|
|
|
KRATKO O NOVOM DELU IVANA ZLATKOVIĆA "SIROTNA KNJIGA"  | Branka Selaković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Kratko o novom delu Ivana Zlatkovića ''Sirotna knjiga''
Branka Selaković
Izvan vodećeg toka kulture sećanja našeg naroda obitava veliki broj sudbina koje se prećutkuju ili ne dolaze na red da budu spomenute. Pored monumentalnih ratova, bitki i znamenitih ličnosti, koje su opravdano prve u spevovima, tihuju naizgled manje važne pripovesti - čekaju entuzijaste da skinu koprenu i osvetleih, makar na kratko. ''Sirotna knjiga'' Ivana Zlatkovića donosi jednu takvu povest. Autor kao polaznu tačku uzima priču o Paviljonu kraljice Marije u kojem su između dva rata smeštana siročad i u nekoliko linija je grana. Zlatković nije potanko zalazio u detalje i teške sudbine štićenika takvog mesta, pretresajući im sene do pojedinosti, već je gotovo lirskim, efektnim, kratkim slikama ispleo povest o jednom narodu, njegovom stradanju, požrtvovanosti pojedinca, zajedništvu i surovosti onih koji bi trebali biti zaštita. Koliko je čovek čoveku zver ili ruka podrške očitava se baš u tim gotovo pamfletskim rečenicama-vinjetama. Čitalac kroz minuli vek putuje prateći nekoliko junaka, ali najedared začudno iskrsava da je možda glavni junak-junakinja zapravo jedna knjiga, odnosno jedan san-poduhvat jedne kraljice, jednog vojnika, jednog pisara... A oko njih su Prvi i Drugi svetski rat, tajna policija, stradalnici, top koji se voli kao čeljade, opanak i deca, nečija deca, naša deca. Kada saberemo gore pobrojanu knjigu, kraljicu, decu, majke, opanke i vunene čarape, pa upletemo Bratstvo snevača shvatimo da je na nevelikom broju strana autor otključao raznolike teme o kojima revnosni čitalac može da nastavi samostalno istraživanje i dalje domaštavanje.
|
