 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Епизодиста
Време је истицало сасвим споро, али остајало га је све мање. Немарно и незаинтересовано, посматрао је сат који га опомиње, ругао се смешном мерачу живота, изазивао га и као да је желео да покаже да не мора све да буде онако како време и хистерични облици желе. Једном, а то је сада биће какво се не очекује. Неће отићи, „представа“ ће бити одложена. Учиниће пакост и срушиће мали, лажљиви свет. Знао је да ће то урадити, само није говорио о томе.
Ружни мерач живота, откуцавао је своје. Узалуд, сан је угушио нарушену тишину. Сан је започео, трајао, крај се није назирао. Остављене жене, пороци, блуднице. Илузије ореола и горди падови... Будио се, зидова није било, само мека постеља пода, отворени прозори и ноћ која весело плеше. И распаднути мерач пролазности... И он који себе не види. И силно задовољство над којим је лебдео...
