|
|
KUĆA OD ZVEZDA - ĆELE KULA, II DEO | Jeromonah Ignjatije Đorđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
CENA
Čujete li nemi glas usta što za govor ne trebaju pokret?
Pogled iz šupljina, kome oči ne trebaju s one strane smrti,gde strah ne postoji?
Lepota prava što isijavakroz privid propadanja.
Na čeonoj kosti bolom ispisana cena ̶kojom smo skupo kupljeni.
SVITANjE
Prasak strašni odjeknu sa Čegra, zatrese se sva kotlina, rov ko vulkan bljesnu, utihnu oružje u dimu.
Nišu se od tada Suncesa severa rađa.
KUĆA OD ZVEZDA
Iz besa plaha kuća tamnaod skinutih zvezda zidana.
Bez vrata,bez soba i okna; izvrnuta, strašna, drugačije stvorena.
Ognjište joj spolja sija, sigurnost domasav grad obavija.
I kao prag jedinivečno čekada se vrate deca.
ZBOG NAS
Prijatelji mrtvih okasneli za sobom, dva se sveta rastežu nad vama, otrgnutog mira nad grobom,uzidanih lica na Kuli srama.
Usta skamenjena što tajnu nose, oči gde su nekad bile – mrak,čela što im vrane odnesoše kose; Ništa. Ni reči. Ne dođe ni znak.
I razlog što vas ne primaju sebi mrtvi vreme će da nosi bez promene glas,u deci, nama, o vašoj žrtvi – Zbog nas, zbog nas, zbog nas!
PROMENA
Potmulo nebo nemirom spava oslepljeno prizorom Kule klete i smele obrve sa mrtvih glava postaše laste što Nišom lete.
Ućutana usta malterom puna, vetar im ponese glasi produži odjek živih struna, neuhvaćen, i danas, podseća nas.
A krv niz lica što cveće promeni u raznim bojama teče i sad,bistra, nekad mutna, Nišava stremi, drugačiji od tada postade grad.
|