|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Juče koje ne postoji ili opsesija o nepostojećem Juče koje ne postoji, u nevidljivom sutra, kroz slepilo danas. Jedan nemi glas kazivao je reči... Čovek bez glave šetao je kroz uređenu sobu graditelja bez ruku. U svakom kutku, isijavale su nagorele fotografije. Žena-opsesija!? Mnoštvo izgorelih rupica oslikavalo je veličanstvenost. Ona u, ona kraj, ona sa, ona, ona, ona... ONA. Mora postojati početak, trenutak, iskra, nešto ima... Mora postojati ruka koja beleži, oko koje upija i ovekovečava, uho koje sanja zvuke. Mora postojati san, sa strašću. I kraj mora postojati. Kraj postoji ili je zamišljen za one koji nemaju san. Vrelo je i hladno. Euforično je i sklono padu ono između, što klizi kroz isečene slike. Milioni nezapamćenih trenutaka, nedostupni umu. Nezaspali u oku. Ples leptira ukraden u vidljivom. Nižu se otrgnute slike, sazdane od snova, čežnje, goruće strasti. Ponavljaju se koraci. Postojanje siluete koju bi zgrabio. Ništa nije postojalo, nije se dogodilo. Postojalo je, jer živi u... Skupljao sam glasove kao da sam skupljao poljsko cveće. Koraci su se čuli i izgorele rupice su svetlele...
|
