O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Poezija


NA DAN DESPOTA STEFANA

Nikola Vjetrović
detalj slike: KRK Art dizajn


Nostalgija

 

Kada se vratimo domu
tajnom stazom posutom snegom
toplina očinskog doma
neće nas ništa pitati
niti ćemo mi zapitkivati
trougao će savršeno biti okrugao
kao što je i preko granice bio
samo nam je pogled plitko rio
veliko dvorište našeg detinjstva
napojiće i lava i jagnje
svojom smaragdnom vodom
potok se tu u okean sliva
i ne gubi svoje korito
ni svoju slatkoću
plodovi žita i grožđa
živeće uvek sa nama
odnosno - mi u njima
a naše knjige neće se plašiti
da ostanu zanavek nenapisane
nedorečene reči strujaće vazduhom
teći će kao najveće reke
kao svetlost dana sve otkrivaće…!
tamo, u punoj, raskošnoj zemlji
gde jeste topla kuća
detinjstva našeg.
 
 
 
 
 

Razvezivanje

 

često ožednim
(posle mnogo režanja na rešetke)
za pravim razvezivanjem
da me streljaju uz ćošak
da me samelju buldožerom
da me bace u rupu
u lepljivost kreča
Marijanski rov
ako može i niže
potpuno mi je jasno
da bi i najmanja
ljuspica sa moje zanoktice –
ako bi, nesrećno,
nekako ostala –
bila nova masna fleka
na tapiseriji kosmosa…
 
ali razvezivanje me zaobiđe.
 
kao zamenu, u oset daje
nečije zore kraj gorskih očiju
one su, kažu, Božije suze
 


 
 

Vom Karlsplatz bis…

 

bio je to grad
ne grad, već mučilište
za anđele, dosada za đavole
a raj za gladne pečalbare
bio je to grad
i nekako se nađoh u njemu
kao apatrid mrav u tuđem
sivkastom mravinjaku
išao sam utabanom stazom
za negde od nigde
čula se škripa metala
čuo se huk zupčanika
čuo se vazduh na vratima
čuo se robotski glas aparata
i nije se čulo ništa
otvoriše se dveri aveti
ušla su dva kofera
a njih prateći i ona
čuo sam da njene oči plaču
(a oči su ogledalo duše)
gledale su kroz okno
mene uopšte nisu videle
gledale su u nešto svoje
u smrt, rastanak, gubitak, odlazak
ali to je sve ionako isto
zaželeh da je dodirnem
zaželeh da podelim
njene suze na hiljade
nepotrebnih delova svoje kože
bila je jako blizu
na trenutak sam je voleo
u taj kada je bila blizu
no, zastade zver snažno
uskomeša i nas i zemlju
podsetih se da sam stranac
i da sam tren uvek stranac
takođe, da idem nekud
i da ona sada izlazi
eto, ona je već izašla
nastavio sam dalje nepomičan
i sve je opet bilo dobro
zaista, sve je opet bilo isto…
 
rana jesen 2018. (oktobar?)
 
 



1402.


Na dan despota Stefana, svetog
vraćam se poguren od Angore
vožd sam goleme, rasute vojske
vitezu i težaku vojvoda
ko će meni pokazati put
i staviti dlan na živu ranu
u ovim trikletim tuđim klancima
žedan da popijem vode s vrela
i ne ožednim nikad više
ali dom je davno i daleko
oni s kojima bejah blizu
i duhom i telom – pođoše nekud
iza onih gora, iza reka
što nas tako silno razdvojiše
a sad se treba vratiti – sam –
na sapima usahlog konja
i sanjati da još ima doma
u plodnim moravskim slivovima
gde i ptica svoje gnezdo nađe
a minula vremena detinjstva
šeću po starim stazama, lako
(ima li tamo ugodnih dvora
devojačkih očiju u zoru
zbog kojih se vaseljena budi)
možda je zaista bolje biti rob
u tatarskome zlatnom kavezu
nego onaj što se u nemoći
nada nekada vratiti kući
ipak, sanjao sam dah u svetu
nek nas vode njegovi vetrovi
 
 





 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"