 | Mira Rakanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
SRPKINjA
Znam da sam
Od Nemanjića
I da su naše majke
Rađale junake
Sinove su
Za boj spremale
Ćerke
Da pale kandila
Bol i tugu
Ponos i Bes
Sa kolena
Na koleno prenosili
Njihovi snovi
Moja je stvarnost
Prkosno pevam
Srpkinja sam!
SRPSKE MAJKE
ovu čašu vina
još uvek zanemela
od tuge i besa
ispijam za sećanje
kada su
srpske majke
kandila
ispod ikona palile
rekom
uplakanih snova
sinove dozivale
kada su
prkosno pevale
melem
na rane stavljale
beznadežni dani
besane noći
pitajući se
zašto oni
obeleženi
belezima sile
večno
zločine čine
nad
srpskim narodom
da li sve
što imaju
samo je mržnja
koju
nazivaju radost
bože oprostiti
za sagrešenija
gospodarima zla
bio bi greh
ranama koje još peku
prema onima
kojih nema
ko da podiže decu
među ruševinama
pitam se
Srbijo
zašto te glasno
prozivaju lepom
oni što nas ne vole
SRCE
Kad je u svitanje
Čulo gorke reči
Srce moje
Prestade
Da luta oblacima
Pozatvara sve kapke
Skupi se u grču
Trza se i čuti
I čeka me sanjivim
Promrzlim pogledom
Da krenemo
Na put do plača
Jer zna da su mrvice
Trajanja ljubavi
Istekle
I izleti do duge
Presahli
ČUVAJ SE
Kad se dan istanji
Čuvaj se ti
Mojih zvezda
Kad čudljive nebom
Nemarno lebde
Kad musave jezde
Prevrću se i tresu
Žude, vole i pate
Nekakvih se
Skrivalica igraju
Blizu tvog
Pospanog srca
A plaše se
Da ga otvore
U san ti uđu
Šapatom da ti ga
Utople i opet se tiho
U beskraj vrate
PESMA
Sanjala sam
da sam ponoć
izgnana iz noći.
Probudi me
zavijanje jutra
po prozoru.
Oči u ogledalu
pokazaše ćežnju,
na kuću liči.
Oterana vetrom
njegove oholosti
pišem pesmu.
Pesma je moja kći
i njena sam majka
