žena dugo nije mogla da zaspi razmišljajući kako da odljuti supruga, a da ne uvredi nedužnog komšiju. Na svu sreću, dva dana nakog toga se desilo nešto što joj je išlo na ruku. Isprativši muža na posao, komšinica je rešila da se malo posveti sebi. Skuvala je kafu, pustila muziku i stavila na lice masku od žumanceta, iz domaće radinosti. Taman kad je premazala lice začulo se dobro poznato zvono. Krenula je da otvori, sklonila se da propusti komšiju. Videla je da je čudno zagleda.
''Da li ti je dobro komšinice? Nešto ti je ten čudan?'', uzvrpoljio se komšija.
''Muhuuu'', promumlala je ona ne mogavši da govori jer je maska na licu počela da se steže.
''Ma, ne bih baš rekao'', odmahnuo je komšija glavom i krenuo unazad kroz hodnik oborivši usput skupocenu vazu koja je stajala u dnu. Žena je nastavljala da klima glavom ne bi li mu jezikom gestova objasnila da joj je dobro. Međutim, nije uspela da ga ubedi.
''Mislim da imaš teži oblik žutice i da što pre moraš lekaru'',  brzo je izgovorio nestajući iza vrata. Tog puta se nije ponudio da joj pravi društvo, štaviše od tada više  ni u posetu nije dolazio.




 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"