detalj slike: KRK Art dizajn

VEČITO TRAGANjE ZA NEDOSTAJUĆOM REČI

„Izabrana djela“ - Ranko Pavlović

IK Prometej,  Novi Sad – IK Besjeda, Banjaluka

Željka Avrić 

Nije lako predstaviti izabrana dela književnika koji je za svog životnog i radnog veka objavio skoro stotinu knjiga. Teško je izdvojiti ono najbolje iz obilja pesama, priča, romana i eseja koji se pamte, preporučuju, govore naizust ili čitaju u književnim časopisima, zbornicima, antologijama. Taj zahtevan, odgovoran i sveobuhvatan zadatak imali su urednici Izabranih djela Ranka Pavlovića u dve dobro poznate (i priznate) izdavačke kuće:  Zoran Kolundžija, direktor IK „Prometej“ iz Novog Sada i urednik kompleta za odrasle čitaoce i prof. dr Nenad Novaković, osnivač IK „Besjeda“ iz Banjaluke, urednik kompleta za decu.

Ranko Pavlović rođen je 1943. u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. Živi u Banjoj Luci. Književno stvara i za decu i za odrasle. Piše pesme, pripovetke, romane, dramske tekstove, eseje, književnu kritiku. Njegove pesme i priče zastupljene su u velikom broju domaćih i stranih antologija i prevođene na  italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski,  ruski i još neke jezike.

Nagrađivan je značajnim priznanjima za književnost, između ostalih: Kočićeva nagrada, nagradeLaza Kostić,Skender Kulenović, Laza Kostić, Pjesnik – svjedok vremena Sarajevskih dana poezije, Gordana Todorović, Gordana Brajović, Isak Samokovlija, Grigorije Božović, Veselin Masleša.Više puta nagrađen je za knjigu godine. Dobitnik je povelje Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Republike Srpske i Akademije Ivo Andrić za životno delo, kao i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Republike Srpske i Slovenske akademije književnosti i umetnosti u Varni, Bugarska.

U oktobru 2021. godine, Ranko Pavlović je Tesliću, gradu svog detinjstva, poklonio više hiljada knjiga, slika, dokumenata, priznanja i ličnih predmeta od kojih je Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta“ sačinilo i uredilo njegov legat, a  Narodnoj biblioteci u Laktašima,  1302 knjige koje se vode kao celina, pod odrednicom Kolekcija Ranka Pavlovića.

Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je 2004. godine njegova „Izabrana djela“ u četiri toma. U susret šezdesetogodišnjici književnog stvaralaštva Ranka Pavlovića, izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada i „Besjeda“ iz Banjaluke,zajednički su objavile njegova Izabrana djela u 14 knjiga, za odrasle čitaoce i za decu.

Komplet knjiga za odrasle čitaoce čini: Apsolutna tišina (zbirka pesama u slobodnom stihu), Kamen kraj puta (zbirka izabranih soneta), Stric i Isidora (izbor kratkih priča), Knjiga o ključu i Spoznaja bez adrese (dve knjige pripovedaka), zatim Gromada, Nebeske kosturnice, Jahači i ostali i Kako uhvatiti leptira (četiri romana sabrana u dve knjige) i Priča će sačuvati knjigu(zbirka izabranih eseja).

U kompletu za decu nalazi se šest tomova: Kad zinu patike (pesme), Frula od mjesečine (kratke priče za mlađi uzrast), Lomača za vještice (priče za stariji dečiji uzrast), Bajke, te romani Tajne Kraljevog Grada i Kako se ispričala Neispričana Bajka.

Po izlasku iz štampe, Izabrana djela Ranka Pavlovića su na Međunarodnom sajmu knjiga u Banjaluci, izdavačke kuće „Prometej“ i „Besjedu“ ovenčala najprestižnijom sajamskom nagradom Moštanica, za izdavački poduhvat. Objavljivanje izabranih dela u 14 tomova, u nepovoljnoj finansijskoj situaciji u kakvoj se nalazi izdavaštvo,zaista i jestepravi poduhvat.

***

U svet Izabranih djela Ranka Pavlovića, uvodimo vas, dragi čitaoci, odlomkom pesme „Apsolutna tišina“ po kojoj se zove zbirka izabranih pesama u slobodnom stihu. Sećam se da sam je prvi put čitala u zbirci Između dvije praznine a nalazi se i na unutrašnjoj korici Pavlovićeve zbirke izabranih i novih pesama Povratak u tačku koju je objavila banjalučka „Besjeda“ 2013. godine.

...“Ko spozna apsolutnu tišinu,

spoznao je neizrecivu Tvorčevu Riječ,

i njemu više ništa ne treba,

jer će slušati ono što drugome je san.“

Upravo, rečima,njihovim božanskim poreklom i njihovim nepresušnim značenjima, baviće se Ranko Pavlović u više od dvadesetobjavljenih zbirki pesama. Neke od njih su: Nemir sna, Kosti i sjene, Nebeski lan, Srž, Lov, Pjesnikov prah, Monaški soneti, Između dvije praznine, Dublje od slutnje, Zrno, Plavet, Izmaglica itd. Od 2019. godine, napisao je i tri zbirke soneta: Vinski soneti, Prometejev čvor, Kroz iglene uši.

Pavlovićev pesnički svet  sadržajan je i raznolik - od lirskih razmišljanja o pjesniku kao čuđenju u svijetu,¹ preko rodoljubive, zavičajne, duhovne, deskriptivne, ljubavne, porodične, haiku-poezije, poezije sa motivima istorije i tradicije, do zrelih refleksivnih ostvarenja u kojima preteže iskustveno, saznajno,  filosofsko. 

Poetsko-jezički izraz Ranka Pavlovića prepoznatljiv je, satkan iz potrebe da posmatra, shvati i objasni svet i njegova čuda, život i njegove tajne, objasni njihov smisao. On od slučajnosti, sitnice, obične stvari ili pojave - gradi pesmu, razvija priču, tka roman... Tačka, kap kiše, miris hleba, vrabac na prozoru, jabuka, čaša vina  -  dovoljni su podsticaji da, uz izuzetan književni dar i oko za detalj razvija asocijacije, niže poetske slike, zaokružuje cikluse.

To naizgled jednostavno kazivanje o svetu, o pojavama koje registrujemo čulima i  unutrašnjim okom, za koje pesnik vezuje iskustveni doživljaj, osvedočenu činjenicu, mudrosni stav, životno opredeljenje i filosofsko ubeđenje, dovoljan je dokaz da u književnosti nema malih i velikih tema kad je u pitanju istinski stvaralac.

¹ „Pjesnici su čuđenje u svijetu“ – Antun Branko Šimić

Rankova poezija oslanja se nadva suprotna životna principa, dva ničeovska pogleda na život i svet - dionizijski kakav srećemo u „Vinskim sonetima“ i apolonijski,  u „Monaškim sonetima“. Oni se  prožimaju i nedeljivi su, kao i sam život. Centrum njegove poezije je lirski subjekt, njegovo lično preispitivanje i traganje za sopstvom.

Poetika Ranka Pavlovića  je objektivna i realistička, oduhovljena ali i telesna, koliko senzualna, toliko poetski i ljudski suštinska.To je Poetika dualnosti i krajnosti. Individualno i opšte su srasli kao Prvi čovek sa savremenim, kao strast sa izvorom,objektom strasti, kao stvaralac i potreba  za stvaranjem. Poetika Ranka Pavlovića je osobena i opšta, jednako  koliko je Prometej bio i čovek i božanstvo.  U osnovi filosofska, egzistencijalna i metafizička, ona ponire, razotkriva i zaključuje, pa je u tom smislu briljantan primer sonet „Zapitanost“ iz zbirke Prometejev čvor:

Kud li teče voda,

kuda otiču dani,

kakva je to sloboda

kad svi smo odabrani

da ka istome cilju

spredamo životnu nit

u opštem izobilju

kad i gladan je sit

nade da svi vječni smo,

zaumni da čeka spas?

Samo, sigurni nismo

i danas ima li nas,

ili to naše sjene

lebde put vaseljene?

Pesnikovi unutrašnji glasovi u najnovijim zbirkama pretežu o krhkosti života, neminovnosti smrti, sudbini čoveka i kolektiva.Na večite čovekove zapitanosti i zagledanosti, Ranko Pavlović, posle svih raskršća, dotrajavanja, lavirinta, osipanja i suza, sugeriše Ustajanje i Uspravljanje kao alternativu  padu: Glavu gore, kažeš posrnulom biću / ipružiš korak pravo, drugdje, gdje bi?

***

Ranka Pavlovića književna kritika doživljava prvenstveno kao vrsnog proznog pisca koji, idući tragovima Petra Kočića i Branka Ćopića, ispisuje pripovetke i romane koji sadržajem, stilom i jezikom plene pažnju čitalaca.

Njegov pripovedni opus počinje zbirkom Priče iz Vakufa u izdanju banjalučkog „Glasa“ 1978. godine i traje do zbirke pripovedaka „Strašni sud“ za koju je 2021. dobio Godišnju nagradu Udruženja književnika Republike Srpske, koje je ujedno i izdavač ove zbirke.

Između te dve knjige nalazi se još petnaestak zbirki pripovedaka i kratkih priča, među kojima su: Trinaest  nestrpljivih priča, Nebesnici, Pečat nad ponorom, Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi, Otkupljivač priča, Bibliotekar i Knjiga i tako dalje.

Roman Škola jahanja, objavio je banjalučki „Glas“ u prvom izdanjuu 1.000, a u drugom izdanju, u 5.000 primeraka.  Roman ima ispovedni ton, jer glavni lik uprvom licu jednine priča svoju intimnu i bračnu priču. Na molbu izdavača, Ranko Pavlović piše i verziju za ženski glas, pa tako nastaje dualni roman Jahači i ostali, koji je takođe doživeo dva izdanja.

Kratki roman Kako uhvatiti leptira, koji je objavila beogradska „Narodnaknjiga“ 2002. godine, književna kritika i čitalačka publika prihvatili su veoma dobro, ocenivši ga kao moderan roman koji sadrži  detektivske i psihološke elemente. U središtu radnje  je mlad čovek u kojem se odvija velika unutrašnjadrama i čiju sudbinu su obeležili i odredili događaji iz detinjstva.  

Sva tri romana, u nastavcima, objavljivani su u dva dnevna lista. 

Roman Nebeske kosturnice objavila je Izdavačka kuća „Prometej“ 2011. godine. Kroz potresno štivo o istoriji stradanja jedne srpske porodice prošlog veka, prvo na Kozari a zatim u ratu u prvoj polovini poslednje decenije dvadesetog veka, pisac govori i o kolektivnom pamćenju utemeljenom na smrtima i vaskrsenjima naših najmilijih, u potrazi za mestima njihovog stradanja i pokapanja. Sedamdesetogodišnji Vasilije ne traži samo nestalog sina i unuka, nego i smisao života u nemilosrdnim životnim okolnostima koji obesmišljavaju svako postojanje i trajanje.

Roman Gromada koji je takođe objavio  „Prometej“ 2016. godine, savremene je društvene tematike, inspirisan suštinom totalitarnih režima, odnosom prema vlasti i govori o fanatičnom kultu vođe, koji, u nedostatku pravih vrednosti narod sam stvara, uzdiže i ruši. 

U izdanju „Književne opštine Vršac“, pojavila se knjiga eseja Ranka Pavlovića Žurka kod Ekermana. U četiri ciklusa: U knjigu ili iz knjige, Frak na nudističkoj plaži, Sumrak književne prepiske i Lice  bola, sadržano je 29 kratkih eseja, pisanih dinamičnim i razigranim stilom, jezgrovitom i poletnom rečenicom, u izoštrenom kritičnom maniru. U njima preovlađuju lična iskustva autora, njegova teorijska razmišljanja ali i težnja za istinom, doslednost moralnim principima, osećajnost,   ali i provokativnost, intelektualnost i spremnost da se bez ustezanja, brzim mislima i uvidima, uhvati ukoštac sa pitanjima  konkretne egzistencije. Eseji, lapidarni, suštinski  i čitljivi, značenjski su višeslojni, bez obzira na to da li je reč o filozofskim, književnim, kulturološkim, istorijskim ili političkim pitanjima.Zbirka U dubinama jezika, objavljena nešto kasnije u uzdanju banjalučkog „Art printa“, sadrži obimnije oglede, tematski je vezana za suštinska promišljanja književnih vrednosti i umetnosgi uopšte.

***

Sa podjednakim uspehom i sa sigurno još većim žarom i ljubavlju, Ranko Pavlović piše i za decu, a ne samo za odrasle čitaoce. Njegov opus dečije književnosti je takođe raznorodan – pesme, priče, bajke, romani, dramski tekstovi. Izbor njegove poezije i proze, nalazi se u lektiri i čitankama za učenike osnovne škole u oba entiteta Bosne i Hercegovine, a priča „Bibliotekar i Knjiga“ u čitanki za prvi razred srednje škole u Republici Srpskoj.

O poeziji za decu Ranka Pavlovića možemo ukratko reći da je projekcija njegove velike ljubavi prema zavičaju, deci, životu i svetu uopšte (zbirka Šta jutro doručkuje); da su šaljive, poučne, mudrosne, iskričave i maštovite, kao na primer prva knjiga originalnih stihovanih basni u srpskoj književnosti, sa Pjesmom na početku i Pjesmom na kraju -Basnovite pjesme. Pavlovićev dečiji pesnički svet nadahnjuje svojom dobrotom, blagodarnošću, toplinom i radošću.

Pavlović uranja duboko u dečiji svet i prenosi im niz životnih mudrosti, na pitak i jednostavan način. U središtu njegove pesničke pažnje je dete, njegova razmišljanja, osećanja i želje, njegovo ponašanje u porodici, vrtiću, školi, u društvu vršnjaka, prirodi; prilikom učenja, igre, u kontaktima sa članovima porodice i drugom decom; njegovi stavovi i stanja duše pred životnim tajnama i izazovima (kao u zbirci pesama Nova planeta). Ponekad jednostavno slavi vrednost i lepotu sveta detinjstva kao u najnovijoj knjizi pesama namenjenoj deci mlađeg uzrasta, Bubamara u butiku.

***

U pričama za decu mlađeg uzrasta, Ranko Pavlović originalno i nadahnuto, podstaknut  radoznalošću i maštom, istražuje dečiji svet i u tome iskreno i bezmerno uživa. On ume da sažme, izdvoji bitno, oboji humorom, izgradi zanimljivu priču i da joj dramski naboj, sa velikom odgovornošću pri izboru reči. Zbirkomkrat­kih pri­ča Voz, ta­ta i no­vi­ne, potiskuje su­vo­par­ni i kruti na­čin raz­mi­šlja­nja od­ra­slih, piše interesantno, jezgrovito, pleneći pažnju najmlađih, ali i obavezno poentira, ističući tako i svoju pedagošku ulogu.

Knjiga Prijateljisa­dr­ži se­dam pripovetki ispričanih brušenim, probranim jezikom i govori o prijateljstvuiz­me­đu deteta i psa. To su priče o odanosti, iskrenosti i čistoj ljubavi. Radnja puna zgoda i nezgoda dva prijatelja, odvija se u ambijentu koji podseća na pesnikov zavičaj i u kojem  sve odi­še ne­kim sve­tač­kim mi­rom i lje­po­tom.Ova knjiga se može uporediti sa pričom o psu Le­siju- Lesi se vraća kući, o kojem su, kao kućnom ljubimcu, nekada sanjala sva deca. Ova knjiga ima i socijalnikontekst,jer su dje­ča­ci iz priče uglav­nom iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca u ko­ji­ma je kućni ljubimac bio luksuz,  dok se pas nije pokazao kao veran prijatelj i spasilac.

Zanimljiva je i knjiga o čudesnom gradu Pričinu, u kojem žive deca i u kojem se rađaju i rastu priče. Ranko Pavlović je pripovedač koliko i pedagog;njegove poruke su jednostavne aliznačajne, maštovite ali i ozbiljne. To su životno odgovorne  poruke deci ne samo kroz zanimljivu priču, nego i putem bogate leksike, duhovitosti, vedrine i lirskogviđenja prirode pisca koji je ujedno i pesnik, pripovedač, dramski pisac, bajkopisac. 

Priče za decu starijeg uzrasta su kratke forme, čvrste i dinamične kompozicije, zanimljivog sadržaja. One, kao u knjizi Čistač obuće, govore o ljudskoj dobroti, o običnim ljudima iz piščevog detinjstva i mladosti. Pavlović ne ulepšava stvarnost, već sagledava ljudske sudbine, duh vremena, osećanja i raspoloženja svojih književnih junaka.

U zbirci priča Kula Kulina bana,autor slika svoje dečačke uspomene - pej­za­ži, uli­ce, rad­nje, voćnjaci, planine i reke autentič­ni su i doživljeni. Ta­jan­stve­na ku­la na vr­hu pla­ni­ne ko­ja je do­mi­ni­ra­la ambijentom,bila je magično sre­di­šte dečije mašte. Ona je u se­bi skri­va­la za­ko­pa­no bla­go, minula vremena i tajanstvene događaje.Knjigu U kući duhovakarakteriše lju­ba­v pre­ma zavičaju, topla i nezaboravna, koja nas greje  ma gde god bili i šta god postali u životu.

***

Ranko Pavlović jedan je od najznačajnijih savremenih bajkopisaca u srpskoj književnosti. Njegove bajke prožete su motivima iz srpske narodne književnosti, legendi i folklora. To  su priče o hrabrosti, odvažnosti, odlučnosti, mudrosti, a pre svega, o dobroti, ljubavi, plemenitosti i spremnosti na žrtvu za druge. Zlatnodolske bajke povezuju imaginarni svet sa doživljenom stvarnošću, prošlost sa sadašnjošću, vizije detinjstva i zavičaja sa starošću i iskustvom. Glavni junak je čovek, u borbi za opstanak i malo lepote i sreće, koje pokušava da nađe u prirodi, rečima i lepoti duše.  

Bajke pod naslovom Moć divlje oskoruše, imaju svoje carstvo u imaginarnom geografskom predelu u kojem srećemodavno zaboravljena imena iz narodnih predanja, drevnih skaski, paganskih običaja. Svirala od ružinog drveta u prvom plan ističe lepotu pripovedanja, lirizam, poetičnost, toplinu. Bajke u toj knjizi nadahnjuju vedrinomi dobrotom koji pobeđuju zlo a život slave kao večan i neuništiv.

Pavlovićeve bajke odlikuju dobro ispričane priče, klasična opisna rečenica, zaokruženi ambijenti i atmosfere, ali i smisao za detalj, besprekorno čist narodni jezik, poetičnost, predivni opisi prirode i vedrina svojstvena njegovim delima namenjenim deci i mladima.           

Tajne Kraljevog Grada je roman-bajka koji spaja sadašnje vreme i doba junaka, zamkova, aždaja, podviga. Dečak dolazi kod dede na selo gde njegovu pažnju privlači kula na nepristupačnom vrhu, te moli dedu da mu priča o njoj. Iako je prvo poglavlje smešteno u sadašnje vreme, radnja se zbiva u dalekoj prošlosti, u srednjem veku, u doba nastanka srpskih država na balkanskim prostorima.

Kako se ispričala Neispričana Bajka, jedna je od reprezentativnih bajkiu srpskoj književnosti za decu, u kojoj je Ranko Pavlović uklopio aktuelnu ekološku priču o ugroženoj planeti Zemlji. Junaci ove bajke su deca, kao jedina nada posrnulog sveta.

***

Ranko Pavlović je književnik po opredeljenju, pripovedač po vokaciji, pesnik nadahnućem. On je pisac sa punim radnim vremenom i svim svojim bićem. Posvećen je pisanju kao neimar svojim građevinama, seljak zemlji, izumitelj ideji o perpetuum mobile. Neumoran, kreativan, osetljiv na Lepotu, dečački radoznao i večito u traganju za onom važnom, nedostajućom reči, zagledan u sve što ga okružuje, Pavlović  je i dalje ono  vječno treptanje u svijetu² kao i u vreme svojih književnih početaka. U tom svetlu vredno je navesti njegov odgovor na pitanje - Šta mu je najdragocenije donelo bavljenje književnošću -u razgovoru za „Fokus-vesti“:

- Spoznaja da sam stvorio ili stvaram nove svjetove, nove ljude, nove likove, nove atmosfere, jednom riječju, nešto što do tada nije postojalo i što niko drugi ne bi u tom obliku stvorio, kada bih ja posustao.

² „Pjesnici su čuđenje u svijetu“ – Antun Branko Šimić

PODELITE OVAJ TEKST NA: