детаљ слике: КРК Арт дизајн

Приче са карактером и карактер без приче

Јелена Симоновић Дилбер 

Аутори који имају дар да у мало речи кажу много тога данас остварују велики успех. Једна од њих је Жељка Башановић Марковић, која је своја досадашња остварења на овом пољу уткала у свој књижевни првенац и литерарну сцену почастила својом збирком ни мање ни више него са 332 приче под насловом Приче са карактером и карактер без приче...   

У овим читљивим и једноставно написаним причама, тако да нам се чини да је писати лако, иако нимало није,ухваћени су тренуци заустављени у времену, исечци једног (не)обичног дана из живота ликова или испричане на свега једној страници читаве судбине и наговештена најдубља стања која се заувек урезују у памћење читалаца. Сликовити описи природе, топле, набујале емоције које понекад замути блага, а не опора иронија, неочекивани обрти и често надохватна, замало измакнута срећа, ову збирку чине приступачном сваком а довољно суптилном да се свако од нас у њој може пронаћи...

Неке од ових прича су исказане у свега неколико реченица чинећи цртицу, најмању прозно-наративну јединицу у којој се сажетошћу форме истиче још јача порука написаног. Неке се протежу на пар страна које без увода гађају центар радње, градећи сопствену композицију, ликове, кулминације и расплете са јасном поуком на крају. Испричане су из перспективе оба рода и обавијене честим осећањима туге, апатије, изгубљених нада, тескоба у спарним данима и носталгијом за неким лепшим давно прохујалим временима. И као што сам наслов каже, свака од њих носи по један психолошки изванредно обрађен карактер, чија је природа увек на неком тесту личности, прекретници и важним животним дилемама и одлукама на којима неретко подбаце и својом некарактерношћу остављају опору слику поништавања приче о себи...

Љубав је честа тема на овим страницама. У њима се говори о најинтимнијим детаљима из брачних постеља и дана када се после свађа супружници осећају лаки као перо, љубомора, развода и напуштања, слободе и нових почетака али и потрагама за оном другом, тако важном половином у животу која неретко завршава разочарањем и изгубљеним надама јер она која је симбол жеље, привлачности и страсти већ припада неком другом.

Одсуство љубави у било ком облику се наслања на још једну заступљену тему- усамљености и отуђености, тако честу и присутну у савременом свету. Она се скрива како у старости када се чека неко свој, у неизлечивој болести када се продужетак живота тако грчевито и јако жели, у глувој тишини куће која се плете око душе као паучина, тако и у мрежи људи по пуним аутобусима и улицама на којима самоћа тек накратко испљуне свог заточеника. Из ње као симбол израста човек без имена, у безименој улици који само клима главом на поздрав а који ће у овој књизи живети онолико дуго колико га  ћиталац буде будио и колико му дозволе у свакодневном бацању у базен пун крокодила...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: