 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Epizodista
Vreme je isticalo sasvim sporo, ali ostajalo ga je sve manje. Nemarno i nezainteresovano, posmatrao je sat koji ga opominje, rugao se smešnom meraču života, izazivao ga i kao da je želeo da pokaže da ne mora sve da bude onako kako vreme i histerični oblici žele. Jednom, a to je sada biće kakvo se ne očekuje. Neće otići, „predstava“ će biti odložena. Učiniće pakost i srušiće mali, lažljivi svet. Znao je da će to uraditi, samo nije govorio o tome.
Ružni merač života, otkucavao je svoje. Uzalud, san je ugušio narušenu tišinu. San je započeo, trajao, kraj se nije nazirao. Ostavljene žene, poroci, bludnice. Iluzije oreola i gordi padovi... Budio se, zidova nije bilo, samo meka postelja poda, otvoreni prozori i noć koja veselo pleše. I raspadnuti merač prolaznosti... I on koji sebe ne vidi. I silno zadovoljstvo nad kojim je lebdeo...
