детаљ слике: КРК Арт дизајн

Борис Мишић: Инспирација је свуда око нас

Борис Мишић рођен је 06.05.1974. године у Ријеци. Живи и ствара у Новом Саду. Детињство и део младости провео је у Пећима код Босанског Грахова, за које тврди да је најлепше место на свету. Објавио је две самосталне збирке прича фантастике и хорора : Вилу шаторицу ( 2016. ) и Небеска звона ( 2020. ), обе у издању Пресинга из Младеновца. Приче су му објављиване у бројним збиркама, часописима и зборницима: Нешто дише у мојој торти, В-фантастичне приче из равнице, Чувари златног руна 2 ( збирка прича о Звижду и Хомољу ), Гвоздена капија ( збирка прича о Голупцу ), УБИQ, Сцавацон, Истраконске збирке итд. Приче Дугине змије и Крв лордова преведене су му на словеначки језик и објављене су у словеначком СФ часопису Супернова.

Научна фантастика је најважнији жанр књижевности у историји јер је реч о историји идеја, историји наше цивилизације која саму себе ствара… Нучна је фантастика средиште свему што смо икада направили и људи који се изругују научнонофантастичним писцима немају појма о чему причају. 

Ray Bradbury

Борис Мишић - књижевник

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука - Нови Сад - !3/10/2023.

Ваша прва књига, збирка прича „Вила шаторица“ представљала је пресек Вашег бављења фантастиком, SF и хорором у периоду од неких пет година. Какав је био први пријем код читалачке публике?

Пријем је био неочекивано добар, збирка се и данас тражи, седам година након њеног првог појављивања. Сада, са ове тачке гледишта, неке приче за ту збирку бих другачије урадио,  прерадио их и допунио, неке не бих ни ставио у њу. Као и свака почетничка збирка има грешака и недоследности, које сада јасније видим. Али људе је изгледа дотакла нека емоција у њој коју је упркос свим манама успела да дочара, и мислим да је то основни разлог зашто је читаоци и данас воле.

Колико је жанр који пишете популаран код нас? Колико заправо има Ваших колега који пишу на исту или сличне теме?

Све је популарнији, чему је несумњиво допринео и успех на светском нивоу разних књижевних серијала фантастике, а и њихових екранизација у серијама или филму. Имамо пуно квалитетних аутора фантастике свих генерација, нпр. Горана Скробоњу, Александра Тешића, Илију Бакића, Зорана Живковића, Небојшу Петковића, Зорана Петровића, Рељу Антонића, и друге. Споменуо бих и покојног Радослава Рашу Славнића, који нас је, нажалост прерано напустио пре неколико година, а иако веома млад, иза себе је оставио изузетно богат и квалитетан опус фантастике.

Зашто сте се одлучили баш за фантастику, одакле интересвање за обраду овакве тематике?

Од детињства сам волео да читам фантастику, и та љубав је остала. Сматрам је  праграном свих врста књижевности. Јер наши давни преци при светлости ватре, у пећинама, несумњиво су причали фантастичне приче-о лову, природи, појавама које нису могли да објасне. Фантастика је у основи усменог, а касније и писаног приповедања.

Корак даље отишли сте са својом наредном збирком прича „Небеска звона“. У Небеским звонима се мешају страхоте натпиродних светова са хорором стварности балканских држава. Радње приповетки дешавају се у нама познатим местима. Која су то места и о чему нам говоре?

Нови Сад, Славковица подно Сувобора/Рајца, Голубачка тврђава, Бихаћ...а и нека места ван наших граница, а и ван свих људима познатих граница. Говоре нам да је чврста кора стварности заправо врло танка, и да нас ветрови овог и других универзума и стварности, лако могу помести и избити нам чврсто тло испод ногу.

Обзиром на тематику којом се бавите, занимљиво би било чути где проналазите инспирацију за своје приче?

Инспирација је свуда око нас. У природи, завичају, граду у коме живимо, људима које срећемо, митологији. Све може послужити за причу. Живимо у прилично тешким временима и у цивилизацији која рекао бих, не иде баш најсрећнијим путем, па нажалост, или срећу нас који пишемо, за хорор и теме мрачније фантастике инспирације има на претек.

Опробали сте се и у дужој и у краћој форми. Шта је  вама,као аутору,изазовније? Која форма?

Волим и романе и приче, чак можда за нијансу више волим приче, новеле, збирке прича него класичну форму романа. Пошто још нисам написао роман, мислим да ми је он изгледа тежа и изазовнија форма од збирке прича.

Ваше приче објављиване су у многим збиркама, такође и у популарним SF часописима. Поједине приче су и преведене на словеначки језик. Какву сарадњу имате са колегама који пишу на ову тематику, постоје ли неки фестивали или конкурси за ауторе фантастике?

Са колегама, па и прилично млађим имам одличну сарадњу, неке знам и уживо, са некима сам пријатељ и ван друштвених мрежа. Постоји фестивал епске фантастике у Нишу, Београду, разне манифестације. Буде и конкурса, нпр. конкурс за часопис Региа фантастика, и ја увек, ако ме неко пита, саветујем новим ауторима да се прво опробају на конкурсима, да виде где су у односу на друге, шта су им добре а шта лоше стране, пре него што крену у авантуру писања властите књиге. Ја сам бар такав пут имао, пре прве књиге сам годинама слао приче на конкурсе. Али нема правила, знам и ауторе који то нису радили, а имали су сасвим задовољавајућу, или чак врло добру прву књигу.

На порталу наше књижевне радионице често објављујете своје приче, такође сте наш стални сарадник а и веома читан на нашем порталу. Како је дошло до сарадње?

Искрено и не сећам се више тачно, да ли сам ја први послао нешто или ме је неко звао. Много волим Књижевну радионицу Кордун. Илија Шаула има ту особину да извуче најбоље из људи, да их повеже и споји, и уистину радионица је повезала много људи који воле, пишу и читају књижевност. Видим је као једну уметничку, а пре свега заједницу добрих и позитивних људи.

Сматрате ли , као млад аутор, да друштвене мреже на неки начин доприносе већој видљивости онога што радимо и стварамо и колико су нам друштвене мреже неопходне по питању презентовања?

Мени су много помогле. Доста пројеката, промоција, не бих могао урадити да нисам био на мрежи. Много добрих људи не бих упознао. Као и све друго, и мреже имају добре и лоше стране, ко жели да тражи лошу страну лако ће је наћи, ко их жели искористити за нешто добро и креативно-и то се може.

У задње време имали сте доста дружења са публиком, представљајући ваша дела а посебно “ Срца Динаре“. Издвојила бих промоцију у Архиву Војводине која је прошла више него успешно. Какви су Ваши утисци?

Срце Динаре је имало четири промоције (Сомбор, Рума, Београд, Нови Сад), а пета ће бити у Нишу, 12.октобра, па у време кад изађе овај текст већ ће бити одржана. Промоција у Архиву Војводине је била одлична, али и друге су, свака на свој начин. Најбитније је да су људи који су долазили на промоције,  заиста били искрено заинтересовани за садржај, нису били ту реда ради. И онда је све много лакше и лепше, небитно да ли је на промоцији тридесетак, десетак или мање људи. Битно је да се истински разумемо.

Где Вас можемо очекивати у наредном периоду? Какви су Ваши будући планови по питању Вашег књижевног стваралаштва?

То је тешко питање, некад се зна десити да већ договорене промоције се откажу у задњем тренутку, а неке на потпуно неочекиваном месту изненада дођу у први план. Лично волео бих да одржим промоцију у Републици Српској, и местима у Федерацији где живи наш народ, јер сам тамо живео а и много мојих прича је везано управо за те крајеве. Тренутно мало одмарам од писања-ове године написао сам једну причу за Региу фантастику, и једну причу за ,,вампирску'' збирку више аутора, која ће надам се изаћи следеће године. Када прође Сајам књига, седам поново да пишем, имам неке идеје већ, па видећемо шта ће изаћи од тога-мој први роман или нова збирка прича. Велики поздрав за све читаоце портала Књижевне радионице Кордун, и за тебе Недо.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: