detalj slike: KRK Art dizajn

Pesmama se ljubav kaže

(Slavica Jovanović: Alfabet ljubavi, Požarevac: Filip Višnjić, Književna zajednica 2020)

Prof. dr Slađana Milenković

Osećajući ljubav i nežnost prema svojim najbližim potomcima,kao svojevrsnu ispovest ispisala je pesnikinja Slavica Jovanović pegršt pesama jakog misaonog i emocionalnog naboja. Za nju su „Alfabet ljubavi“ kćer Ljubica i sestričinaKatarina, upravo njima posvećuje zbirku, o tim dvojčicama, i za njih, peva. Mada je spisateljicina stvarnost osnovno čvorište radnje njenih pesama, mnoge relacije naše savremenosti i stvarnosti, i mašte, Jovanovićeva je na svojstven i autorski prepoznatljiv način upravo u tim stihovima i izložila publici. Ona za književnu bazu uzima događaje stvarnosti, odnose u stvarnosti, stvarajući relaciju nove stihovnosti.

Ovu zbirku pesama, kao knjigu prepoznatljivu po formi i stilu, po svojoj genezi književnih ideja i pesničkih iskaza na koordinatnom sistemu dosadašnjeg njenog stvaralaštva, prepoznajemo i kao sliku sveta u malom. Ona je od onih pesnika koji vide „Univerzum u orahovoj ljusci“ kako to misli Džojs.

Poezija koja je začetak ove tematske niti, ljubavi prema bližnjima nalazi se još u pesnikinjooj zbirci „Ljubav“, objavljenoj 2012. godine. Tada je putovala „s najvećom tajnom sveta“ koju će doneti na svet.Razotkriva htenja i nadanja, nežnost pesnikinje, majke i tetke, direktno obraćajući se mladim naraštajima, tražeći samo jedan crtež od ćerke da joj ulepša dan. Vodi dijalog sa njima, pišući jednu pesmu kao svoje obraćanje, pa narednu kao odgovor ili monolog deteta, te pesme bi mogle da budu izvođene na sceni, što daje novo viđenje scenskog prostora kroz savremen odnos između strukture pesama i njenog smisla.

Njena lirika nastajala je na tragu pesničke tradicije ali naravno, nadasve je lična, intimna i originalna, neponovljiva. Celinski i kompoziciono ovaj poetski nemir istače se kroz neprolazne lirske motive, kao što su ljubav i nežnost, kakvih ima kod Desanke Makismović, Miroslava Antića, Jovana Ilića, Jovana Jovanovića Zmaja, a koje pesnikinja alhemijom stihotvoračkog umeća pretvara u nepobitnu istinu, strast za životom i zaljubljenost u sopstevni produžetak na zemlji. Ona je neodoljivo strasna pesnikinja koja peva o istinitosti „na sav glas“ kao Majakovski.

Bujicom reči, kovanica, metafora osvaja čitaoce i uvlači ih u svoj lirski svet. Obraćajući se neposredno, direktno svojoj kćeri: „kad još malo olastariš / i ozvezdaš“, (Pčelinja matica) kaže da smatra da će se zauvek držati za ruke „na sunčanom pragu“. Vidi kako deca rastu, kako se propinju u život, kao da se „uspinju na čarobni breg“ „Tajni zdenac tvojih trepavica / krije male vatre uspenija“ navodi pesnikinja u pesmi „Čarobni breg“. Sve te reči čine čarobnom ovu liriku dajući stihovima nekakvu magiju, punoću života, dinamiku odrastanja bez sete kakva je, recimo, ponegde prisutna kod M. Antića, već sa onim uzletom u zrelost, punim plućima i raširenim krilima kao kad Antić kaže i „Široko žvaći vazduh, prestigni vetar i ptice“. Ona misli sažima u jezgrovite bisere kao pesničke i životne „niti“ Momčila Nastasijevića.

Tematski satkana od svakodnevnih događaja ispunjenih ljubavlju njenih najmlađih, zbirka pesama prepuna je stihova odanosti deci i obrnuto, sitnih, a tako značajnih odseva stvarnosti. Ovo jeste i nije poezija za decu, da, mogu da je čitaju i deca, isto kao i odrasli, jer ovo je knjiga o njima, o ljubavi i radosti roditeljskoj ali i za njih. Ima u ovoj zbirci ličnih uzbuđenja u kojima se prepliću radost, nada, čuđenje i strepnja, prastari poetski pratioci koji od najstarijih vremena prožimaju književnu misao. Ovde dečji svet nije zagonetka, on je deo sveta odraslih koji ga budno posmatraju, ali se i saživljuju sa njim,pokušavajući da vide sve dečje želje i težnje.Detetu je najbliži i najdraži roditelj, koji mu se posvećuje i predaje svim svojim srcem, a preko roditelja i društvo u celini. Pesnikinja kao roditelj ovde ispisuje najlepše stihove svojim potomcima.Ovakvu poeziju punu „blagosti i milošte“ kako su je ocenili recenzenti Ana Dudaš i Radomir Andrić, mogu da pišu samo oni pisci koji su u sebi sačuvali dete, svoje sećanje na detinjstvo i svet još uvek gledaju pozitivno, sa lepše strane. Detinjstvo prikazuje kao sliku doživljaja života i sveta.

Pokazuje svoju povezanost sa decom, svojim lirskim junakinjama, peva s puno ljubavi, ponekad, vrlo retko, sa valerima sete, što njene pesme čini lirskim doživljajima stvarnosti.Poručuje nam da je ova vrsta ljubavi uzvišena i jaka, pesnikinjina duša je našla svoju punoću tek kada se ostvarila kao majka, a pre toga je postala veoma veazana za svoju sestričinu.

Stvaralački impulsSlavice Jovanović može se prepoznati i kao sublimacija strukture lirske, ponegde i narodnepesme, i implikacija aktuelnih problema savremenog života, i baš taj spoj elemenata tradicionalnog i savremenog izraza,ovde, u ovim stihovima, otkriven je kaoposebna izražajnost.

U registru tema kreće se od oduševljenja životom, decom, prirodom, do duhovnosti, tihosti i skormonosti sa željom da zadovolji i svoj pedagoški impuls, delujući na čitaoca nenametljivo i neposredno. Tako deca i odrastanje kao neprolazne teme u srpskoj književnosti, aktuelne i u savremenom životu i književnosti, postaju teme i u poeziji Slavice Jovanović koja piše poeziju, prozu i eseje, ali i besede i stručne radove. Dominantni motivi knjige su: ljubav, život, potraga za srećom,na obali snova.

Slavica Jovanović kao pesnikinja je u konstantnom usponu. Čitajući njene pesme zaključujemo da nas ova istinska umetnica reči ne ostavlja nikad da budemo hladni kao mermer, jer je duboko osetila ono o čemu peva, zna da iznađe one magične reči, da ih istka kao svilu sna.

Pesme su nepravilne prozodije alistihovi žubore, prskaju kao gejzir, što je njen način pevanja o životu, slavljenja života. Pronašla je sklad oblika i smisla, i  ritam, zvuk i značenje reči, tvore jedinstvo delujući na čitaoca i ostavljajući trag.Pesme su različite metričke dužine i ponekad rimovane, pretežno su to pesme slobodnog stiha, modernog, nejednake dužine, ima i pesma koje sadrže jednu strofu i jednu pesničku sliku, do dužih pesama od dvadesetak stihova.Jezikom u procepu nativističkog i artificejlnog, pesničkim motivima plemenite ljubavi iznosi lepe i neobične impresije.

PODELITE OVAJ TEKST NA: