|
|
|
КРАТКО О НОВОМ ДЕЛУ ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА "СИРОТНА КЊИГА"  | Бранка Селаковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Кратко о новом делу Ивана Златковића ''Сиротна књига''
Бранка Селаковић
Изван водећег тока културе сећања нашег народа обитава велики број судбина које се прећуткују или не долазе на ред да буду споменуте. Поред монументалних ратова, битки и знаменитих личности, које су оправдано прве у спевовима, тихују наизглед мање важне приповести - чекају ентузијасте да скину копрену и осветлеих, макар на кратко. ''Сиротна књига'' Ивана Златковића доноси једну такву повест. Аутор као полазну тачку узима причу о Павиљону краљице Марије у којем су између два рата смештана сирочад и у неколико линија је грана. Златковић није потанко залазио у детаље и тешке судбине штићеника таквог места, претресајући им сене до појединости, већ је готово лирским, ефектним, кратким сликама исплео повест о једном народу, његовом страдању, пожртвованости појединца, заједништву и суровости оних који би требали бити заштита. Колико је човек човеку звер или рука подршке очитава се баш у тим готово памфлетским реченицама-вињетама. Читалац кроз минули век путује пратећи неколико јунака, али наједаред зачудно искрсава да је можда главни јунак-јунакиња заправо једна књига, односно један сан-подухват једне краљице, једног војника, једног писара... А око њих су Први и Други светски рат, тајна полиција, страдалници, топ који се воли као чељаде, опанак и деца, нечија деца, наша деца. Када саберемо горе побројану књигу, краљицу, децу, мајке, опанке и вунене чарапе, па уплетемо Братство сневача схватимо да је на невеликом броју страна аутор откључао разнолике теме о којима ревносни читалац може да настави самостално истраживање и даље домаштавање.
|
