detalj slike: KRK Art dizajn

Širim krila

U dalekoj tami

Izgubila sam sve

naslikane mrlje na platnu

iz srca mi blede.

Idem sve dalje.

koračam u duboku tminu.

Ugasio se lampe plamen.

U natopljenu kišnu mrklinu

hodam za odlutalim zvukom.

Um mi se lagano preselio na zlatna polja pirinča.

Snovi mi poput vodopada nadiru u oči.

U glavi se rađaju sveže tinejdžerske želje.

Raspustila sam kosu i krenula stazom.

Plivam u jezeru u kom sija sunce.

Moj veo leti kao latice cveća.

U zvuku rose,

Čujem čarobni zov.

Pod kraj dana u sumrak

Pevam Rege!.

Pupoljci mladosti cvetaju svuda po meni,

Danas želim da budem najslobodnija

bez ikakvih ograničenja.

Na beskrajnom nebu,

širim krila

U skladu svojih želja.

Sećanje na te dane

Sedela sam blizu zemlje

na dan punog meseca

Neočekivano osećanje palo mi je na pamet

Ukratko, uvod je na kraju.

Sedela sam blizu zemlje,

sećajući se toplog daha prve ljubavi

Prelepo lice je uronjeno u slepu veru.

Na platnu je cvetalo šareno cveće

Neugodna želja se rodila u umu kao lutajuća reka.

Stajala sam ispod drveta

tražeći milostinju blizu vode.

Rekala sam cvetu da podari više mirisa vazduhu.

Rekala sam mesecu, hoću mesečinu,

Rekala sam oblaku, pokvasi me kišom

Svuda naokolo čuje se brujanje.

Niko me ne sluša.

Stojeći sama pod uznesenom maglom,

Orošenih nogu…

Blagi povetarac duva na zeleni pirinač.

Mesec u svom silasku

Stapa se sa sunčevom svetlošću.

Toliko dugo bila sam sebi tajna!.

Osluškujem šum krvi kroz vene

Sve, dokle mi sežu oči!

Vidim te!

Još si živ među zelenilom,

među drvećem.

Pomešan sa šumom,

Na vrhu planine.

Tvoje ime odzvanja u svakom otkucaju mog srca.

Tečeš kroz mene kao reka ponornica.

Živeti sa uspomenama

Vreme selo u udobno naručje sreće.

Od mladosti

Bila sam vezana vremenom.

Sada sam potpuno sama.

Lepota ljubavi je opojna kao crvena ruža.

Bilo je i bola u toj dubokoj vezi,

Nikada nisam želela da se oslobodim

odanosti suštini ljubavi.

Koliko je godina prošlo,

ipak mladost, odrastanje, sazrevanje

nisu izbrisani iz mog srca.

Ponekad pobedim

Ponekad izgubim.

Htela sam da zaboravim vreme

kada sam bila potpuno vezana,

Nisam mogla.

Izabrala sam teži put.

Ne možemo zaboraviti koga želimo

da zadržimo u našim srcima.

Ovo je stvarnost,

čak i ako želim da se oslobodim,

ne mogu se osloboditi .

Zato moramo provoditi

živote u sećanjima.

Sa engleskog prepevao Ilija Šaula

PODELITE OVAJ TEKST NA: