|
|
КУЋА ОД ЗВЕЗДА - ЋЕЛЕ КУЛА, II ДЕО | Јеромонах Игњатије Ђорђевић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЦЕНА
Чујете ли неми глас уста што за говор не требају покрет?
Поглед из шупљина, коме очи не требају с оне стране смрти,где страх не постоји?
Лепота права што исијавакроз привид пропадања.
На чеоној кости болом исписана цена ̶којом смо скупо купљени.
СВИТАЊЕ
Прасак страшни одјекну са Чегра, затресе се сва котлина, ров ко вулкан бљесну, утихну оружје у диму.
Нишу се од тада Сунцеса севера рађа.
КУЋА ОД ЗВЕЗДА
Из беса плаха кућа тамнаод скинутих звезда зидана.
Без врата,без соба и окна; изврнута, страшна, другачије створена.
Огњиште јој споља сија, сигурност домасав град обавија.
И као праг јединивечно чекада се врате деца.
ЗБОГ НАС
Пријатељи мртвих окаснели за собом, два се света растежу над вама, отргнутог мира над гробом,узиданих лица на Кули срама.
Уста скамењена што тајну носе, очи где су некад биле – мрак,чела што им вране однесоше косе; Ништа. Ни речи. Не дође ни знак.
И разлог што вас не примају себи мртви време ће да носи без промене глас,у деци, нама, о вашој жртви – Због нас, због нас, због нас!
ПРОМЕНА
Потмуло небо немиром спава ослепљено призором Куле клете и смеле обрве са мртвих глава посташе ласте што Нишом лете.
Ућутана уста малтером пуна, ветар им понесе гласи продужи одјек живих струна, неухваћен, и данас, подсећа нас.
А крв низ лица што цвеће промени у разним бојама тече и сад,бистра, некад мутна, Нишава стреми, другачији од тада постаде град.
|