detalj slike: KRK Art dizajn

Jednorog  

Poznajem jednog sa kapom dvorske lude. 

Nosi u sebi dramu zbog uroka. 

Zvone mu praporci, na mlake ljude. 

Svoj rasplet traži u sviti lažnih jednoroga.

Toj  kapi smešnoj, nekad se i sam smeje, 

sav odmetnut od sopstva prebolnoga. 

Niko, na licu, ne bi mu pronašao traga, 

začarala ga dušina kletva, zbog blaga... 

Sam sebi ukrao dušu, punu žita i dukata. 

Ne umire, niti živi... 

kad  spi, sanja  čudan san :

Zove ga po imenu duša, raspeta od raspleta, luda i careva. 

Svane dan. 

Koji kraja nema. 

I bude noć. 

Sama se nudi  kletva, da napusti ga... 

Počeo da joj se ruga. 

Sanjao,   gologlav, pred zoru,

pravog Jednoroga. 

Dobrodošlica

Dobro došla, moja tuđa srećo, 

jedna drugoj i zver i kolevka! 

Tuđa  žudiš da budeš  ničija! 

Sedmokrila, gmizanju se dala. 

Dugi smo se vijale raspete, 

ne znajući  ko je kome kletva. 

Dobro sam ti, verna samoj sebi, 

progledala  sokolskim očima. 

Dala si mi venac od bunike, 

pod  njim', luda i Bogu i rodu. 

Beloj Vodi, nadošlo belilo, 

pomrčinu gladnu  podojilo. 

Sva se sreća, sobom prepoznala, 

verna sreća, voli  i bezumlje

ako duša  tako zapoveda,

nego časti  od trulog ordenja! 

Dobro došla, dobrom me poznala, 

ratovasmo, sebe  pobedismo! 

Moja sreća, no ja lutah tuđa. 

Svetoj Jelisaveti Fjodorovnoj

 U  časima, kad mi klonu duša, 

ulovljena  u  gvožđa od hudi... 

Čula si me, Krinu belih suza :

Mačem od istine, spase me od ljudi-

oka zmijolika, srca kamenoga. 

Od  roda  zgaženu, smilova se na me, 

darova mu krepost, orla  međ'  oblake!

Ružo  anđeoska, od Sunca  ti lati, 

srce mi te ljubi, moja druga mati!

Suze si mi gorke, medom zamedila, 

prebijenu dušu, zlatom melemila!

Svaka majka zemna, na vek te slavila!

Mili  Suncokretu, ulja nebeskoga! 

PODELITE OVAJ TEKST NA: