detalj slike: KRK Art dizajn

Priče sa karakterom i karakter bez priče

Jelena Simonović Dilber 

Autori koji imaju dar da u malo reči kažu mnogo toga danas ostvaruju veliki uspeh. Jedna od njih je Željka Bašanović Marković, koja je svoja dosadašnja ostvarenja na ovom polju utkala u svoj književni prvenac i literarnu scenu počastila svojom zbirkom ni manje ni više nego sa 332 priče pod naslovom Priče sa karakterom i karakter bez priče...   

U ovim čitljivim i jednostavno napisanim pričama, tako da nam se čini da je pisati lako, iako nimalo nije,uhvaćeni su trenuci zaustavljeni u vremenu, isečci jednog (ne)običnog dana iz života likova ili ispričane na svega jednoj stranici čitave sudbine i nagoveštena najdublja stanja koja se zauvek urezuju u pamćenje čitalaca. Slikoviti opisi prirode, tople, nabujale emocije koje ponekad zamuti blaga, a ne opora ironija, neočekivani obrti i često nadohvatna, zamalo izmaknuta sreća, ovu zbirku čine pristupačnom svakom a dovoljno suptilnom da se svako od nas u njoj može pronaći...

Neke od ovih priča su iskazane u svega nekoliko rečenica čineći crticu, najmanju prozno-narativnu jedinicu u kojoj se sažetošću forme ističe još jača poruka napisanog. Neke se protežu na par strana koje bez uvoda gađaju centar radnje, gradeći sopstvenu kompoziciju, likove, kulminacije i rasplete sa jasnom poukom na kraju. Ispričane su iz perspektive oba roda i obavijene čestim osećanjima tuge, apatije, izgubljenih nada, teskoba u sparnim danima i nostalgijom za nekim lepšim davno prohujalim vremenima. I kao što sam naslov kaže, svaka od njih nosi po jedan psihološki izvanredno obrađen karakter, čija je priroda uvek na nekom testu ličnosti, prekretnici i važnim životnim dilemama i odlukama na kojima neretko podbace i svojom nekarakternošću ostavljaju oporu sliku poništavanja priče o sebi...

Ljubav je česta tema na ovim stranicama. U njima se govori o najintimnijim detaljima iz bračnih postelja i dana kada se posle svađa supružnici osećaju laki kao pero, ljubomora, razvoda i napuštanja, slobode i novih početaka ali i potragama za onom drugom, tako važnom polovinom u životu koja neretko završava razočaranjem i izgubljenim nadama jer ona koja je simbol želje, privlačnosti i strasti već pripada nekom drugom.

Odsustvo ljubavi u bilo kom obliku se naslanja na još jednu zastupljenu temu- usamljenosti i otuđenosti, tako čestu i prisutnu u savremenom svetu. Ona se skriva kako u starosti kada se čeka neko svoj, u neizlečivoj bolesti kada se produžetak života tako grčevito i jako želi, u gluvoj tišini kuće koja se plete oko duše kao paučina, tako i u mreži ljudi po punim autobusima i ulicama na kojima samoća tek nakratko ispljune svog zatočenika. Iz nje kao simbol izrasta čovek bez imena, u bezimenoj ulici koji samo klima glavom na pozdrav a koji će u ovoj knjizi živeti onoliko dugo koliko ga  ćitalac bude budio i koliko mu dozvole u svakodnevnom bacanju u bazen pun krokodila...

PODELITE OVAJ TEKST NA: