детаљ слике: КРК Арт дизајн

Ширим крила

У далекој тами

Изгубила сам све

насликане мрље на платну

из срца ми бледе.

Идем све даље.

корачам у дубоку тмину.

Угасио се лампе пламен.

У натопљену кишну мрклину

ходам за одлуталим звуком.

Ум ми се лагано преселио на златна поља пиринча.

Снови ми попут водопада надиру у очи.

У глави се рађају свеже тинејџерске жеље.

Распустила сам косу и кренула стазом.

Пливам у језеру у ком сија сунце.

Мој вео лети као латице цвећа.

У звуку росе,

Чујем чаробни зов.

Под крај дана у сумрак

Певам Реге!.

Пупољци младости цветају свуда по мени,

Данас желим да будем најслободнија

без икаквих ограничења.

На бескрајном небу,

ширим крила

У складу својих жеља.

Сећање на те дане

Седела сам близу земље

на дан пуног месеца

Неочекивано осећање пало ми је на памет

Укратко, увод је на крају.

Седела сам близу земље,

сећајући се топлог даха прве љубави

Прелепо лице је уроњено у слепу веру.

На платну је цветало шарено цвеће

Неугодна жеља се родила у уму као лутајућа река.

Стајала сам испод дрвета

тражећи милостињу близу воде.

Рекала сам цвету да подари више мириса ваздуху.

Рекала сам месецу, хоћу месечину,

Рекала сам облаку, покваси ме кишом

Свуда наоколо чује се брујање.

Нико ме не слуша.

Стојећи сама под узнесеном маглом,

Орошених ногу…

Благи поветарац дува на зелени пиринач.

Месец у свом силаску

Стапа се са сунчевом светлошћу.

Толико дуго била сам себи тајна!.

Ослушкујем шум крви кроз вене

Све, докле ми сежу очи!

Видим те!

Још си жив међу зеленилом,

међу дрвећем.

Помешан са шумом,

На врху планине.

Твоје име одзвања у сваком откуцају мог срца.

Течеш кроз мене као река понорница.

Живети са успоменама

Време село у удобно наручје среће.

Од младости

Била сам везана временом.

Сада сам потпуно сама.

Лепота љубави је опојна као црвена ружа.

Било је и бола у тој дубокој вези,

Никада нисам желела да се ослободим

оданости суштини љубави.

Колико је година прошло,

ипак младост, одрастање, сазревање

нису избрисани из мог срца.

Понекад победим

Понекад изгубим.

Хтела сам да заборавим време

када сам била потпуно везана,

Нисам могла.

Изабрала сам тежи пут.

Не можемо заборавити кога желимо

да задржимо у нашим срцима.

Ово је стварност,

чак и ако желим да се ослободим,

не могу се ослободити .

Зато морамо проводити

животе у сећањима.

Са енглеског препевао Илија Шаула

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: