детаљ слике: КРК Арт дизајн

Једнорог  

Познајем једног са капом дворске луде. 

Носи у себи драму због урока. 

Звоне му прапорци, на млаке људе. 

Свој расплет тражи у свити лажних једнорога.

Тој  капи смешној, некад се и сам смеје, 

сав одметнут од сопства преболнога. 

Нико, на лицу, не би му пронашао трага, 

зачарала га душина клетва, због блага... 

Сам себи украо душу, пуну жита и дуката. 

Не умире, нити живи... 

кад  спи, сања  чудан сан :

Зове га по имену душа, распета од расплета, луда и царева. 

Сване дан. 

Који краја нема. 

И буде ноћ. 

Сама се нуди  клетва, да напусти га... 

Почео да јој се руга. 

Сањао,   гологлав, пред зору,

правог Једнорога. 

Добродошлица

Добро дошла, моја туђа срећо, 

једна другој и звер и колевка! 

Туђа  жудиш да будеш  ничија! 

Седмокрила, гмизању се дала. 

Дуги смо се вијале распете, 

не знајући  ко је коме клетва. 

Добро сам ти, верна самој себи, 

прогледала  соколским очима. 

Дала си ми венац од бунике, 

под  њим', луда и Богу и роду. 

Белој Води, надошло белило, 

помрчину гладну  подојило. 

Сва се срећа, собом препознала, 

верна срећа, воли  и безумље

ако душа  тако заповеда,

него части  од трулог ордења! 

Добро дошла, добром ме познала, 

ратовасмо, себе  победисмо! 

Моја срећа, но ја лутах туђа. 

Светој Јелисавети Фјодоровној

 У  часима, кад ми клону душа, 

уловљена  у  гвожђа од худи... 

Чула си ме, Крину белих суза :

Мачем од истине, спасе ме од људи-

ока змијолика, срца каменога. 

Од  рода  згажену, смилова се на ме, 

дарова му крепост, орла  међ'  облаке!

Ружо  анђеоска, од Сунца  ти лати, 

срце ми те љуби, моја друга мати!

Сузе си ми горке, медом замедила, 

пребијену душу, златом мелемила!

Свака мајка земна, на век те славила!

Мили  Сунцокрету, уља небескога! 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: