 | Мира Ракановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СРПКИЊА
Знам да сам
Од Немањића
И да су наше мајке
Рађале јунаке
Синове су
За бој спремале
Ћерке
Да пале кандила
Бол и тугу
Понос и Бес
Са колена
На колено преносили
Њихови снови
Моја је стварност
Пркосно певам
Српкиња сам!
СРПСКЕ МАЈКЕ
ову чашу вина
још увек занемела
од туге и беса
испијам за сећање
када су
српске мајке
кандила
испод икона палиле
реком
уплаканих снова
синове дозивале
када су
пркосно певале
мелем
на ране стављале
безнадежни дани
бесане ноћи
питајући се
зашто они
обележени
белезима силе
вечно
злочине чине
над
српским народом
да ли све
што имају
само је мржња
коју
називају радост
боже опростити
за сагрешенија
господарима зла
био би грех
ранама које још пеку
према онима
којих нема
ко да подиже децу
међу рушевинама
питам се
Србијо
зашто те гласно
прозивају лепом
они што нас не воле
СРЦЕ
Кад је у свитање
Чуло горке речи
Срце моје
Престаде
Да лута облацима
Позатвара све капке
Скупи се у грчу
Трза се и чути
И чека ме сањивим
Промрзлим погледом
Да кренемо
На пут до плача
Јер зна да су мрвице
Трајања љубави
Истекле
И излети до дуге
Пресахли
ЧУВАЈ СЕ
Кад се дан истањи
Чувај се ти
Мојих звезда
Кад чудљиве небом
Немарно лебде
Кад мусаве језде
Преврћу се и тресу
Жуде, воле и пате
Некаквих се
Скривалица играју
Близу твог
Поспаног срца
А плаше се
Да га отворе
У сан ти уђу
Шапатом да ти га
Утопле и опет се тихо
У бескрај врате
ПЕСМА
Сањала сам
да сам поноћ
изгнана из ноћи.
Пробуди ме
завијање јутра
по прозору.
Очи у огледалу
показаше ћежњу,
на кућу личи.
Отерана ветром
његове охолости
пишем песму.
Песма је моја кћи
и њена сам мајка
