detalj slike: KRK Art dizajn

Boris Mišić: Inspiracija je svuda oko nas

Boris Mišić rođen je 06.05.1974. godine u Rijeci. Živi i stvara u Novom Sadu. Detinjstvo i deo mladosti proveo je u Pećima kod Bosanskog Grahova, za koje tvrdi da je najlepše mesto na svetu. Objavio je dve samostalne zbirke priča fantastike i horora : Vilu šatoricu ( 2016. ) i Nebeska zvona ( 2020. ), obe u izdanju Presinga iz Mladenovca. Priče su mu objavljivane u brojnim zbirkama, časopisima i zbornicima: Nešto diše u mojoj torti, V-fantastične priče iz ravnice, Čuvari zlatnog runa 2 ( zbirka priča o Zviždu i Homolju ), Gvozdena kapija ( zbirka priča o Golupcu ), UBIQ, Scavacon, Istrakonske zbirke itd. Priče Dugine zmije i Krv lordova prevedene su mu na slovenački jezik i objavljene su u slovenačkom SF časopisu Supernova.

Naučna fantastika je najvažniji žanr književnosti u istoriji jer je reč o istoriji ideja, istoriji naše civilizacije koja samu sebe stvara… Nučna je fantastika središte svemu što smo ikada napravili i ljudi koji se izruguju naučnonofantastičnim piscima nemaju pojma o čemu pričaju. 

Ray Bradbury

Борис Мишић - књижевник

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Novi Sad - !3/10/2023.

Vaša prva knjiga, zbirka priča „Vila šatorica“ predstavljala je presek Vašeg bavljenja fantastikom, SF i hororom u periodu od nekih pet godina. Kakav je bio prvi prijem kod čitalačke publike?

Prijem je bio neočekivano dobar, zbirka se i danas traži, sedam godina nakon njenog prvog pojavljivanja. Sada, sa ove tačke gledišta, neke priče za tu zbirku bih drugačije uradio,  preradio ih i dopunio, neke ne bih ni stavio u nju. Kao i svaka početnička zbirka ima grešaka i nedoslednosti, koje sada jasnije vidim. Ali ljude je izgleda dotakla neka emocija u njoj koju je uprkos svim manama uspela da dočara, i mislim da je to osnovni razlog zašto je čitaoci i danas vole.

Koliko je žanr koji pišete popularan kod nas? Koliko zapravo ima Vaših kolega koji pišu na istu ili slične teme?

Sve je popularniji, čemu je nesumnjivo doprineo i uspeh na svetskom nivou raznih književnih serijala fantastike, a i njihovih ekranizacija u serijama ili filmu. Imamo puno kvalitetnih autora fantastike svih generacija, npr. Gorana Skrobonju, Aleksandra Tešića, Iliju Bakića, Zorana Živkovića, Nebojšu Petkovića, Zorana Petrovića, Relju Antonića, i druge. Spomenuo bih i pokojnog Radoslava Rašu Slavnića, koji nas je, nažalost prerano napustio pre nekoliko godina, a iako veoma mlad, iza sebe je ostavio izuzetno bogat i kvalitetan opus fantastike.

Zašto ste se odlučili baš za fantastiku, odakle interesvanje za obradu ovakve tematike?

Od detinjstva sam voleo da čitam fantastiku, i ta ljubav je ostala. Smatram je  pragranom svih vrsta književnosti. Jer naši davni preci pri svetlosti vatre, u pećinama, nesumnjivo su pričali fantastične priče-o lovu, prirodi, pojavama koje nisu mogli da objasne. Fantastika je u osnovi usmenog, a kasnije i pisanog pripovedanja.

Korak dalje otišli ste sa svojom narednom zbirkom priča „Nebeska zvona“. U Nebeskim zvonima se mešaju strahote natpirodnih svetova sa hororom stvarnosti balkanskih država. Radnje pripovetki dešavaju se u nama poznatim mestima. Koja su to mesta i o čemu nam govore?

Novi Sad, Slavkovica podno Suvobora/Rajca, Golubačka tvrđava, Bihać...a i neka mesta van naših granica, a i van svih ljudima poznatih granica. Govore nam da je čvrsta kora stvarnosti zapravo vrlo tanka, i da nas vetrovi ovog i drugih univerzuma i stvarnosti, lako mogu pomesti i izbiti nam čvrsto tlo ispod nogu.

Obzirom na tematiku kojom se bavite, zanimljivo bi bilo čuti gde pronalazite inspiraciju za svoje priče?

Inspiracija je svuda oko nas. U prirodi, zavičaju, gradu u kome živimo, ljudima koje srećemo, mitologiji. Sve može poslužiti za priču. Živimo u prilično teškim vremenima i u civilizaciji koja rekao bih, ne ide baš najsrećnijim putem, pa nažalost, ili sreću nas koji pišemo, za horor i teme mračnije fantastike inspiracije ima na pretek.

Oprobali ste se i u dužoj i u kraćoj formi. Šta je  vama,kao autoru,izazovnije? Koja forma?

Volim i romane i priče, čak možda za nijansu više volim priče, novele, zbirke priča nego klasičnu formu romana. Pošto još nisam napisao roman, mislim da mi je on izgleda teža i izazovnija forma od zbirke priča.

Vaše priče objavljivane su u mnogim zbirkama, takođe i u popularnim SF časopisima. Pojedine priče su i prevedene na slovenački jezik. Kakvu saradnju imate sa kolegama koji pišu na ovu tematiku, postoje li neki festivali ili konkursi za autore fantastike?

Sa kolegama, pa i prilično mlađim imam odličnu saradnju, neke znam i uživo, sa nekima sam prijatelj i van društvenih mreža. Postoji festival epske fantastike u Nišu, Beogradu, razne manifestacije. Bude i konkursa, npr. konkurs za časopis Regia fantastika, i ja uvek, ako me neko pita, savetujem novim autorima da se prvo oprobaju na konkursima, da vide gde su u odnosu na druge, šta su im dobre a šta loše strane, pre nego što krenu u avanturu pisanja vlastite knjige. Ja sam bar takav put imao, pre prve knjige sam godinama slao priče na konkurse. Ali nema pravila, znam i autore koji to nisu radili, a imali su sasvim zadovoljavajuću, ili čak vrlo dobru prvu knjigu.

Na portalu naše književne radionice često objavljujete svoje priče, takođe ste naš stalni saradnik a i veoma čitan na našem portalu. Kako je došlo do saradnje?

Iskreno i ne sećam se više tačno, da li sam ja prvi poslao nešto ili me je neko zvao. Mnogo volim Književnu radionicu Kordun. Ilija Šaula ima tu osobinu da izvuče najbolje iz ljudi, da ih poveže i spoji, i uistinu radionica je povezala mnogo ljudi koji vole, pišu i čitaju književnost. Vidim je kao jednu umetničku, a pre svega zajednicu dobrih i pozitivnih ljudi.

Smatrate li , kao mlad autor, da društvene mreže na neki način doprinose većoj vidljivosti onoga što radimo i stvaramo i koliko su nam društvene mreže neophodne po pitanju prezentovanja?

Meni su mnogo pomogle. Dosta projekata, promocija, ne bih mogao uraditi da nisam bio na mreži. Mnogo dobrih ljudi ne bih upoznao. Kao i sve drugo, i mreže imaju dobre i loše strane, ko želi da traži lošu stranu lako će je naći, ko ih želi iskoristiti za nešto dobro i kreativno-i to se može.

U zadnje vreme imali ste dosta druženja sa publikom, predstavljajući vaša dela a posebno “ Srca Dinare“. Izdvojila bih promociju u Arhivu Vojvodine koja je prošla više nego uspešno. Kakvi su Vaši utisci?

Srce Dinare je imalo četiri promocije (Sombor, Ruma, Beograd, Novi Sad), a peta će biti u Nišu, 12.oktobra, pa u vreme kad izađe ovaj tekst već će biti održana. Promocija u Arhivu Vojvodine je bila odlična, ali i druge su, svaka na svoj način. Najbitnije je da su ljudi koji su dolazili na promocije,  zaista bili iskreno zainteresovani za sadržaj, nisu bili tu reda radi. I onda je sve mnogo lakše i lepše, nebitno da li je na promociji tridesetak, desetak ili manje ljudi. Bitno je da se istinski razumemo.

Gde Vas možemo očekivati u narednom periodu? Kakvi su Vaši budući planovi po pitanju Vašeg književnog stvaralaštva?

To je teško pitanje, nekad se zna desiti da već dogovorene promocije se otkažu u zadnjem trenutku, a neke na potpuno neočekivanom mestu iznenada dođu u prvi plan. Lično voleo bih da održim promociju u Republici Srpskoj, i mestima u Federaciji gde živi naš narod, jer sam tamo živeo a i mnogo mojih priča je vezano upravo za te krajeve. Trenutno malo odmaram od pisanja-ove godine napisao sam jednu priču za Regiu fantastiku, i jednu priču za ,,vampirsku'' zbirku više autora, koja će nadam se izaći sledeće godine. Kada prođe Sajam knjiga, sedam ponovo da pišem, imam neke ideje već, pa videćemo šta će izaći od toga-moj prvi roman ili nova zbirka priča. Veliki pozdrav za sve čitaoce portala Književne radionice Kordun, i za tebe Nedo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: